Da li će Saudijska Arabija ući u rat s Iranom: Teheran opasno "čačka mečku" koja je regionalna supersila

Odluka Irana da gađa rafineriju nafte u Saudijskoj Arabiji dodatno širi rat koji zahvata Bliski istok, direktno ciljajući ključni deo ekonomije kraljevine. Ali, u pitanju nije samo udarac u "ekonomsko srce" ljutog rivala Irana na Bliskom istoku.

Iran je već pretio brodovima u Ormuškom moreuzu, uskom prolazu u Persijskom zalivu kroz koji prolazi petina ukupne svetske trgovine naftom. Nekoliko brodova je tamo takođe napadnuto.

Preporučujemo

"Napad na rafineriju Ras Tanura u Saudijskoj Arabiji predstavlja značajnu eskalaciju, jer je energetska infrastruktura Zaliva sada direktno u centru iranskih ciljeva", rekao je za AP Torbjorn Soltvedt, analitičar u kompaniji za obaveštajni rizik Verisk Maplecroft.

"Pred nama je produženi period nesigurnosti dok Iran nastoji da nametne teške ekonomske posledice stavljajući tanker brodove, regionalnu energetsku infrastrukturu, trgovačke puteve i američke sigurnosne partnere u svoj cilj", dodao je on.

Ali, uzimajući u obzir istoriju ovog bliskoistočnog rivalstva, čini se da se u pozadini krije nešto mnogo veće. Ako se, uopšte, i može reći da se tu nešto krije.

Bliskoistočni "mini hladni rat"

Naime, odnosi Irana i Saudijske Arabije su u modusu, teritorijalno gledano, "mini hladnog rata" već decenijama. Dve muslimanske zemlje - Iran kao šiitska i Saudijska Arabija kao sunitska - uporno se bore za dominaciju na Bliskom istoku, a njihovo više nego ljuto rivalstvo počelo je Islamskom revolucijom kojom je 1979. godine zbaen režim šaha Reze Pahlavija i uvedena klerikalna vlast u Teheranu.

Iran od tada otvoreno propagira šiitsku ideologiju i podržava šiitske pokrete u regionu (ali i Hamas koji, iako sunitski, ima zajedničkog "krvnog neprijatelja" s Iranom - Izrael), što Rijad vidi kao pretnju svojoj legitimnosti i stabilnosti.

Ključni trenuci ovog rivalstva dogodili su se 1980-ih, kada je Saudijska Arabija je finansijski i politički podržavala Irak u iransko-iračkom ratu, zatim 1990-ih i 2000-ih kada je očajala borba za uticaj u Libanu, Iraku, Siriji i Jemenu, a sve preko savezničkih milicija i političkih grupa, te 2010-ih i 2020-ih, kadqa su sukobi u Jemenu, Siriji i politički uticaj u Iraku i Libanu postali glavna tačka sporenja ovih "večitih rivala".

Da rezimiramo, Saudijska Arabija vidi Iran kao direktnu pretnju svom regionalnom uticaju i sigurnosti, a Iran konstantno kritikuje Saudijsku Arabiju zbog vojne intervencije u Jemenu i savezništva sa SAD.

Da li će Saudijska Arabija ući u rat s Iranom?

Naravno, u ovoj situaciji i s obzirom na razvoj događaja i eskalaciju sukoba na Bliskom istoku, postavlja se jedno veoma logično pitanje - hoće li Saudijska Arabija ući u direktan sukob s Iranom?

Ako bi se radilo samo o očuvanju nacionalnog kredibiliteta i bezbednosti Saudijske Arabije, odgovor bi bio DA. Naime, napadi Irana na ključnu infrastrukturu i brodove u Ormuškom moreuzu direktno ugrožavaju Saudijsku Arabiju i njen ugled kao regionalnog lidera, čija bi pasivnost mogla dodatno da joj ugrozi autoritet među saveznicima i rivalima.

Samim time, direktna vojna akcija mogla bi da pokaže da Saudijska Arabija neće tolerisati napade, uz SAD i druge saveznike koji bi mogli da joj pruže vojnu, obaveštajnu i logističku podršku, smanjujući rizik od samostalnog rata.

U toj opciji Saudijska Arabija bi mogla da "pokaže zube" i, u slučaju da sve prođe dobro po nju, uspostavi se kao još jači regionalni lider.

S druge strane, postoje i ozbiljni argumenti prema kojima bi odgovor na pitanje da li će Saudijska Arabija direktno zaratiti sa Iranom bio NE.

Iran, naime, poseduje veliki arsenal dronova, balističkih raketa i proksi milicija u regionu. Direktni sukob bi veoma verovatno u tom scenariju doveo do velikih civilnih i vojnih žrtava u Saudijskoj Arabiji.

Rat bi mogao ozbiljno da poremeti globalnu trgovinu naftom, poveća cene i destabilizuje ekonomiju Saudijske Arabije, čak i uz pomoć saveznika.

Otvoreni rat može uključiti druge regionalne aktere (Jemen, Irak, Liban, UAE) i uvući SAD i Izrael u širu eskalaciju, zbog čega bi te dve zemlje vrlo verovatno pritiskale Saudijce da se fokusiraju samo na odbranu, u kojoj bi joj maksimalno pomogle.

Da ponovo rezimiramo, Saudijskoj Arabiji bi direktan sukob sa Iranom u ovom trenutku mogao doneti kratkoročne vojne i političke koristi, ali sa vrlo visokim rizikom od ljudskih, ekonomskih i geopolitičkih posledica. Zato je realno da Rijad još neko vreme bude oprezan i oslanja se na indirektne akcije i saveznike, dok prati eskalaciju Irana.

Koliko je vojno jaka Saudijska Arabija?

Ništa od prethodne "matematike" ne bi dolazilo u obzir da Saudijska Arabija nije regionalna vojna supersila u Zalivu i jedna od najjačih vojski u Bliskom istoku. A jeste.

Njena vojska ima oko 250.000 pripadnika aktivnog vojnog osoblja, uz 200.000 rezervista i dodatnik oko 100.000 pripadnika Nacionalne garde i paravojnih jedinica. Saudijska Arabija ima više od 300 modernih borbenih aviona, uključujući F-15, Eurofighter Typhoon i Tornado, kao i razne dronovi i bespilotne letelice za vazdušni nadzor i napad.

Takođe, poseduje i napredne sisteme protivvazdušne odbrane Patriot, THAAD, MIM-23 Hawk.

Što se mornarice tiče, ona se oslanja na male i srednje borbene fregate i korvete, obalske sisteme i mornaričku protivraketnu odbranu, koji su fokusirani na zaštitu pribalnih voda i Ormuškog moreuza.

Kopnene snage imaju tenkove M1 Abrams, Al-Khalid i AMX-30, artiljeriju, raketne sisteme i helikoptere za podršku kopnenim operacijama.

Vojska Saudijske Arabije je zavisna od američke i britanske vojne podrške po pitanju obuke, logistike, modernih sistema naoružanja, pristupa satelitskim i obaveštajnim resursima...

Njena prednost je u tome što poseduje najmoderniju vojnu tehniku u regionu, naročito u vazduhoplovstvu, kao i što držva ima velike finansijske mogućnosti za kupovinu oružja i obuku.

Najveći problem predstavljao bi im nedostatak iskustva u direktnm borbama.

Njena snaga se najbolje vidi u kombinaciji sa saveznicima i savremenim sistemima odbrane, dok bi dugotrajni sukob bio izazov.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom Istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)