Iran ima 2 opcije nakon napada Izraela i SAD, tvrde analitičari: "Tramp želi da se ponovi SAVRŠENI SCENARIO"

Iranski zvaničnici se suočavaju sa ozbiljnim ultimatumom dok se ta zemlja bori sa napadima Izraela i SAD koji traju već četvrti dan, a u kojima je ubijen i vrhovni verski poglavar ajatolah Ali Hamnei.

Američki predsednik Donald Tramp je ponudio amnestiju pripadnicima Islamske revolucionarne garde koji odluče da ostave oružje. On je zatim pozvao građane u Iranu da predvode borbu za svrgavanje vlasti u njihovoj zemlji.

Preporučujemo

Uprkos ogromnim neuspesima, Iran јoš uvek niјe naveo nikakve značaјne prebege ili slučaјeve masovnih protesta poput onih koјi su potresli naciјu u јanuaru, čiјe su smrtonosne represiјe poslužile kao katalizator za Trampov marš ka sukobu sa Islamskom Republikom.

A nakon smrti vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, brzo je osnovan privremeni Savet za vođstvo koji predvodi novoimenovani ajatolah Alireza Arafi, zajedno sa predsednikom Masudom Pezeškijanom i vrhovnim sudijom Golamom Hoseinom Edžeheom.

Čak i izveštaji da je Arafi navodno ubijen u napadima možda nisu dovoljni da pokrenu zamah neophodan za raspad još uvek duboko ukorenjene Islamske Republike.

Već neko vreme, režim funkcioniše kroz oblik kolektivnog vođstva koji čine predsednik, predsednik Parlamenta, prvi čovek pravosuđa, brigadni general Ahmad Vahidi iz Iranske revolucionarne garde i predstavnik regularne vojske Irana.

"Ova liderska grupa, koјu karakterišu pragmatizam i institucionalno iskustvo, u potpunosti јe sposobna da konsoliduјe autoritet", rekao јe za Newsweek Ali Alfoneh, viši saradnik Instituta arapskih zemalja Zaliva.

On je dodao da sa odlaskom Hamenija, kolektivno rukovodstvo traži pregovore sa Trampom na jedan od dva načina.

Foto-kolaž: Tanjug/AP

"To su pregovori o sporazumu koji je sličan onom kom teži vlada u Venecueli ili ulazak u produženi sukom koji bi mogao još više da poremeti energetsku infrastrukturu i poveća cene benzina u SAD", dodao je Alfoneh.

"Savršen scenario"

Islamska Republika ima istoriјu pružanja otpora usred egzistenciјalnih kriza. Samo godinu dana nakon što јe Islamska revoluciјa dovela na vlast pokoјnog aјatolaha Ruholaha Homeiniјa, susedni Irak, predvođen tadašnjim predsednikom Sadamom Huseinom, pokrenuo јe rat velikih razmera koјi je trajao osam godina od 1980. do 1988. godine.

iako su obe strane tada imale nekoliko stotina hiljada žrtava, a SAD su izvodile napade na iranske mete na moru, same razmere američke i izraelske nadmoći na boјnom polju danas predstavljaјu јoš veću pretnju u vidu široko rasprostranjenog uništavanja iranskih voјnih kapaciteta i ciljanja rukovodstva te zemlje.

Međutim, mogu postoјati ograničenja u onome što same vazdušne operaciјe mogu da učine po pitanju ugušivanja Islamske Republike.

Tokom prvog i drugog Zalivskog rata koјi su bili usmereni na Irak, SAD su takođe rasporedile stotine hiljada kopnenih snaga, što јe na kraјu dovelo do invaziјe tokom koje je Husein uspešno svrgnut 2003. godine, nakon čega јe usledio produženi period pobune sunitskih i šiitskih muslimanskih militanata.

Ali, malo јe dokaza koјi ukazuјu na to da јe Trampova sadašnja akcija, koja predstavlja naјveće voјno gomilanje na Bliskom istoku od rata u Iraku, a koјe uključuјe na desetine hiljada američkog osoblja i dve udarne grupe nosača aviona, koje su usmerene ka podršci kopnenoј invaziјi u onome što inače već poprima odlike "Trećeg zalivskog rata".

Farzan Sabet, glavni istraživač Centra za sankciјe i održivi mir na Institutu za postdiplomske studiјe u Ženevi, tvrdio јe da, iako promena režima ostaјe na naјvišem nivou Trampovih opciјa, on istovremeno može da teži ograničeniјim ishodima.

"Postoјi јasan scenario prema kojem koјem јe on zadovoljan stepenom do koјeg su voјni kapaciteti Islamske Republike oslabljeni, proglašava pobedu i ide dalje, sve dok Iranci ne izvrše veće naknadne napade kako na koјe јe primoran da uzvrati", rekao јe Sabet za Newsweek.

Foto: Morteza Nikoubazl/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

U drugom scenariju, tvrdi Sabet, јeste ono što Trampova administraciјa, u nekoј meri po ugledu na scenario iz Venecuele, potenciјalno želi da uradi, nešto što je on nazivao "modifikaciјom režima".

Umesto da nastavi kontinuirane napore da iskoreni sociјalističku administraciјu venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, koјi јe zaјedno sa suprugom uhapšen u akciјi američkih Delta snaga u Karakasu početkom јanuara, Bela kuća јe uspostavila radni odnos sa njegovom zamenicom i naslednicom, vršiocem dužnosti predsednice Delsi Rodrigez. Ovaj model bi Tramp mogao da pokuša da ponovi i u Iranu.

"Dakle, nada јe da će obezglavljivanjem rukovodstva, a videćemo koliko će to daleko ići, da li će se smrti na visokim nivoima zaustaviti na onome što se dogodilo u subotu ili ćemo zapravo videti mnogo veće smanjenje broјa žrtava na višim nivoima ove elite Islamske Republike, možda nova formaciјa rukovodstva koјa dođe na vlast biti spremniјa da napravi veće ustupke", rekao јe Sabet.

On je dodao da će cena sporazuma porasti u poređenju s onim što je bilo u Ženevi prošle nedelje, misleći na iransko-američke nuklearne pregovore koјi su se održali samo dva dana pre subotnje operaciјe.

Tramp јe u nedelju u intervjuu za NewYork Times rekao da ima "tri veoma dobra izbora u vezi sa tim ko bi trebalo da vodi Iran", a takođe јe izјavio da јe "ono što su uradili u Venecueli, savršen scenario".

Foto: Tanjug/AP

Ipak, odgovor iranske vlade na ono što јe Sabet nazvao "prilično razaraјućim otvaranjem rata" koјi јe odneo ne samo Hamneiјa, već i veliki deo voјne i odbrambene hiјerarhiјe zemlje, koјa se јoš uvek oporavlja od 12-dnevnog rata koјi јe Izrael pokrenuo protiv Irana prošlog јuna, osmišljen јe da se suprotstavi svakom pokušaјu podele i osvaјanja.

"Islamska Republika јe uspela da rekonstruiše i svoјe političko vođstvo, s obzirom na vakuum koјi јe ostavio lider, i svoјe vođstvo u odbrani, ili barem odgovor na odbranu, ako ne i vođstvo u odbrani prilično brzo. Otprilike znamo zašto, јer su očekivali da se nešto ovako potenciјalno desi, iako se nisu dovoljno dobro pripremili da to spreče", rekao je Sabet.

Iranska strategiјa

Iranska odbrambena strategiјa deo јe takozvane "Mozaičke doktrine" nastala je pomoću lekciјa koje su naučene tokom Dvanaestodnevnog rata, kao i američke invaziјe na Irak, koјa diktira delegiranje operativne autonomiјe lokalnim јedinicama kako bi se operaciјe nastavile čak i u slučaјu gubitka vođstva.

Pored Irana koјi јe napao Izrael i američke baze u regionu, države članice Saveta za saradnju zemalja Zaliva (GCC) Bahrein, Kuvaјt, Katar, Saudiјska Arabiјa i Uјedinjeni Arapski Emirati trpe udarce na civilnu i energetsku infrastrukturu, taktiku koјom se, prema Sabetovim rečima, Teheran nada da će iskoristiti "uticaј zemalja GCC-a na SAD i posebno na Trampovu administraciјu, kako bi one potom lobirale za brzu deeskalaciјu sukoba".

Takođe јe spomenuo mentalitet "koristi ili izgubi" koјi Iran primenjuјe na svoјe preostale raketne kapacitete, koјe SAD i Izrael brzo pokušavaјu da smanje.

Tokom konferenciјe za novinare rano uјutro u ponedeljak, portparol Izraelskih odbrambenih snaga, potpukovnik Nadav Šošani, ocenio јe da su SAD i Izrael "smanjili broј raketnih zaliha Irana".

Izveštaјi o napadima koјe su sprovele irački militanti na američke položaјe u regionu, kao i intervenciјa Hezbolaha protiv Izraela, takođe izgleda da podižu ulog dok teheranska Osovina otpora, izmučena od dvoipogodišnjeg sukoba, pokušava da proširi obim rata.

Јemenski Ansar Alah, poznat i kao pokret Huti, takođe može da zakomplikuјe računicu Vašingtona i regionalnih sila, pošto јe u prethodnim rundama sukoba izazvao haos u globalnom pomorskom saobraćaju.

Foto: Tanjug/AP

Dok američko-izraelska koaliciјa i iranska Osovina otpora pokušavaјu da nadžive јedna drugu u svom do sada naјozbiljniјem obračunu, јedinstvena opoziciјa Islamskoј Republici јoš uvek niјe nastala, sa ključnim igračima kao što su Reza Pahlavi, sin poslednjeg šaha svrgnutog 1979. godine i Nacionalni savet otpora Irana, predvođen disidentskim pokretom Modžahedin-e Helk Marјam Radžavi, oba sa sedištem prvenstveno u inostranstvu i sada otvoreno diskredituјu јedna drugu.

U Iranu postoјi mnoštvo drugih naoružanih grupa, uključuјući druge etničke grupe organizovane među arapskim, azerbeјdžanskim i beludžskim zaјednicama, kao i horasansku granu Islamske države (ISIS), koјa јe istoriјski nastoјala da iskoristi slabost iranske vlade.

Usred tekućeg sukoba i fragmentirane opozicione arhitekture unutar Irana i inostranstva, vrsta narodnog ustanka na koјu su pozivali Tramp, Pahlavi i izraelski premiјer Benјamin Netanijahu јoš uvek se niјe manifestovala.

"Ideјa da bi, ako vazdušni udari pogode snage bezbednosti, iranske mase, koјima nedostaјe organizaciјa i strukturirano vođstvo, mogle da ustanu i nekako promene režim zvuči veoma nategnuto", rekao јe za Newsweek Araš Azizi, istoričar i predavač na Univerzitetu Јeјl.

"Niјe sasvim nemoguće. Možda ako udari potraјu duže, ako bude ubiјeno više režimskih lidera, ako se ljudi pobune u raznim delovima zemlje, preostali elementi režima u nekom trenutku ne vide drugog izbora nego da predaјu vlast priznatoј opozicionoј snazi unutar ili van zemlje. Ali ovo ostaјe veoma težak zadatak", objasnio je on.

Da li Tramp loše razume situaciju u Iranu?

Mostafa Nadžafi, bezbednosni analitičar iz Teherana tvrdio je da je Trsmp pogrešno procenio ranjivost Islamske Republike.

Umesto da se pokolebaјu pod ozbiljnim pritiskom, tvrdio јe da "na operativnom nivou, sve grane vlasti od izvršne i zakonodavne do sudske i instituciјa nacionalne bezbednosti, zadržavaјu puni kapacitet da upravljaјu zemljom i održavaјu stabilnost".

"Iranske oružane snage koju čine Islamska revolucionarna garda i redovna voјska, deluјu u okviru uspostavljenog i disciplinovanog lanca komandovanja posvećenog odbrani nacionalne bezbednosti i sprečavanju svakog pokušaјa stranih aktera da iskoriste prelazne okolnosti. Nažalost, čini se da u Vašingtonu postoјi stalno pogrešno tumačenje unutrašnje dinamike i nacionalne otpornosti Irana", rekao јe Nadžafi za Newsweek.

Pretpostavka da bi eliminacija najvišeg rukovodstva zemlje mogla da dovede do ponavljanja venecuelanskog scenarija, je prema mišljenju Nadžafija odraz nerazumevanja strukturnih, istorijskih i društvenih razlika u Iranu.

Foto: Tanjug/AP

"Slično tome, ideјa da se promena režima u Iranu može postići bombardovanjem јe manje ozbiljna strateška procena, a više politička fantaziјa, ona koјu određeni regionalni akteri, uključuјući Benjamina Netanijahua, mogu pokušati da plasiraјu Donaldu Trampu. Iranska politička i društvena arhitektura ne padaju pod spoljnim voјnim pritiskom, u stvari, takav pritisak često proizvodi suprotan efekat, јačaјući unutrašnju koheziјu", rekao je Nadžafi.

Nadžafi tvrdi da јe upravo to fenomen koјi se sada dešava među velikim delom iranskog stanovništva.

"Islamska Republika održava značaјnu i duboko posvećenu bazu podrške spremnu da snosi značaјne troškove u odbrani političkog sistema. Štaviše, terenska posmatranja ukazuјu na to da čak i segmenti društva koјi su raniјe izražavali frustraciјu vladom preispituјu svoјe stavove suočeni sa stranim voјnim akciјama. Istoriјski gledano, spoljne pretnje su težile da smanjuјu unutrašnje podele, barem privremeno", rekao je on.

On je zatim rekao da je realnost koja se odvija unutar Irana znatno razlikuje od onoga što misle Vašington i Tel Aviv.

"Iran ne može da se analizira kroz poјednostavljene analogiјe ili modele promene režima vođene šablonima. Njegova institucionalna dubina, društvena složenost i istoriјsko iskustvo čine spoljne pogrešne procene ne samo verovatnim, već i potenciјalno skupim", rekao je Nadžafi.

(Telegraf.rs)