Kina za dva meseca ostala bez 2 velika saveznika: Zašto Si Đinping ne preduzima ništa?

U kratkom roku američki predsednik Donald Tramp "sklonio" je dva najbliža saveznika Pekinga - predsednika Venecuele Nikolasa Madura i iranskog vrhovnog vođu Alija Hamneija.

Prvi je sada u okovima u pritvorskom centru u Njujorku nakon što su ga američke specijalne snage otele iz Karakasa u vanrednoj noćnoj raciji. Drugi je ubijen u smelom dnevnom bombardovanja centra Teherana u zajedničkoj misiji SAD i Izraela.

Preporučujemo

Nakon toga, Kina je odgovorila gnevno, ali mlako – osuđujući zarobljavanje ili ubistvo suverenog vođe i očigledni pokušaj SAD da promene režim, dok je Iranu izrazila svoje prijateljstvo. Ali Peking je učinio malo više od toga osim što je posmatrao kako njegov geopolitički rival menja pravila angažovanja.

Za kineskog lidera Si Đinpinga, na delu je tvrdokorni pragmatizam.

Iran je na kraju ispod njegovih glavnih prioriteta, uključujući stabilnost odnosa sa SAD, posebno sada kada se sprema na predstojeći samit sa Trampom u Pekingu kasnije ovog meseca. Kina bi takođe mogla da pozdravi pažnju Vašingtona i preusmeravanje vojnih resursa sa Indo-Pacifika, rekli su stručnjaci.

"Kina je prijatelj po lepom vremenu - mnogo reči, malo rizika", rekao je Krejg Singlton, viši direktor za Kinu u Fondaciji za odbranu demokratija sa sedištem u Vašingtonu.

Singlton smatra da će Peking govoriti u Ujedinjenim nacijama, ali će izbegavati pružanje bilo kakve značajne podrške Teheranu.

Iako je Peking najveći kupac iranske nafte, strateški značaj zemlje za Kinu je daleko ograničeniji nego što mnogi pretpostavljaju. Vojna saradnja između dve zemlje je ostala ograničena, a trgovinski i investicioni tokovi su u senci onih sa nekoliko zemalja Persijskog zaliva, dok Peking nastoji da održi uravnotežene veze širom Bliskog istoka.

"Kina ne vidi nikakvu korist u pojačavanju tenzija sa SAD zbog Irana", rekao je Vilijam Jang, viši analitičar u belgijskom tink-tenku Međunarodna krizna grupa.

"Ona i dalje pridaje veći značaj održavanju trgovinskog primirja i ukupne stabilnosti u bilateralnim odnosima sa SAD, tako da neće želeti da ugrozi pozitivan zamah koji je izgradila sa Trampovom administracijom tokom prošle godine", navodi Jang.

Proračuni Pekinga

Kina je dugo bila najvažniji izvor diplomatske i ekonomske podrške za Iran. Pored kupovine najvećeg dela iranskog izvoza nafte, Peking je osudio ono što naziva "jednostranim" američkim sankcijama uvedenim Iranu i podržao insistiranje Teherana da je njegov nuklearni program mirnodopskog karaktera, podseća CNN.

Poslednjih godina, Kina je podigla globalni ugled Irana uključivanjem u grupe koje podržava Peking, kao što su BRIKS i Šangajska organizacija za saradnju, proširujući diplomatski prostor Teherana u vreme zapadne izolacije.

Kineske firme su takođe isporučivale hemikalije koje se koriste u iranskom raketnom programu i pomogle u izgradnji njegove domaće infrastrukture za nadzor. Peking tvrdi da je njegova trgovina sa Iranom u skladu sa međunarodnim pravom.

Ali Kina se dosledno klonila direktnog učešća u sukobima svojih partnera, pokazujući malo interesovanja za mešanje u pitanja bezbednosti na Bliskom istoku izvan zaštite sopstvene imovine.

Ta uzdržanost je bila očigledna tokom sukoba Irana sa Izraelom prošle godine i kasnijih američkih vazdušnih napada, kada je Kina slično ponudila samo retoričku podršku.

"Kina je dugo izbegavala da se predstavlja kao garant bezbednosti i zemljama globalnog Juga, jer američko učešće u Avganistanu i Iraku služi kao upozorenje koje odvraća Peking od ostvarivanja takve ambicije", rekao je Jang.

Odnosi Pekinga sa Iranom pomažu u jačanju njegove energetske bezbednosti i uticaja na Bliskom istoku, ali su se takođe dodvorili drugim regionalnim igračima poput Saudijske Arabije, iranskog rivala, dok nastoji da postigne ravnotežu na Bliskom istoku. Kina je 2023. godine igrala ulogu u posredovanju u zbližavanju između dve države.

Ipak, u Vašingtonu raste zabrinutost zbog jačanja veza između Kine, Irana, Rusije i Severne Koreje. Lideri iz sve četiri zemlje okupili su se u Pekingu prošlog septembra na zapanjujućem pokazivanju jedinstva na velikoj vojnoj paradi. Kina, Rusija i Iran su takođe održavali redovne zajedničke vojne vežbe poslednjih godina.

"Iran je dugogodišnji partner NR Kine, ali je daleko i nije egzistencijalan, pa čak ni ključan za NR Kinu", kaže Dža Ijan Čong, politički naučnik na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru, pozivajući se na Kinu njenim formalnim imenom, Narodna Republika Kina.

Ali ograničena podrška koju je Peking pružio Iranu tokom dva velika vojna napada u poslednjoj godini postavlja pitanja o njegovoj pouzdanosti kao partnera tokom nedaća.

"Drugi koji rade ili žele da rade sa NR Kinom po pitanjima bezbednosti mogu s pravom pitati da li će ih Peking napustiti, posebno ako su daleko od NR Kine - kao u slučaju Irana i Venecuele ranije", rekao je on.

Analitičari se, međutim, slažu da će, bez obzira na to ko će naslediti Hamneija, Teheran verovatno održati svoje veze sa Kinom, zbog svog ekonomskog uticaja.

Događaji u Iranu takođe pružaju Kini nekoliko strukturnih mogućnosti, rekao je Džu Žaoji, direktor Instituta za Bliski istok na Poslovnoj školi HSBC Univerziteta u Pekingu.

"Duboko učešće Amerike u vojnim sukobima na Bliskom istoku neizbežno odvlači njene strateške resurse i pažnju, objektivno ograničavajući njen kapacitet da održi pritisak na Kinu u Indo-Pacifiku", napisao je Žu u onlajn članku u ponedeljak.

Dugotrajna kampanja protiv Irana takođe bi mogla da iscrpi američke zalihe oružja. Peking je zabranio izvoz retkih zemnih elemenata za vojnu upotrebu, što bi moglo otežati Vašingtonu da obnovi svoje resurse. Elementi su ključni za širok spektar oružja, od raketa do borbenih aviona.

Kratkoročni šokovi

Ali kratkoročni poremećaji za Kinu, posebno na energetskom frontu, ostaju neizbežni. Skoro sav iranski izvoz sirove nafte završio je u Kini, a to čini oko 13% ukupnog kineskog unosa sirove nafte morskim putem, prema podacima firme za analizu podataka Kpler.

Trgovina energijom između dve zemlje oslanja se na mrežu brodova koji filtriraju iransku naftu do manjih nezavisnih rafinerija na obali Kine, često preko posredničkih zemalja, prema analitičarima, koji napominju da ova praksa drži rafineriju odvojenu od kineskih državnih preduzeća koja bi bila ranjiva na američke sankcije.

Poznato je da ove takozvane "čajnik rafinerije" rade sa onim što se često naziva "tamnom flotom" tankera koji koriste taktiku prikrivanja za šverc sankcionisane robe. Trampova administracija je stavila pod sankcije igrače za koje se tvrdi da su uključeni i u transport i u rafineriju, dok je pojačavala pritisak na Iran od prošle godine.

Uprkos značajnom uvozu iranske nafte, analitičari veruju da bi kratkoročni uticaj trebalo da bude upravljiv, jer je Kina diverzifikovala svoje snabdevanje naftom tokom godina.

Ričard Džouns, analitičar u kompaniji Energy Aspects, rekao je za CNN da je Iran povećao izvoz od sredine februara i da privatne rafinerije i dalje imaju pristup iranskim plutajućim brodovima za skladištenje. Pored toga, mogli bi da povećaju i unos ruske sirove nafte, dodao je.

Ipak, veća glavobolja za Peking izgleda da je opsežan sukob u regionu i veliki poremećaji u Ormuskom moreuzu - ključnoj transportnoj ruti za sirovu naftu iz zemalja uključujući Saudijsku Arabiju i Kuvajt.

Sirova nafta iz regiona čini otprilike jednu trećinu ukupne potražnje Kine i više od 50% njenog pomorskog uvoza, od čega se veliki deo transportuje kroz moreuz, prema Kpler-u.

Iran kontroliše severnu stranu moreuza, a u ponedeljak je savetnik komandanta Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) zapretio da će "zapaliti" sve brodove koji prolaze. IRCG je rano jutros ponovo saopštio da kontroliše Ormuski moreuz, i da svaki brod koji pokuša da prođe tim plovnim putem rizikuje oštećenje od raketa ili zalutalih dronova.

Čak i pre ovih izjava iranskih zvaničnika, saobraćaj kroz plovni put je efikasno zaustavljen zbog bezbednosnih razloga i nakon što su tankeri za naftu u regionu napadnuti tokom vikenda.

Mao Ning, portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova, naglasila je važnost moreuza za trgovinu i pozvala na hitan prekid vatre.

"Očuvanje bezbednosti i stabilnosti u ovom regionu služi zajedničkim interesima međunarodne zajednice", rekla je na konferenciji za novinare u utorak.

Ali godine gomilanja zaliha mogle bi da zaštite Kinu od neposrednih šokova u snabdevanju. Kina sada poseduje oko 1,2 milijarde barela kopnenih zaliha sirove nafte, što je ekvivalentno oko 115 dana njenog pomorskog uvoza sirove nafte, pokazuju podaci Kplera.

Ćutanje Si Đinpinga bi moglo da "ohrabri" Trampa?

Kina će verovatno iskoristiti američku vojnu intervenciju u Iranu kako bi pojačala svoju poruku, posebno zemljama globalnog Juga, da Vašington deluje kao hegemonistička sila, dok se Peking predstavlja kao zagovornik nemešanja.

Neki kineski analitičari tvrde da nepružanje bezbednosnih garancija partnerima predstavlja proračunat pristup Pekinga koji ga razlikuje od SAD.

"To Kini daje veću fleksibilnost, smanjuje rizik od strateškog preopterećenja i izbegava troškove koji dolaze sa osiguravanjem bezbednosti saveznika", rekao je Zičen Vang, zamenik generalnog sekretara u Centru za Kinu i globalizaciju, nevladinom tink-tenku u Pekingu.

"Ali to takođe ograničava sposobnost Pekinga da oblikuje teške bezbednosne ishode kada kriza postane nasilna", dodao je, upozoravajući da bi kineska neaktivnost mogla dodatno ohrabriti Trampove rizične poteze.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu

(Telegraf.rs)