Iranski "raketni gradovi": Šta je skriveno 500 metara ispod zemlje, koliko je takvih mesta i šta sve kriju

Iran raspolaže jednim od najvećih raketnih arsenala na Bliskom istoku, sa više od 3.000 balističkih projektila, prema proceni američke Centralne komande (CENTCOM) iz 2022. godine. Tokom protekle decenije zemlja je unapredila i jednu od glavnih slabosti tih projektila - njihovu preciznost.

Zapad, a posebno naveći regionalni rival Teherana, Izrael, koji je u nedelju nastavio napade na vojne i verske ciljeve režima zajedno sa Sjedinjenim Državama, zbog toga su zabrinuti. Oružje Islamske Republike je konvencionalno. Teheran još nema nuklearno oružje i ne poseduje interkontinentalnu balističku raketu sposobnu da pogodi teritoriju SAD, niti je njenom razvoju toliko blizu kako je tvrdio predsednik Donald Tramp, tvrdi španski El Pais.

Preporučujemo

Sa nebom bez adekvatne zaštite zbog nedostatka savremenih lovaca - Iran poseduje samo zastarele MiG-29 i F-14 Tomcat, čuvene lovce-bombardere iz doba filma Top Gun - i sa protivvazdušnom odbranom desetkovanom tokom 12 dana prošlogodišnjh junskih udara, ovaj arsenal predstavlja ključ konvencionalnog odgovora Teherana na izraelske i američke napade. Svestan toga, Izrael je tokom letnje kampanje bombardovanja uništio veliki deo opreme koja omogućava lansiranje tih raketa - mobilne lansere, uglavnom montirane na kamionima, kao i fiksne lansirne rampe.

"Raketni gradovi"

Upravo da bi sprečio takve napade, Iran je poslednjih godina izgradio takozvane "raketne gradove" - podzemne baze "iskopane u planinama Irana" na velikim dubinama, čak do 500 metara ispod zemlje, naglašava vojni analitičar i stručnjak za ovu vrstu naoružanja Giljermo Pulido. Ovi objekti, rasuti širom zemlje, mogu da skladište projektile dugog dometa kao što su Šahab-3, ili modele Sejil i Horamšahr, sa dometom do 2.000 kilometara. Vazduhoplovne snage Korpusa islamske revolucionarne garde, koje kontrolišu ovaj arsenal, ranije su objavljivale snimke iz tunela tih baza u okviru strategije odvraćanja.

Od približno 3.000 projektila, prema Pulidu, "oko 2.000 može da pogodi druge zemlje Bliskog istoka". Teheran, takođe, poseduje "veliki broj kamikaza dronova i krstarećih raketa". Od subote su iranske rakete pogodile Izrael, Bahrein, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate, Kuvajt, Jordan i Saudijsku Arabiju - zemlje saveznice Vašingtona koje na svojoj teritoriji imaju američke vojne baze.

Prema izveštaju koji je u nedelju objavila iranska novinska agencija Tasnim, povezana sa Revolucionarnom gardom, Iran je već napao 27 američkih baza. Na listu ciljanih zemalja dodat je i Oman, država koja je posredovala u neuspelim pregovorima o nuklearnom sporazumu sa Vašingtonom.

Iran raspolaže sa nekoliko hiljada projektila Foto: Iranian presidential office / UPI / Profimedia

Iako je Teheran već upotrebio nekoliko stotina raketa kao odgovor na izraelske i američke vazdušne udare u junu - i veruje se da je od tada proizveo nove - Iran teoretski i dalje poseduje "veliku količinu municije" kojom bi mogao da nastavi napade na te zemlje, američke baze, kao i vojne brodove ili naftne tankere u Ormuskom moreuzu, ključnoj pomorskoj arteriji kroz koju prolazi četvrtina svetske nafte. U nedelju je zabeležen i prvi direktni napad na naftni tanker u tom moreuzu, pri čemu je, prema navodima brodarske kompanije, poginuo jedan član posade. Revolucionarna garda je u subotu saopštila da saobraćaj kroz moreuz smatra "opasnim", a od juče saopštila da je i zvanično zatvoren.

Pulido naglašava da će efikasnost iranskog odgovora zavisiti od toga da li će prvi talas izraelskih i američkih napada uspeti da uništi ili ozbiljno ošteti "baze iz kojih se lansiraju rakete".

Ako Izrael i Sjedinjene Države uspeju da oštete lako prepoznatljive "ulaze i izlaze tih podzemnih gradova", odnosno "otvore" kroz koje se projektili lansiraju, ti "raketni gradovi" mogli bi da postanu "grobnice", objašnjava Pulido. Rakete tada ne bi mogle da polete, niti bi kamioni na kojima su montirani mobilni lanseri mogli da izađu. Izraelska vojska je u subotu saopštila da je jedna od meta napada u oblasti Tabriza bila baza "iranske jedinice balističkih raketa", iz koje je "planirano lansiranje desetina projektila prema Izraelu". Satelitski snimci su kasnije pokazali urušene tunele tog postrojenja.

Napadi Izraela i Sjedinjenih Država na Iran, kao i kasnija iranska odmazda, pojačana u nedelju nakon potvrde atentata na iranskog vrhovnog vođu Alija Hamneija, prema Pulidu predstavljaju "savršen primer" nove vrste oružanog sukoba - "rata salvi", čiji je ključni element razmena projektila.

Ovaj koncept, koji je skovao pomenuti analitičar, opisuje sukob koji se "ne odlučuje osvajanjem neprijateljske teritorije, već neutralisanjem velikih količina protivničkih projektila koji mogu da unište vašu državu". To su ratovi koje vode "vojske zasnovane na raketama, umesto na tenkovima, fregatama i avionima", u radikalnoj promeni paradigme.

Za sada se ovaj "rat salvi" nastavlja, pokazujući da Teheran zadržava barem deo svojih kapaciteta za lansiranje projektila. Neki od tih napada, iz iranske perspektive, smatraju se uspešnim jer im je cilj povećanje cene vazdušnih kampanja za Sjedinjene Države i Izrael, posebno u ljudskim životima. Vašington je objavio da je do sada poginulo šest njegovih vojnika. Iranska raketa koja je pogodila sklonište u gradu Bejt Šemeš u centralnom Izraelu usmrtila je najmanje devet ljudi i ranila više od 20.

Iranski hipersonični projektil Fatah Foto: Tanjug/AP

Obaveštajni podaci

Među raketnim gradovima koji su bili meta Izraela i Sjedinjenih Država najveći je Horamabad u provinciji Lorestan. On služi kao skladište i lansirno mesto za rakete zemlja-zemlja i krstareće projektile, uključujući Šahab-3. Ta baza je već bila meta izraelskih vazdušnih udara u junu. U provinciji Istočni Azerbejdžan nalazi se postrojenje u Tabrizu, drugi po veličini kompleks silosa za rakete u Iranu, verovatno ista baza za koju je izraelska vojska tvrdila da ju je bombardovala u subotu. Rakete skladištene tamo imaju veći domet, a neke su teoretski sposobne da dosegnu najistočnije delove Evrope.

Područje Teherana takođe ima brojne lansirne položaje i komandne centre. Dodatni objekti nalaze se u Kermanšahu, oko 525 kilometara od prestonice. Tamo su smeštene baze Kenešt i Baktaran, obe blizu zapadne granice zemlje i strateški pozicionirane za gađanje ciljeva u Izraelu i Persijskom zalivu.

Mapa dometa iranskih raketa Foto: Google maps

Centralna provincija Isfahan dom je najvećeg mesta za sklapanje i proizvodnju raketa u zemlji, prema podacima neprofitne organizacije NTI, koja nije precizirala tačnu lokaciju. Izgrađen uz pomoć Severne Koreje i Kine krajem osamdesetih godina, objekat proizvodi komponente, čvrsta i tečna goriva, i sklapa modele poput Šahaba srednjeg dometa, sposobnog da pogodi teritoriju Izraela na udaljenosti manjoj od 2.000 kilometara. Isfahan takođe ima dva mesta za raspoređivanje raketa, prema izveštaju Međunarodnog instituta za strateške studije u Londonu.

"Napasti te baze nije naročito komplikovano", naglašava Pulido, ali sve dok izraelski i američki napadi ne uspeju da "unište lansirna vozila", Iran će zadržati sposobnost "da nanese štetu".

Ključ u ovom ratu, ističe vojni analitičar Hesus Peres Triana, leži pre svega "u obaveštajnim podacima" kako bi se ti "raketni gradovi" locirali i uništili.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)