Šta nam odgovor Kine na američki i izraelski napad na Iran govori o njenoj spoljnoj politici

Na dan kada su Sjedinjene Države i Izrael napali Iran, Kina je sačekala nekoliko sati pre nego što je zauzela prvi zvanični stav. Saopštila je da je "duboko zabrinuta" i pozvala na hitan prekid vojnih operacija i nastavak dijaloga.

Sledećeg dana, ministar spoljnih poslova Vang Ji osudio je napade kao neprihvatljive i ponovo pozvao na dodatne razgovore, prenosi ABC News.

Nije bilo naznaka direktne intervencije ali takvo očekivanje ne bi bilo realno. Kao i u drugim nedavnim sukobima, uključujući prošlogodišnji napad na Iran, Kina je osudila upotrebu sile, ostajući po strani i imajući u vidu svoje dugoročne interese.

Ovog puta, ti interesi uključuju dugo očekivanu posetu američkog predsednika Donalda Trampa Pekingu, koja se očekuje početkom aprila.

Kineska vojska je naglo ojačala. Izvodila je vojne vežbe sa Iranom i 2017. godine uspostavila bazu u Džibutiju, u istočnoj Africi. Ipak, njen primarni fokus je zaštita interesa u Aziji, od Tajvana do Južnog kineskog mora.

"Kina se uključila u bliskoistočnu diplomatiju tamo gde vidi priliku, pomažući u posredovanju u približavanju Irana i Saudijske Arabije 2023. godine. Međutim, ona ratove Sjedinjenih Država u Avganistanu i Iraku posmatra kao upozoravajuće primere koje treba izbeći", rekao je Vilijam Jang, analitičar Međunarodne krizne grupe.

"Kina nerado projektuje vojnu moć izvan svog neposrednog okruženja i takođe nije voljna da preuzme ulogu garanta bezbednosti u nestabilnim regionima poput Bliskog istoka", rekao je on.

Slično tome, pružila je diplomatsku i ekonomsku podršku Rusiji i Venecueli, ali se klonila bilo kakve vojne akcije u Ukrajini ili Latinskoj Americi.

"Pozicija Kine koja ostaje po strani pokazuje ograničenja njenog uticaja u globalnoj geopolitici", rekao je Krejg Singlton, viši saradnik za Kinu u Fondaciji za odbranu demokratija, istraživačkom institutu sa sedištem u Vašingtonu.

"Odgovor Pekinga je predvidljivo bio uzdržan, što naglašava ograničenu sposobnost Kine da oblikuje događaje kada se tvrda moć aktivira", rekao je on.

"Peking može da signalizira nelagodu; međutim, ne može značajno da odvrati ili utiče na američko-izraelsku vojnu akciju".

Kinesko nezadovoljstvo napadima na Iran verovatno neće poremetiti odnose sa SAD ili planove da se Tramp sastane sa kineskim liderom Si Đinpingom u Pekingu za oko mesec dana, kažu analitičari.

Za kineske lidere, odnos sa SAD je mnogo važniji nego sa Iranom na više frontova, od trgovine i ekonomije do Tajvana.

Peking može imati verbalni rat sa Vašingtonom oko Irana, ali mana stvaranja novog sukoba sa Trampom nadmašuje prednosti, rekao je Džordž Čen, partner u Azijskoj grupi.

"Odnosi između SAD i Kine su već dovoljno komplikovani da bi predsednik Tramp i Si mogli da se nose sa njima", rekao je on.

Dodavanje Irana u mešavinu "neće biti nešto što obe strane žele da urade".

Ipak, moguće je da bi Peking mogao da odloži Trampovu posetu, smatra on.

Kina je najveći uvoznik nafte iz Irana, ali je vlada duboko zabrinuta za energetsku bezbednost i razvila je alternative. Ono što najviše zabrinjava jeste rast cena i potencijalni gubitak pristupa nafti i prirodnom gasu sa šireg Bliskog istoka.

Kina je prošle godine uvezla oko 1,4 miliona barela dnevno ili 13 odsto ukupnog kineskog uvoza nafte morskim putem iz Irana, prema podacima kompanije Kpler, koja se bavi podacima i analitikom. Ali firma procenjuje da je dovoljno nafte već u tranzitu za još četiri do pet meseci.

"To bi dalo kineskim nezavisnim rafinerijama vremena da se prilagode i potraže alternative, sa ruskom naftom sa popustom kao primarnom opcijom", rekao je Muju Sju, viši analitičar kompanije Kpler.

Kina je godinama diverzifikovala svoje zalihe i gradila svoje rezerve, rekao je Singlton.

"Gubitak iranske nafte deluje marginalno, a ne materijalno, barem kratkoročno", rekao je on.

Pokušaji Irana da zatvori Ormuski moreuz usko ušće u Persijski zaliv su od veće zabrinutosti, kao i svi napadi na postrojenja za tečni prirodni gas u zemljama Zaliva. KatarEnerdži, glavni dobavljač, obustavio je proizvodnju tečnog prirodnog gasa u ponedeljak nakon što su njegova postrojenja napadnuta.

Kina verovatno neće poslati oružje Iranu kako bi mu pomogla u borbi protiv SAD iz nekoliko razloga, kažu analitičari.

"Optipljiva vojna pomoć, ako je uopšte bude, bila bi ograničena na postojeće dugoročne aranžmane o trgovini odbrambenom opremom, a ne na brzu podršku na bojnom polju, i bila bi ograničena interesom Pekinga da izbegne direktan sukob sa SAD i njihovim saveznicima", rekao je Muhamed Zulfikar Rahmat, istraživač u Centru za ekonomske i pravne studije u Indoneziji.

Kina je kritikovala SAD zbog isporuke oružja Ukrajini, rekavši da to produžava borbe.

Iranski raketni program zasnovan je na kineskoj tehnologiji, rekao je Džejms M. Dorsi, vanredni viši saradnik na Tehnološkom univerzitetu Nanjang u Singapuru. Ali je predvideo da će Kina biti opreznija nego da proda bilo kakve rakete vojsci te zemlje.

"Ono što Kina želi je da se ovo završi", rekao je on.

(Telegraf.rs)