Rat na Bliskom istoku budi mračnu silu: Mrze Iran, ali i Izrael i SAD, sad zadovoljno trljaju ruke

Dok Sjedinjene Države i Izrael vode zajednički rat protiv Irana, uništavajući njegovo rukovodstvo i vojne kapacitete, jedan od drugih vodećih neprijatelja Islamske Republike može da profitira od nacionalne i regionalne nesigurnosti.

Militantna grupa Islamska država (ISIS) smatra Iran, Izrael i SAD svojim glavnim neprijateljima i ubrzala je svoje poruke protiv Islamske Republike u pripremi i usred neviđene vojne operacije koju su u subotu naredili američki predsednik Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu.

Preporučujemo

Samo nekoliko dana pre početka udara na Iran, zvanični onlajn magazin ISIS-a, Al-Naba, objavio je članak u kojem optužuje Teheran da pokušava da iskoristi "polarizaciju" sunitskog džihadističkog pokreta, uključujući navodno savezništvo između Irana i Al Kaide, uprkos pretnjama koje predstavljaju SAD i Izrael.

Takođe je ismevao pretežno sunitske palestinske frakcije zbog toga što su stajale na strani Irana tokom regionalnog rata koji je prvi put izbio napadom Hamasa na Izrael u oktobru 2023. i proglasio da je "iranski brod na ivici potonuća".

ISIS-ova provincija Horasan (ISKP ili ISIS-K) već je pokazala sposobnost da prodre duboko u Iran, izvodeći najsmrtonosniji napad u istoriji Islamske Republike na ceremoniji u januaru 2024. godine, kojom je obeležena četvrta godišnjica ubistva komandanta Kuds snaga Islamske revolucionarne garde (IRGC), general-majora Kasema Sulejmanija, od strane SAD. ISKP, uglavnom baziran u Avganistanu, je među problemima u centru tekućih sukoba između talibana i Pakistana preko iranskih granica.

Sada, dok se SAD i Izrael bore protiv Irana iz vazduha, ISIS - i potencijalno druge pobunjeničke grupe u Iranu - spremne su da iskoriste uslove na terenu za svoje smrtonosne ciljeve.

"Rizik koji predstavljaju naoružane nedržavne grupe koje iskorišćavaju trenutnu nestabilnost u Iranu je značajan, posebno zato što je ISKP već pokazao i nameru/sposobnost da udari unutar Irana, kao deo svoje šire kampanje protiv onoga što naziva otpadničkom šiitskom vladavinom", rekla je za Newsweek Amira Džadun, vanredna profesorka na Univerzitetu Klemson.

"U ovom trenutku, konvergencija višestrukih faktora je važna: iranske snage su sada rastegnute na više frontova, upravljaju operacijama odmazde širom Zaliva i bore se sa posledicama višemesečnih unutrašnjih nemira koji su već opteretili njihove kapacitete", kaže Džadun, koja je ranije predavala u Centru za borbu protiv terorizma na Vest Pointu.

"Ovo će verovatno stvoriti vrstu bezbednosnog vakuuma koji grupe poput ISKP treba da iskoriste, posebno da prodube sektaške sukobe i generišu veću nestabilnost", dodaje.

Neprijatelj mog neprijatelja

Iako često naziva SAD i njihove evropske saveznike, zajedno sa Rusijom, kao "krstaše", a Izrael kao "cioniste", ISIS je pokazao jedinstvenu ogorčenost prema Iranu, s obzirom na njegovu šiitsku muslimansku veru, koju ultrafundamentalistički sunitski muslimanski džihadisti smatraju "rafidijskom" ili odbacujućom, i više od decenije sukoba sa milicijama Osovine otpora povezanim sa Teheranom širom regiona.

Kada se ISIS prvi put pojavio usred nestabilnog pejzaža Iraka nakon američke invazije i brzo napao susednu Siriju, dugogodišnjeg saveznika Irana, Teheran je pružio pomoć kroz raspoređivanje savetnika i mobilizaciju svog regionalnog saveza nedržavnih aktera, sa šiitskim muslimanskim borcima koji su dolazili iz Libana, Iraka, Sirije, pa čak i iz Avganistana i Pakistana.

SAD su vodile sopstvenu paralelnu kampanju protiv ISIS-a, koju je podržala široka koalicija zemalja, kao i lokalne snage, uključujući kurdske borce. Međutim, nakon što je grupa proglašena uglavnom poraženom pod Trampovom prvom administracijom 2019. godine, tenzije između Vašingtona i Teherana su se brzo pojačale.

Sada, u drugoj godini Trampovog drugog neuzastopnog mandata, ove tenzije su prerasle u sveopšti rat u vreme kada su i Iran i njegova Osovina otpora ozbiljno oslabljeni tokom dve i po godine sukoba sa Izraelom. Čak i u direktnom sukobu Islamske Republike sa Izraelom, ISIS je više puta signalizirao svoju nemilost.

"Čak i ako bi Iran ubio hiljade Jevreja, to ga ne bi učinilo prijateljem ili saveznikom muslimana, jer je to nevernička rafidijska država koja ratuje protiv nas, prlja našu krv i neprijateljski je nastrojena prema saputnicima našeg Proroka, neka ga Bog blagoslovi i podari mu mir", pisalo je u jednom ranijem članku Al-Nabe objavljenom neposredno nakon 12-dnevnog rata koji je Izrael pokrenuo protiv Irana prošlog juna.

Neki među digitalnom mrežom podrške ISIS-a čak su proslavili trenutno američko-izraelsko bombardovanje. Monitor Projekta za borbu protiv ekstremizma izbrojao je desetak Telegram kanala koji su se zabavljali vestima o bici koja sada zahvata veći deo Bliskog istoka, a jedan je pozvao pratioce da se "raduju dobrim vestima".

Kompleksno igralište

ISIS možda nije jedini nedržavni akter koji će profitirati od iranskih sukoba. Izveštaji su dobili na značaju o predstojećoj ofanzivi koju planiraju iranske kurdske grupe koje računaju na podršku SAD i Izraela, od kojih su mnoge protiv ISIS-a i imaju sopstvenu istoriju oružane borbe protiv Islamske Republike.

Dok je Koalicija političkih snaga Iranskog Kurdistana, osnovana usred nacionalnih protesta u januaru, proglasila demokratske težnje u suočavanju sa iranskom vladom, kolektivna istorija njenih pet članica pokazala se kontroverznom čak i među iranskim opozicionim elementima zbog sumnji u separatističke ciljeve. Frakcije koje pozivaju na veću autonomiju duž etničkih linija takođe postoje u različitom stepenu organizovanosti među arapskom, azerbejdžanskom i beludžskom manjinom u Iranu.

Pretežno sunitske muslimanske beludžske grupe su takođe nedavno formirale novu koaliciju, Narodni borbeni front, koju predvodi bivši Džajš el-Adl, islamistička frakcija koju su SAD, Iran, Pakistan i brojne druge zemlje označile kao terorističku organizaciju. Beludžski militanti koji deluju sa obe strane iransko-pakistanske granice podstakli su direktan sukob između dve islamske republike nedeljama nakon napada ISKP u Iranu u januaru 2024. godine.

Sa nemirima širom trougla Irana, Avganistana i Pakistana, Džadun je tvrdila da Džejš el-Adl predstavlja drugačiju, ali podjednako važnu dimenziju.

"Trenutno okruženje pruža ovim grupama i operativni prostor i narativnu priliku, uokvirujući njihove akcije kao otpor, povećavajući regrutovanje, dok je pažnja vlada usmerena negde drugde", rekla je Džadun.

Čak i kada se prašina iz trenutnog sukoba slegne, Triša Bejkon, bivša službenica za borbu protiv terorizma Stejt departmenta koja sada radi kao profesorka na Američkom univerzitetu, upozorila je da bi povratni udarac mogao biti veoma nepredvidiv, kao što se mnogo toga desilo u prošlim sukobima.

"Veoma sam zabrinuta zbog pretnje od naoružanih pobunjeničkih grupa tokom faze 'dan posle' ovog rata", rekla je Bejkon za Newsweek.

"Grupe poput ISIS-a i ISKP-a će sigurno pokušati da iskoriste svaku slabost i vakuum moći u Iranu koji proizađe iz ovog rata, videći to kao priliku da unaprede svoju izrazito antišiitsku agendu i podstaknu nestabilnost. ISIS i ISKP će sigurno pokušati da potkopaju kakav god sistem u Iranu nastane nakon rata, a ISKP je u dobroj poziciji da to učini", kaže Bejkon.

"Antiiranska i antišiitska agenda ISIS-a je duboko ukorenjena, posebno unutar ISKP-a, i ima korene još od matične grupe ISIS-a, Al Kaide u Iraku. To se neće promeniti. Jasno je iz Libije, Iraka i Sirije da ISIS napreduje u okruženjima koja doživljavaju dugotrajne sukobe i nestabilnost, a Iran neće biti izuzetak od tog trenda", zaključuje Bejkon.

(Telegraf.rs)