POTPUNO NEOČEKIVANO Ova zemlja će najviše profitirati od Trampovog rata protiv Irana

Rat na Bliskom istoku, koji je praktično zatvorio Ormuski moreuz, doveo je do toga da je ruska naftu vrednija za dva najveća energetska tržišta na svetu - Indiju i Kinu.

Cene nafte naglo rastu, dok berze širom sveta beleže pad, a analitičari upozoravaju da bi cena mogla da dostigne i više od 100 dolara po barelu ako poremećaj potraje duže od nekoliko nedelja, preneo je britanski The Independent

Ormuski moreuz kroz koji prolazi petina svetskih zaliha nafte i tečnog gasa, ostaje praktično zatvoren za većinu operatera nakon što su snage Irana zapretile da će zapaliti brodove koji tuda prolaze.

Kako globalna nafta postaje sve ređa i skuplja, malo je zemalja koje će taj pritisak osetiti snažnije od Indije i Kine, dva najveća svetska uvoznika, koji su u velikoj meri zavisni od zaliha iz Persijskog zaliva.

"Ako budemo videli dugotrajan rat, sa moreuzom van upotrebe tokom dužeg perioda", rekao je Ajav Parmar, direktor za energiju i rafinerije u kompaniji ICIS, "To bi značilo da sve zemlje u svetu konkurišu za svaki dodatni barel nafte koji mogu da obezbede".

Analitičari kažu da je najjasniji dobitnik rata Rusija dugogodišnji snabdevač obe zemlje. SAD već dugo pokušavaju Indiju da odvrate od kupovine ruske nafte.

Sada, kada su zalihe iz Zaliva blokirane, ruska sirova nafta je lako dostupna. Tankerima do indijskih rafinerija i naftovodima do Kine, a obe zemlje već povećavaju svoje kupovine.

"Glavni efekat", rekao je Lauri Myllyvirta, suosnivač i glavni analitičar organizacije "Center for Research on Energy and Clean Air (CREA), "jeste da će Rusija zarađivati više novca, dok će Kina i Indija plaćati više za svoju naftu, kao i svi drugi uvoznici".

Indija se oslanja na uvoz za više od 88 odsto svojih potreba za naftom, a gotovo polovina njene sirove nafte dolazi iz država Persijskog zaliva čiji izvoz prolazi kroz Ormuski moreuz.

Vlada je uverila da ima rezerve za 74 dana, ali izveštaji ukazuju da bi one mogle biti samo do 25 dana. Poslednjih meseci, indijske rafinerije su smanjivale ruske kupovine pod pritiskom SAD, što je deo širih pregovora o trgovinskom sporazumu nakon visokih tarifa koje je uveo Donald Tramp.

Do januara, ruska sirova nafta činila je manje od 20 procenata indijskog uvoza, što je najniži nivo u skoro četiri godine, dok je saudijski uvoz porastao na najviši nivo u skoro šest godina. Sada kada je moreuz zatvoren, analitičari kažu da je pravac jasan.

"Obe zemlje će verovatno razmotriti povećanje kupovine ruske nafte u slučaju dužeg poremećaja", rekao je Rikardo Evangelista, viši analitičar u ActivTrades.

Ali Alisija Garsija-Erero, glavna ekonomistkinja za Aziju i Pacifik u Natixis, rekla je da će, dok će ruski uvoz porasti za Kinu, za Indiju, koja je još uvek vezana privremenim sporazumom sa Vašingtonom velike promene biti izazovnija.

Vladini izvori signalizirali su da Indija traži alternativne zalihe u roku od 10 do 15 dana. U međuvremenu, Rusija je već spremna za snabdevanje.

Zamenik premijera Aleksandar Novak rekao je državnoj televiziji da Moskva "dobija signale o obnovljenom interesovanju iz Indije" za kupovinu dodatnih količina njene sirove nafte, dodajući da "ostaje uverena" da je trgovina korisna za obe zemlje.

U četvrtak su preusmeravanja već bila u toku najmanje tri tankera koja prevoze oko 2,1 milion barela ruske sirove nafte marke Ural kreću se ka indijskim lukama ove nedelje.

Jedan, "Suezmaks Odune", već je stigao u Paradip na istočnoj obali Indije, drugi se kreće ka Vadinaru na zapadnoj obali, treći, koji je signalizirao Singapuru, skrenuo je na sever u Arapskom moru i sada je na kursu ka Indiji, prema podacima o praćenju brodova koje je naveo Blumberg.

Sva tri broda su pod sankcijama EU i Velike Britanije. Stav Kine je drugačiji, ali pravac je isti. Peking se nije obavezao da će smanjiti ruske kupovine kao što je to učinila Indija, ali su njegove nacionalne naftne kompanije umereno unosile naftu. Parmar je rekao da je malo verovatno da će to uzdržanje potrajati.

"Iako nezavisne rafinerije i dalje kupuju razumne količine ruske nafte, Kina je poslednjih meseci sprečila svoje nacionalne naftne kompanije da kupuju rusku naftu. Ova politika bi se mogla promeniti ako rat potraje duže vreme".

Podaci kompanije Vortexa pokazali su da su isporuke ruske sirove nafte Kini porasle za oko 370.000 barela dnevno u februaru u poređenju sa januarom što je otprilike jednako količini koju je Peking dobijao od Venecuele pre nego što su isporuke obustavljene.

Kina se ove godine suočava sa izazovima u pristupu svoja dva glavna dobavljača, oba zbog Vašingtona. Iranski izvoz je pod pritiskom, iako nije potpuno zaustavljen kao u slučaju Indije, od američko-izraelskog napada.

Venecuelanska sirova nafta, koja je skoro u potpunosti tekla u Peking pod Nikolasom Madurom, jer su američke sankcije blokirale većinu ostalih kupaca, takođe je obustavljena nakon promene režima u januaru.

Tramp je u januaru izjavio da je postigao „koncept dogovora“ da Indija kupuje venecuelansku naftu umesto toga, zamenjujući svoje potrebe za ruskom naftom, ali proizvodnja je pala na nešto više od milion barela dnevno, za obnovu infrastrukture bi bile potrebne milijarde, a udaljenost bi takođe mogla biti odlučujući faktor za Delhi.

Analitičari kažu da je tu pozicija Rusije posebno korisna. Veliki deo moskovske nafte mesecima stoji na sankcionisanim tankerima koje zapadne luke i osiguravači odbijaju da rukuju, što je čini lako dostupnom indijskim rafinerijama.

Kina, u međuvremenu, dobija rusku sirovu naftu direktno preko cevovoda, što njen pristup čini još sigurnijim.

Kris Rajt, glavni analitičar u kompaniji CarbonBridge, rekao je da bi rusko plutajuće skladište sirove nafte od oko 58 miliona barela "bilo znatno jeftinije od onoga što izgleda kao rastuća tržišta nafte koja prelaze 80 dolara po barelu", dodajući da će "svaki proizvođač nafte ili gasa koji nije zavisan od Ormuskog moreuza sada biti neverovatno važan za globalno snabdevanje naftom i gasom".

Rusija nije jedina koja će imati koristi, analitičari kažu da Brazil, Argentina, Australija, Malezija i SAD, sa svojim značajnim viškom proizvodnje, svi mogu da profitiraju od viših cena i smanjene globalne ponude.

Ali nijedna nije tako strateški pozicionirana kao Moskva da služi Indiji i Kini, koje zajedno troše otprilike 22-23 miliona barela dnevno, petinu globalne potražnje.

Iako su analitičari i dalje sigurni u dugoročne dobitke za Rusiju, ona nije bila u stanju da odmah iskoristi rast nafte zbog sopstvenih izazova.

Ukrajinski napadi dronova zatvorili su naftni terminal Šesharis u Novorosijsku, koji je trebalo da utovari oko 500.000 barela dnevno, od ponedeljka, dok su teški ledeni uslovi smanjili kapacitet utovara u baltičkim lukama. Međutim, na dalekom istoku, izvoz iz luke Kozmino je blizu rekordno visokog nivoa.

Za Indiju, politička cena povratka Moskvi ostaje jedina komplikacija, a čak se i ona smanjuje.

"U trenutnim okolnostima, osećam da SAD neće ništa reći", rekao je Vibuti Garg, direktor za Južnu Aziju u IEEFA, napominjući da je Vašington u slaboj poziciji da kazni Indiju zbog traženja alternativa ruti koju je pomogao da se zatvori.

Bela kuća nije odmah odgovorila na pitanja o tome kako bi gledala na to da Indija nastavi kupovinu ruske nafte. U međuvremenu, SAD i Francuska preduzimaju mere da ublaže pritisak.

Tramp je najavio osiguranje od političkog rizika za brodove koji tranzitiraju kroz Zaliv, a Francuska je poslala nosač aviona Šarl de Gol u Sredozemno more.

Ali, pošto je moreuz i dalje zatvoren, nijedna mera ne menja osnovnu računicu za Indiju i Kinu: najbrži put nazad ka energetskoj bezbednosti i dalje vodi preko Moskve.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)