Panika na Baltiku: "Pogledajte šta se događa iza granice, Putinov plan iz 2022. se ostvaruje!"

Većina ruskih vojnih kapaciteta trenutno je koncentrisana na bojnom polju u Ukrajini. Međutim, Rusija može da nastavi reformu svojih Oružanih snaga i povećanje vojnih kapaciteta u Kalinjingradskoj oblasti i blizu istočnih granica NATO-a, jedan je od zaključaka litvanske obaveštajne službe u njenoj godišnjoj proceni pretnji.

"Planovi za jačanje ruske vojske, objavljeni u decembru 2022. godine, postepeno se sprovode. Prema tim planovima, brigade duž istočnih granica zemalja NATO-a transformišu se u divizije, a formiraju se i nove vojne jedinice", objašnjavaju obaveštajni zvaničnici, prenosi Jutarnji.

Preporučujemo

Ove jedinice bi sa sobom ponele iskustvo rata u Ukrajini.

Pažljivo se analiziraju obaveštajne procene baltičkih zemalja nakon 24. februara 2022. godine, kada je počela ruska agresija na Ukrajinu, na koju su upozoravali.

Ove tri male zemlje su najlakši mogući plen za takvu rusku vojsku, koja nije uspela da zauzme ceo Donbas za četiri godine rata. Iz tog razloga, formirali su grupu NB8 sa nordijskim zemljama, koje rusku pretnju doživljavaju kao egzistencijalnu.

Litvanski obaveštajni oficiri zaključuju da su njihove granice, a zatim i NATO i EU, bezbedne sve dok se ruska agresija protiv Ukrajine nastavlja i dok se Moskvi uvode sankcije.

"Ako Rusija nastavi vojne operacije protiv Ukrajine istim intenzitetom kao u protekle četiri godine, rat će zahtevati značajne ljudske i finansijske resurse, tako da će sposobnost Moskve da predstavlja vojne pretnje drugim zemljama ostati ograničena", navodi se u izveštaju.

Najgori mogući scenario bio bi mirovni sporazum u Ukrajini praćen ukidanjem većine ili svih međunarodnih sankcija protiv Rusije. U tom slučaju, Moskva bi mogla biti spremna za ograničeni vojni sukob u baltičkom regionu u roku od jedne do dve godine i mogla bi se pripremiti za sukob velikih razmera sa NATO-om u roku od šest do deset godina.

"Rusija će verovatno stvoriti ne samo 30 do 50 procenata veću vojsku nego pre rata, već i relativno modernu vojsku. Strateške rezerve naoružanja i municije biće u potpunosti obnovljene. Rusija će biti spremna za konvencionalni vojni sukob sa NATO-om", dodaje se u dokumentu.

Promena ravnoteže snaga

Baltički obaveštajni zvaničnici tvrde da Rusija nije promenila svoje strateške ciljeve u više od četiri godine od početka rata. Ona nastavlja da teži da zauzme više ukrajinske teritorije i na kraju stavi Ukrajinu pod svoju kontrolu, istovremeno menjajući ravnotežu snaga u Evropi u svoju korist.

Krajnji cilj bi bio uključivanje Kremlja u donošenje odluka o evropskoj bezbednosti. Iako se Rusija suočava sa ekonomskim izazovima i povećala je poreze, analitičari kažu da je malo verovatno da će finansijski pritisak promeniti njenu agresivnu spoljnu politiku. Zemlja trenutno troši oko 38 procenata svog budžeta - otprilike 7-8 procenata BDP-a - na odbranu i bezbednost.

(Telegraf.rs)