Iran nuklearni materijal čuva u podzemnim bunkerima: Šta je potrebno da se dođe do njega i da li je moguće?

Američke i izraelske vlasti navodno razmatraju operaciju specijalnih snaga kako bi izvukle ili na drugi način neutralisale iransku zalihu obogaćenog uranijuma, objavio je The War Zone, koji je i ranije istraživao taj scenario.

Prema saznanjima, nuklearni materijal čuva se u dubokim podzemnim bunkerima, što predstavlja velike izazove za postizanje cilja samo iz vazduha. Iako specijalne snage decenijama aktivno treniraju za takve misije, svaka operacija i dalje nosi ogromne rizike i neizvesnosti.

Preporučujemo

Sve više medija izveštava o raspravama unutar američke i izraelske vlade o kopnenom upadu usmerenim na iranske zalihe obogaćenog urana, pozivajući se na neimenovane izvore. Nije jasno da li bi misiju izvele američke ili izraelske snage ili bi bila zajednička.

"Ljudi će morati otići i uzeti ga", rekao je američki državni sekretar Marko Rubio, odgovarajući na pitanje o osiguranju iranskog obogaćenog uranijuma.

Američki lider Donald Tramp naveo je: "Znate, to bi bila sjajna stvar, ali trenutno ih samo uništavamo. Još nismo krenuli za tim, ali to je nešto što možemo učiniti kasnije. Ne bismo to učinili sada. Možda kasnije."

Postoje i navodi da je Tramp privatno izrazio ozbiljan interes za slanje male grupe američkih vojnika koji bi se koristili u specifične strateške svrhe u Iranu.

Vlada SAD kaže da je sprečavanje razvoja nuklearnog oružja u Iranu ključni cilj njenih trenutnih operacija usmerenih na tu zemlju. Prema poslednjoj proceni Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) iz juna 2025, Iran je imao oko 440 kilograma urana obogaćenog do 60 odsto čistoće. Te zalihe dugo su bile razlog za zabrinutost zbog širenja i dokaz da iranske vlasti zadržavaju mogućnost brzog razvoja nuklearnog oružja, prenosi Večernji list.

"Na tom prvom sastanku oba iranska pregovarača rekla su nam direktno, bez imalo srama, da kontrolišu 460 kilograma od 60 odsto i da su svesni da bi to moglo napraviti 11 nuklearnih bombi", rekao je Stiv Vitkof, specijalni izaslanik SAD koji je vodio pregovore s iranskim zvaničnicima pre trenutnog sukoba, u intervjuu za Fox News 2. marta.

Uranijum koji nije dovoljno čist za nuklearnu bombu i dalje se može pretvoriti u tzv. "prljavu bombu", namenjenu samo širenju radioaktivne kontaminacije.

Sumnja se da se glavna zaliha podzemno skladišti u gradu Isfahanu. U nedeljama pre izbijanja sukoba, satelitski snimci pokazali su da Iran preduzima korake za zatvaranje Isfahana i drugih ključnih objekata, što bi ometalo bilo kakve potencijalne kopnene upade.

Što se tiče konkretnih načina na koje bi kopneni upad neutralisao iranske zalihe, razmatra se više opcija - da li bi se materijal fizički premestio ili razredio na licu mesta.

The War Zone je ranije pisao da su američke specijalne jedinice spremne za brzo i diskretno prodiranje u ciljno područje kako bi izvukle predmete iz objekta poput nuklearnog postrojenja u Iranu. Ako su predmeti preveliki za premeštanje, mogli bi ih uništiti na licu mesta ili osigurati dok ne stignu dodatne snage.

Izrael takođe ima dugu istoriju vazdušnih i kopnenih upada, kao i tajnih obaveštajnih operacija, koje su često ciljale nuklearne programe neprijateljskih zemalja, posebno u Iranu. Na primer, 2024. godine izraelske snage uništile su podzemnu fabriku balističkih projektila u Siriji, izgrađenu uz iransku pomoć.

Što se tiče izazova misije, pitanje je šta bi bilo potrebno za premeštanje obogaćenog uranijuma iz Irana, čak i ako je uglavnom na jednom mestu. Materijal je teži i glomazniji zbog sigurnosnih kontejnera u kojima se verovatno čuva.

Pri neutralizaciji zaliha na licu mesta problem su vreme i resursi potrebni za razređivanje jer materijal se ne može jednostavno razneti.

Izvođenje takve operacije u aktivnoj zoni sukoba dodatno komplikuje kopneni upad. Što duže snage ostanu na terenu, to Iran ima više vremena za organizovanje odgovora. Snage bi morale doći sa specijalizovanom opremom, a problem je i kako ih dovesti do cilja i nazad.

Čak i u optimalnim uslovima, upad specijalnih snaga u Iran usred sukoba bio bi izuzetno rizičan. Upad bi mogao biti izveden tek nakon što SAD i Izrael budu sigurni da iranska vojska više ne može predstavljati ozbiljnu pretnju.

(Telegraf.rs)