Mračan izbor pred Trampovom administracijom zbog rata u Iranu: Spominje se i ukidanje sankcija ruskoj nafti

Zbog trenutne situacije na Bliskom istoku i problema sa naftom, SAD bi mogle da ukinu sankcije za rusku naftu kako bi smanjili pritisak na rast cena goriva, rekao je Trampov ministar finansija Skot Besent.

Cena sukoba je ili ekonomski ili vojni kolaps, gde sa jedne strane preti svetska ekonomska recesija, a s druge vojna katastrofa, nakon odluke Donalda Trampa da napadne Iran, očigledno bez pripremljenog cilja, plana i razrađenih strategija, piše CNN. Sa zatvorenim Ormuskim moreuzom svakog novog dana ekonomska cena američkog napada ne samo da se udvostručuje nego eksponencijalno raste.

Preporučujemo

Cena sirove nafte porasla je oko 50 odsto otkako su SAD i Izrael napali Iran 28. februara, a u ponedeljak je premašila 100 dolara po barelu. Trampova administracija pokušava da obuzda skok cena nafte na nekoliko nivoa: traži načine za intervencije na tržištima i istovremeno priprema složene vojne operacije kojima bi se ponovo otvorio plovni put kojim prolazi 20 odsto svetske nafte. Trampova administracija ubeđuje javnost da će neprijatan skok cena na benzinskim pumpama biti kratkotrajan.

Kuvajt, Irak i UAE zatvaraju bušotine zato što svoju naftu ne mogu da otpreme, što bi moglo imati drastičan uticaj na svetsku ekonomiju. Ekonomske posledice napada na Iran su počele da zabrinjavaju Vašington, ali i ostatak sveta.

Kratkoročno rešenje bilo bi da američki ratni brodovi prate svaki naftni tanker kroz Ormuski moreuz.

"Ovo je pitanje koje vojska veoma pažljivo proučava i o kojem se stalno raspravlja. Postignut je veliki napredak u izradi plana koji može da uradi tačno ono što je predsednik predložio", rekao je visoki zvaničnik administracije za CNN.

Foto: vesselfinder.com

Prošle nedelje Tramp je preko svoje društvene mreže objavio da je naložio Američkoj korporaciji za finansiranje razvoja (DFI) da da "osiguranje od političkog rizika i garancije za finansijsku sigurnost za SVU pomorsku trgovinu, posebno energente, koji putuju kroz Zaliv". To će biti dostupno svim brodskim linijama.

"Ako bude potrebno, američka mornarica počeće da prati tankere kroz Ormuski moreuz što je pre moguće", napisao je, obećavajući da će SAD obezbediti slobodan protok energije svetu.

Ormuski moreuz trenutno kontrolišu iranska mornarica i Revolucionarna garda, pa bi američkim mornaričkim plovilima pretile obalske rakete, podvodne mine i brodovi natovareni eksplozivom u samoubilačkim akcijama. Ovo znači da, ako američki vojni brodovi budu pokušali da prođu obezbeđujući naftne tankere, dovode sve u rizik.

Pentagon već ima razrađene operativne planove za zaštitu tankera koji ulaze u Persijski zaliv, ali obaveštajni podaci ukazuju na to da je malo verovatno da bi Iranci napadali brodove koji ulaze u zaliv, već verovatnije je da će ih ciljati na izlasku, natovarene.

Analitičari Pentagona veruju da bi Irancima na prvom mestu za udare bili tankeri sa tečnim prirodnim gasom (LNG), a zatim naftni tankeri. LNG tankeri eksplodirali bi poput ogromne bombe.

I francuski predsednik Emanuel Makron objavio je da planira da pošalje brodove za zaštitu saobraćaja kroz Ormuski moreuz.

"Malo je verovatno da će se postići bilo kakva sigurnost u Ormuskom moreuzu usred požara rata koji su SAD i Izrael rasplamsali u regionu", odgovorio je Ali Larijani, predsednik iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost.

Francuska će poslati dva ratna broda u okviru pomorske misije Evropske unije Aspides u Crvenom moru, rekao je Makron.

To će biti isključivo odbrambena misija, istakao je u ponedeljak na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Kipra i grčkim premijerom u vojnoj bazi na Kipru. Upozorio je da je napad na Kipar napad na celu Evropu i objavio da Francuska sa saveznicima priprema "odbrambenu" misiju ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza.

Misija će biti usmerena na pratnju kontejnerskih brodova i tankera kako bi se postepeno ponovo otvorio Ormuski moreuz "nakon završetka vrele faze sukoba". Cilj nam je da garantujemo slobodu plovidbe i pomorsku bezbednost, poručio je Makron. Jedna francuska fregata već učestvuje u operaciji EU Aspides, koja je pokrenuta u Crvenom moru 2024. godine kako bi se sprečili napadi jemenskih hutista na trgovačke brodove.

Tramp je u ponedeljak na Floridi izjavio da su cene zbog rata "veštački povećane" i obećao da će cene ponovo pasti kada rat završi, a troškovi života glavna predizborna tema, piše The New York Times.

Cena benzina u SAD u ponedeljak je dostigla 3,48 dolara po galonu, što je gotovo 17 odsto više nego na početku rata. Na sastanku Trampovog tima u februaru dogovoreno je da je smanjenje troškova života ključna predizborna poruka uoči izbora na polovini mandata.

Čak Šumer, lider demokrata u Senatu, pozvao je Trampa da odmah obezbedi naftu iz strateških rezervi kako bi se smanjile cene.

Zvanični stav je da je trenutni skok cena kratkoročni poremećaj radi dugoročnog dobitka u vidu stabilnog svetskog snabdevanja naftom i gasom.

Ministar finansija Skot Besent signalizirao je spremnost da "ukine sankcije" stotinama miliona barela ruske nafte koji trenutno plutaju u tankerima, prenosi CNN, a u Beloj kući računaju i na povećanje proizvodnje u Venecueli.

(Telegraf.rs)