Maduro noću urla iz samice, stalno ponavlja iste reči: Smešten je u ćeliju od 6m², od nameštaja ima samo ovo

U Njujorku, tokom jedne od najoštrijih zima koje se pamte na istočnoj obali Sjedinjenih Država, pad Nikolasa Madura više se ne meri samo u terminima moći, govora ili teritorijalne kontrole.  Meri se u nekoliko kvadratnih metara, u metalnim vratima, u krevetu na sprat pričvršćenom za I, prema izvorima koji su upućeni u to šta se sa Madurom dešava, u noćnom vapaju iz zatvorene ćelije: "Ja sam predsednik Venecuele! Recite mojoj zemlji da sam otet, da se ovde prema nama loše postupa!".

Kako piše španci ABC, ta scena se ne nalazi u sudskim zapisima. Nije transkribovana ni na jednom ročištu. Ali to je priča koja kruži unutar Metropoliten centra za pritvor u Bruklinu (MDC), federalnog zatvora u kojem se Maduro nalazi od 3. januara, dana kada je uhapšen i prebačen u Njujork. Tamo, u jednom od najtvrđih zatvorskih kompleksa metropolitanskog sistema, počinje zatvorski život čoveka koji je više od jedne decenije monopolizovao vlast u Venecueli.

Preporučujemo

MDC imponuje spolja. Moćna kocka od betona, podignuta u industrijskoj zoni Bruklina, pored zaliva. Nema ukrasa niti arhitektonskog gesta koji ublažava njegovu funkciju. Prvi utisak je masivnost i zatvorenost. Najgore, međutim, prema onima koji su tamo boravili, nije fasada. Već unutrašnjost.

"To je pakao na zemlji", kaže Sem Mangel, zatvorski konsultant koji je godinama radio sa zatvorenicima u federalnim centrima. Poznaje MDC iz priča klijenata i iz sopstvenog iskustva u drugim sličnim zatvorima.

"Nalazi se u stanju potpune zapuštenosti, sa nedostatkom finansiranja, bez dovoljno osoblja. To je mesto na kojem niko ne bi želeo da provede ni minut", kaže Mangel.

Centar prima optužene koji čekaju suđenje ili konačnu presudu. Kroz njegove ćelije prošla su poznata imena - reper Šon Didi Kombs; Gislejn Maksvel, bivši predsednik Hondurasa Huan Orlando Ernandes...

Tamo su boravile i moćne "narko figure" poput Ismaela 'El Majo' Zambade. MDC kombinuje profile visokog medijskog uticaja sa anonimnim zatvorenicima optuženim za teška federalna krivična dela.

Portparol Federalnog biroa za zatvore (BOP) odbio je da pruži detalje o konkretnoj situaciji Madura.

"Iz bezbednosnih i privatnih razloga, BOP ne otkriva uslove pritvora nijedne osobe pod svojim nadzorom", naveo je.

Prema izvorima koji poznaju njegovu situaciju, Maduro je smešten u Jedinicu za specijalni smeštaj, SHU prema skraćenici na engleskom. To je jedinica za samice. Zvanično ima nekoliko funkcija: disciplinsku izolaciju, prevenciju samoubistava i zaštitu zatvorenika visokog profila ili onih u riziku. U praksi, to podrazumeva gotovo stalno zatvaranje pod režimom izolacije.

Umesto sedam dana, ostao u samici više od dva meseca

Ćelija je mala, duga tri i široka dva, sa metalnim krevetom, toaletom, lavaboom i uskim prozorom kroz koji jedva ulazi prirodna svetlost. Zatvorenici u SHU mogu da izađu tri puta nedeljno na jedan sat, uvek sa okovima na nogama i rukama i uz pratnju dvojice čuvara. U tom vremenu mogu da se istuširaju, koriste telefon – do mesečnog maksimuma – pristupe nadgledanoj elektronskoj pošti ili izađu u malo ograđeno dvorište na otvorenom.

Mnogi poznati zatvorenici prvo prolaze kroz SHU pod protokolima za prevenciju samoubistva, između 72 sata i nedelju dana. U slučaju Madura, izvori navode da izolacija odgovara produženim bezbednosnim razlozima. On je verovatno zatvorenik najvišeg profila u istoriji tog centra. Vlasti ne mogu sebi da priušte incident. Priču o njegovim noćnim uzvicima preneo je za ABC advokat jednog zatvorenika koji se nalazi u obližnjem modulu, takođe Venecuelanca.

U sudskom predmetu se ne pojavljuje reč izolacija. Ono što se pojavljuje jeste pravna polazna tačka njegovog zatvaranja. Dana 5. januara pojavio se pred sudijom Alvinom Helerštajnom na Menhetnu. Tamo se identifikovao kao predsednik Republike Venecuele, izjavio da je "otet" i tvrdio da je uhapšen u svojoj kući u Karakasu. Sudija mu je odgovorio da će postojati vreme i mesto za raspravu o zakonitosti njegovog hapšenja, ali ne tog dana. Obavešten je o svojim pravima. Rekao je da ih do tog trenutka nije znao. Izjasnio se da nije kriv. I ostao je u pritvoru.

Od tada se proces odvija na dva nivoa. Vidljivi je sudski: optužbe za narkoterorizam, zaveru za unošenje kokaina u Sjedinjene Države, upotrebu i posedovanje mitraljeza i destruktivnih naprava. Odbrana je najavila obimno i komplikovano vođenje postupka i kao centralnu tačku postavila osporavanje njegovog hapšenja, koje naziva vojnom otmicom.

Drugi nivo je zatvorski. Prema tim izvorima, Maduro provodi noći tako što urla na španskom iz svoje ćelije. Ponavlja da je otet. Traži da prenesu poruke njegovoj porodici i drugim venecuelanskim zatvorenicima. U toj sceni postoji radikalna inverzija njegove javne figure. Čovek koji se obavezno obraćao u televizijskim prenosima, snimao se na balkonu palate Miraflores, pravio masovne skupove, sveden je na glas koji udara u metalna vrata u Bruklinu. Isti onaj koji je do nedavno igrao na televiziji i prkosno se izrugivao Vašingtonu.

Loši uslovi

Okruženje nije povoljno. MDC ima reputaciju loših uslova: nedostatak osoblja, probleme sa grejanjem tokom prethodnih zima, najezde glodara i ograničenu medicinsku negu. U decembru je jedan zatvorenik umro zbog propusta u otkrivanju raka pluća, prema javnim evidencijama. Žalbe zbog hladnoće i vlage bile su česte.

Sudski predmet beleži još jedan element: zdravlje. Na prvom ročištu njegov advokat je obavestio sudiju da postoje medicinska pitanja koja zahtevaju pažnju. Zatražena je dozvola za obradu potrebnog formulara i obezbeđivanje odgovarajućeg lečenja tokom pritvora. Nisu navedene bolesti. Sudija je naložio da se to koordinira sa tužilaštvom.

Takođe je zabeleženo da su i Maduro i njegova supruga, Silija Flores, zatražili venecuelansku konzularnu posetu i da je sud naložio da se ona omogući. Dana 30. januara ta poseta je obavljena, prema kasnijem podnesku, i bila je jedna od retkih formalnih tačaka kontakta usred izolacije.

Feliks Plasensija, karijerni diplomata i bivši ministar spoljnih poslova Venecuele između 2021. i 2022. godine, nedavno je imenovan za diplomatskog predstavnika Venecuele u Sjedinjenim Državama, u pokušaju da se ponovo uspostavi zvanično prisustvo posle godina prekida odnosa.

Njegov dolazak u Njujork, umesto da se prvo nastani u Vašingtonu, delimično odgovara potrebi da bude blizu Madura i učestvuje u konzularnim i diplomatskim susretima dok sudski proces napreduje.

Postoji i jedna prozaičnija zavisnost - finansijska. Odbrana je zatražila dozvole od Ministarstva finansija kako bi mogla da naplaćuje honorare sredstvima koja potiču od vlade Venecuele, koja, prema njihovim navodima, pokriva troškove predsednika i prve dame prema venecuelanskom zakonu. Dozvola koja je prvobitno odobrena izmenjena je u slučaju Madura kako bi se sprečilo to direktno finansiranje. Odbrana tvrdi da on sam ne može da plati pravno zastupanje.

Dok advokati pripremaju podneske i strategije, rutina SHU se nameće. Stalna prebrojavanja. Svetla koja se nikada potpuno ne gase. Vrata koja se otvaraju i zatvaraju prema rasporedu. Zatvorenici koji viču noću, udaraju u rešetke, vređaju ili doživljavaju "psihijatrijske epizode".

"To je jadna, dehumanizujuća situacija", kaže Mangel.

Zvanični prioritet je da se Maduru ništa ne dogodi pre suđenja. Svakodnevna realnost je uska ćelija i izolacija koja, iako opisana kao zaštita, veoma liči na kaznu. Tako protiče njegovo vreme u zatvoru  - između sudskih podnesaka u kojima njegovi advokati raspravljaju o suverenom imunitetu i zakonitosti njegovog hapšenja, i dugih noći u jedinici gde se takozvana zaštita prevodi u gotovo potpunu samoću.

(Telegraf.rs)