JEDNOUMLJE Rusija proglasila praunuku sovjetskog lidera Nikite Hruščova za stranog agenta

Američka akademkinja Nina Hruščeva, praunuka bivšeg sovjetskog lidera Nikite Hruščova, proglašena je u Rusiji za stranog agenta, što je termin koji nosi konotacije špijunaže i koji zvanična Moskva primenjuje na osobe koje smatra angažovanim u anti-ruskim aktivnostima.

Hruščeva (62), profesorka je na Univerzitetu The New School u Njujorku i nastavila je da putuje u Rusiju radi istraživanja i nakon njene  invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Preporučujemo

Njen pradeda Nikita Hruščov vodio je Sovjetski Savez od 1953. do 1964. godine, kada su ga svrgnuli drugi članovi vladajućeg Politbiroa.

Kontaktirana od strane agencije Reuters, Hruščeva je rekla da nije iznenađena što je dodata na rusku listu "stranih agenata", koja od petka sadrži 1.164 imena, uključujući političare, novinare, umetnike, nevladine organizacije i medijske organizacije.

"Bilo bi nespretno sa njihove strane da ovo ne urade pre ili kasnije", rekla je, dodajući da je prerano govoriti o praktičnim posledicama.

Staljinov povratak

"Tu svakako postoji istorijska ironija, ali ništa šokantno. Kada je Staljin gore, Hruščov je dole", rekla je.

Ona je aludirala na ponovni porast ugleda sovjetskog diktatora Džozefa Staljina, čiju je vladavinu terora Hruščov osudio u čuvenom govoru iz 1956. godine pred kongresom Komunističke partije. Rusija je prošlog meseca obeležila 70. godišnjicu tog govora, što je podstaklo obnovljene debate o nasleđu oba lidera.

Hruščov je bio sovjetski lider koji je 1954. godine preneo Krim iz Rusije u Ukrajinu, što je poništeno 2014. godine kada su ruske snage izvršile invaziju na poluostrvo, a predsednik Vladimir Putin proglasio njegovu aneksiju.

Hruščov je takođe upamćen po suočavanju sa američkim predsednikom Džonom F. Kenedijem tokom Kubanske raketne krize 1962. godine, kada je svet bio na ivici nuklearnog rata.

Ruska novinska agencija TASS citirala je Ministarstvo pravde koje je navelo da je Nina Hruščova širila lažne informacije o ruskim politikama i protivila se onome što Moskva naziva svojom "specijalnom vojnom operacijom" u Ukrajini.

Ljudi koji su navedeni kao strani agenti podležu teškim birokratskim zahtevima i ograničenjima u pogledu prihoda u Rusiji. Obavezni su da stavljaju oznaku stranog agenta na objave na društvenim mrežama ili bilo šta drugo što objavljuju. Neki kritičari Kremlja nose tu oznaku kao značku časti, dok drugi kažu da je to teret koji ih ometa u radu jer uzrokuje da ih drugi Rusi izbegavaju.

(Telegraf.rs)