Samit EU o otpornosti na krize propao zbog - još jedne krize: Program opet diktira lider koji ne živi u Evropi

Lideri EU bili su spremni da konačno utvrde kako će oživeti posrnulu ekonomiju bloka i zacrtati put ka nezavisnosti od sila poput Kine i SAD. Međutim, Donald Tramp  je imao druge planove.

Nakon što je pretnja američkog predsednika da će preuzeti Grenland dominirala na prethodnom okupljanju lidera u januaru (a njegove tarife su zasenile sastanak pre toga), američko-izraelski rat u Iranu je bacio senku na program Evropskog saveta za četvrtak, prisiljavajući lidere da se fokusiraju na kratkoročnu energetsku krizu - dok istovremeno odvraćaju pažnju od prvobitnog cilja razgovora o dugoročnoj konkurentnosti, prenosi Politico.

Preporučujemo

"Ključno je da smanjimo uticaj rata na cene", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uoči samita.

"Moramo odmah pružiti pomoć... [Potrebna nam je] sveobuhvatna analiza kako smanjiti račune ljudi za energiju", rekla je ona.

Sa cenama nafte koje se kreću oko 100 dolara po barelu, lideri EU će veći deo vremena na sastanku u četvrtak provesti razmatrajući kako da ublaže uticaj rasta cena energije na evropska domaćinstva i preduzeća, prema rečima nekoliko diplomata pre skupa, kojima je, poput drugih u ovom članku, zagarantovana anonimnost kako bi razgovarali o privatnim pripremama za samit.

Dok su visoke cene energije mesecima bile konstanta tema u razgovorima između lidera, uključujući i na okupljanju u dvorcu Alden Bizen u Belgiji prošlog meseca, nestabilnost koju su podstakli iranski napadi dronovima i raketama širom Bliskog istoka pretvorila je iritantnu situaciju u vanrednu situaciju za lidere, koji se plaše da bi rastuća inflacija mogla da podstakne porast podrške populističkim, anti-EU političarima.

"Fokus će biti veoma snažno na cenama energije - očekujemo predloge Evropske komisije. Situacija sa cenama energije je već postojala u Alden Bizenu, ali sada je zaista akutna", rekao je visoki diplomata EU.

A onda je tu i sam rat, dok Evropa ostaje podeljena oko toga kako da odgovori Trampu.

Jedan tabor, predvođen španskim premijerom Pedrom Sančezom, insistira na tome da blok koristi zaključke Saveta (često naizgled suvoparni jezik o kome se svih 27 lidera dogovorilo na kraju samita) kako bi pozvali na poštovanje međunarodnog prava, što bi se istaklo kao indirektna kritika Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

Foto: Tanjug/AP

Ali druga grupa nacija, uključujući teškaša Nemačku, oprezna je u preduzimanju bilo kakvih koraka koji bi mogli da iritiraju američkog predsednika i ugroze trgovinski sporazum između EU i SAD koji trenutno razmatraju evropski zakonodavci.

Rizici od iritiranja Trampa su jednostavno preveliki, rekao je drugi diplomata EU iz velike zemlje.

"Ne želimo eskalaciju trgovine. Želimo da SAD budu uključene u Ukrajinu. Želimo da budu uključene u NATO. Da li se isplati rizikovati ove ciljeve da bismo bili glasni prema Iranu? Za sada, ne baš", rekao je on.

"Da li vredi reći: glupi gadovi, zašto ste to uradili? Ne, zato što ćemo za to platiti veću cenu", dodao je diplomata.

Malo je verovatno da će rezultat biti potpuno propuštena prilika. Lideri su i dalje spremni da se dogovore o ambicioznim rokovima za smanjenje birokratije EU, kao i za postavljanje temelja za integrisanije evropsko finansijsko tržište. Ali njihovu agendu - još jednom - prvenstveno diktira lider koji boravi u Vašingtonu, a ne u Evropi.

Orban, opet

Cene nafte koje su prošle nedelje skočile na preko 100 dolara po barelu vratile su Evropu u mračne dane 2022. godine, kada je ruska invazija na Ukrajinu izazvala ogroman skok cena energenata širom bloka.

Ti skokovi cena, iako nadoknađeni zahvaljujući ogromnoj injekciji novca EU, ipak su pomogli krajnje desničarskim i krajnje levičarskim političkim pokretima, a mađarski premijer Viktor Orban zasniva svoju trenutnu kampanju za reizbor na ideji da je rat u Ukrajini bio preskupan.

Sada će Orban ponovo zauzeti centralno mesto: njegova pretnja da će staniti veto na planirani zajam EU za Ukrajinu od 90 milijardi evra nazire se kao glavno nerešeno pitanje samita, zbog čega lideri besne. Frustracija u Budimpešti je na vrhuncu, prema rečima visokog diplomate, a vlade zauzimaju "mnogo direktniji, čak i konfrontacijski" ton sa Budimpeštom iza zatvorenih vrata, rekla je ta osoba.

Foto: Tanjug/AP

Orbanovo kršenje obećanja da će podržati zajam omogućilo je drugim zemljama da ga tuže pred Evropskim sudom pravde zbog kršenja principa EU o "iskrenoj saradnji", rekli su dvojica diplomata.

Međutim, priznali su da bi završetak bilo kakvog sudskog postupka trajao mesecima ili godinama - predugo za Ukrajinu, kojoj je potreban kredit EU u roku od nekoliko meseci.

Alternativa je postići sporazum u četvrtak. Iste diplomate su izrazile optimizam da je to moguće i rekli da je sam Orban pokazao otvorenost za dogovor, koji bi mogao da uključi i deblokiranje 20. paketa sankcija protiv Rusije koji trenutno blokiraju Budimpešta i Bratislava.

Lideri će se takođe suočiti sa dugoročnim pravcem evropske energetske politike. Grupa nordijskih zemalja, plus Španija, pisala je Komisiji pre samita kako bi odbranila Sistem trgovine emisijama (ETS) bloka, tvrdeći da će veća upotreba obnovljivih izvora energije učiniti EU autonomnijom.

Ali suočavaju se sa Đorđom Meloni iz Italije i Donaldom Tuskom iz Poljske, koji se zalažu za izmene sistema ETS kako bi se nadoknadili potencijalni skokovi cena povezani sa činjenicom da Poljska i Italija ostaju veliki potrošači fosilnih goriva.

"Ne znam da li ćemo ići toliko daleko da potpuno uklonimo ETS", rekao je drugi diplomata EU, kada su ga pitali o zahtevima njihove zemlje za samit lidera sledeće nedelje.

"Ako imate skok [cena] izazvan spoljnim šokom, mora postojati mehanizam gde ETS ne doprinosi ovom šoku", dodao je on.

Iran i Ukrajina

Još jedna velika zabrinutost jeste kako rat u Iranu pogađa Ukrajina, s obzirom na to da je porast cene nafte ponovo napunio blagajnu ruskog predsednika Vladimira Putina baš kada njegova vojska gubi kontrolu nad Dnjepropetrovskom oblašću na istoku Ukrajine.

Lideri su takođe zabrinuti da će potražnja za američkim oružjem za rat u Iranu lišiti Kijev preko potrebnog oružja, koje se u mnogim slučajevima kupuje novcem EU.

Diplomate kažu da bi ovo mogla biti šansa za evropsku odbrambenu industriju da se uključi, a istovremeno obezbedi Ukrajini preko potrebne prihode s obzirom na njen proizvodni kapacitet. Ukrajina je najavila da šalje operatere za borbu protiv dronova i tehnologiju za borbu protiv dronova kako bi pomogla zemljama Zaliva.

Težnja da se iskoristi prednost ogleda se u nacrtu zaključaka, datiranom od 9. marta, u koji je uvid imao Politico, gde lideri pozivaju na "koračnu promenu" u jačanju odbrambene industrije EU. Prethodna verzija nije sadržala tako jake formulacije.

Foto: Tanjug/AP

Ali ostaje nejasno da li evropska odbrambena industrija može da odgovori na potražnju.

Nakon rata u Ukrajini, ovo je novi izazov za industriju - vojni sukobi se šire toliko brzo da sektor ne može da prati potražnju za proizvodnjom, rekao je izvršni direktor italijanskog odbrambenog giganta Leonardo, Roberto Čingolani.

"U toku je veliki napor" da se pomogne zemljama u Persijskom zalivu koje su napadnute od strane Irana, rekao je Čingolani na prezentaciji kompanije u Rimu prošle nedelje.

"Ali da budem iskren, broj ratova raste čak i brže od našeg programa za povećanje kapaciteta", dodao je on, misleći na Leonardovu inicijativu za povećanje proizvodnih kapaciteta kao odgovor na rastuću potražnju.

(Telegraf.rs)