Balkansku zemlju 2026. pogodilo 30 potresa: "Otac zemljotresa" otkrio kad bi u regionu moglo snažno da trese

Seizmička aktivnost na Balkanu tokom prva tri meseca ove godine ostala je u granicama normalnih parametara, uprkos tome što je zabeleženo više od 30 manjih i umerenih zemljotresa, od kojih se većina dogodila u oblasti Vranče u Rumuniji.

Ipak, pitanje koje se nameće jeste šta Rumuniju očekuje u narednom periodu i da li postoji razlog za zabrinutost. Odgovore na ova pitanja, dao je poznati seizmolog Đorđu Marmureanu.

Preporučujemo

Prema dostupnim podacima, najjači zemljotres u 2026. godini zabeležen je 26. februara u seizmičkoj zoni Vranča, sa magnitudom od 4,5 stepeni Rihterove skale. Potres se osetio u više gradova širom Rumunije, ali i u Republici Moldaviji. Istog dana registrovana su ukupno četiri zemljotresa u različitim delovima zemlje, uključujući Vranču i oblast Dobruđe, tačnije Tulču. Do sredine februara evidentiran je 31 zemljotres, većinom slabijeg intenziteta, između dva i 3,7 stepeni, dok su tokom marta u Vranči zabeležena još dva manja potresa jačine do tri stepena.

Iako broj potresa može delovati zabrinjavajuće, Marmureanu umiruje javnost i ističe da nema razloga za paniku.

"Ne brinite! U Rumuniji će biti još zemljotresa do kraja 2026. godine, ali neće biti visokog intenziteta. To pokazuju moji proračuni koje radim već godinama. Spavajte mirno! To bi Rumunima još nedostajalo, pored rasta cena, i jedan veliki zemljotres. Snažni potresi se, otprilike, dešavaju na svakih 100 godina, tako da nema potrebe za strahom u skorije vreme, možda tek posle 2040. godine", naveo je Marmureanu za Click.

On dodaje da je zona Vranče tradicionalno najaktivnija, ali da su manji potresi deo prirodnog procesa koji zapravo smanjuje mogućnost razornog zemljotresa.

"Vranča je aktivnija, kao što je oduvek bila. Biće više potresa jačine 2, 3 ili 4 stepena, ali to nije neobično, jer se na taj način oslobađa energija i sprečava veći zemljotres. Konsultovao sam se i sa stručnjacima iz Nacionalni institut za istraživanje i razvoj fizike Zemlje (INCDFP) i prema njihovim proračunima, nema opasnosti od jakog potresa", istakao je Marmureanu.

Sećanje na razorni zemljotres iz 1977. godine i dalje je snažno prisutno u rumunskoj javnosti. Tog 4. marta potres jačine 7,4 stepena Rihterove skale odneo je više od 1.500 života, a posledice su bile katastrofalne. Nakon te tragedije, tadašnji predsednik Nikolaj Čaušesku preduzeo je niz drastičnih mera kako bi se ublažile posledice budućih zemljotresa.

"Čaušesku je bio veoma uplašen nakon tog zemljotresa i reagovao je odlučno. Zgrade koje su građene posle 1977. godine projektovane su znatno pažljivije, prema ozbiljnim antisizmičkim standardima", objašnjava Marmureanu.

Prema njegovim rečima, savremene zgrade u Rumuniji danas mogu da izdrže i snažne potrese, što dodatno uliva sigurnost stanovništvu.

"Danas su zgrade projektovane tako da mogu da izdrže i jake zemljotrese. U okolini Bukurešta vidim moderne, visoke objekte sa više od 15 spratova, izgrađene u skladu sa savremenim standardima. Međutim, u nekim delovima Azije nije bilo dovoljno sredstava da se angažuju vrhunski stručnjaci za izgradnju objekata otpornih na zemljotrese jačine preko 7 stepeni", zaključio je Marmureanu.

(Telegraf.rs)