"Hoćeš da zapališ nešto za 5.000 evra?" Špijuni Irana i Rusije su nam bliže nego što mislimo?

Špijuniranje više ne zahteva i špijuna. Strane obaveštajne službe poput ruskih ili iranskih sve više regrutuju obične evropske državljane za obavljanje špijunaže ili sabotaže, prema rečima Jusefa Aita Dauda, direktora obaveštajnih službi i nacionalnih pretnji u holandskoj jedinici za nacionalne istrage i specijalne operacije.

Ova promena znači da vlasti sada jure inače neupadljive civile - često regrutovane putem interneta uz obećanja novca ili samo uzbuđenje misije - umesto profesionalnih obaveštajnih oficira.

Preporučujemo

"Nije kao da postoji poruka koja kaže 'Pozdravi iz Rusije' ili 'Pozdravi iz Irana'. Nekada je to jednostavno 'Da li želiš da zapališ nešto za 5.000 evra'", rekao je Daud za Politico.

Upozorenje Ait Dauda dolazi u kontekstu vandalizma, špijunaže, sabotaže i dezinformacija koje su opisane kao kampanja napada koju sprovodi Kremlj kako bi oslabio Evropu.

Iako rusko mešanje prethodi potpunoj invaziji na Ukrajinu - u 2018. godini Holandija je proterala četiri agenta ruske vojne obaveštajne službe zbog pokušaja hakovanja međunarodnog organa za hemikalije - tempo i obim aktivnosti su se ubrzali u četiri godine od početka rata.

Ait Daud predvodi novostvoreni policijski tim zadužen za sprovođenje proširenog zakona Holandije protiv špijunaže, kojim je krivično delo prosleđivati informacije ili predmete stranim vladama čak i kada se ne tiču državnih tajni.

On je rekao da sve veća upotreba civilnih regruta odražava širu promenu u načinu na koji strane obaveštajne službe sprovode operacije - onu koja komplikuje napore za suprotstavljanje njihovim aktivnostima.

"Donedavno, uglavnom ste videli obaveštajne službe kako same izvode akcije. Ono što sada vidimo jeste da građani, za nadoknadu, zbog avanture ili nekog drugog razloga, sami sprovode te zadatke", dodao je on.

Opisao je to kao "zločin kao uslugu".

Obaveštajne agencije širom Evrope počele su da upozoravaju svoje državljane o riziku regrutovanja. U Nemačkoj su vlasti u septembru prošle godine pokrenule medijsku kampanju upozoravajući građane da ne postanu "agenti za jednokratnu upotrebu".

Holandija je otišla korak dalje, pooštravajući svoj zakon i stvarajući jedinicu Ait Dauda da ga sprovodi. Strane vlade će možda razmisliti dva puta pre nego što se umešaju jer sada postoji ceo tim koji radi na tome da ih zaustavi, dodao je on.

Rusija ima tendenciju da privuče najviše pažnje kada je u pitanju strano mešanje u Evropi, ali obaveštajne agencije takođe konstantno upozoravaju na pretnje iz Kine i Irana.

Foto: Pixabay

Kada je reč o transnacionalnoj represiji - vladama koje ciljaju disidente i dijasporske zajednice u inostranstvu - lista uključenih zemalja je još duža.

Iz bezbednosnih razloga, Ait Daud je odbio da kaže koliko je veliki novi policijski tim, otkrivajući samo da uključuje posebnu jedinicu za sajber zaštitu.

Borba protiv stranog mešanja je manje jednostavna od borbe protiv terorizma, rekao je Ait Daud, koji je proveo tri godine kao Nacionalni koordinator za bezbednost i kontraterorizam pre nego što je preuzeo svoju novu ulogu.

"Ako neko želi da izvrši teroristički čin, obično je ideološki motivisan. Kreću se u tim krugovima, pričaju na određeni način, traže eksploziv ili vatreno oružje. Sve je to vidljivo", rekao je on.

Obaveštajne operacije, nasuprot tome, odvijaju se u "sivoj zoni između rata i mira", rekao je, veći deo toga na mreži. Obaveštajni i medijski izveštaji ukazuju na Telegram, platformu za razmenu poruka popularnu u Rusiji, kao ključni alat za regrutovanje.

U slučaju iz septembra, njegov tim je učestvovao u hapšenju tri 17-godišnjaka, koji su dovođeni u vezu sa onim što su tužioci nazvali zaverom koju je diktirala Rusija.

Tinejdžeri su osumnjičeni da su pokušavali da mapiraju internet saobraćaj oko ključnih lokacija u Hagu koristeći uređaj poznat kao "Wi-Fi sniffer", navodno po naređenju ruske državne hakerske grupe. Prema holandskim medijima, među metama su bili kanadska ambasada i kancelarije Evropola i Evrodžasta.

Ait Daud je odbio da direktno komentariše slučaj, ali je rekao da on ilustruje širu zabrinutost: da mnogi ljudi koji izvode takve operacije "nisu nužno okoreli kriminalci ili profesionalni špijuni".

Dodao je da su mladi ljudi između 12 i 20 godina "prekomerno zastupljeni" u zločinima poput trgovine drogom i terorizma, ali se osvrnuo na studiju koja sugeriše da su osumnjičeni u ruskim hibridnim ratnim zaverama često stariji, obično u tridesetim godinama.

Još jedan izazov za istražitelje je prikupljanje dovoljno dokaza za obezbeđivanje osuđujuće presude. Prema novom holandskom zakonu o špijunaži, tužioci moraju dokazati da je osumnjičeni svesno delovao u ime strane države.

Ta prepreka je istaknuta ove nedelje kada je holandski sud osudio zaposlenog u holandskoj agenciji za borbu protiv terorizma na 20 meseci zatvora zbog krađe državnih dokumenata.

Presuda je bila udarac za tužioce, koji su tvrdili da je čovek tajno špijunirao za Maroko i tražili su kaznu od 12 godina zatvora, što bi bila prva veća presuda po novom zakonu.

(Telegraf.rs)