Zašto oslabljeni Iran i dalje insistira na produžavanju rata? Eskalacija kao sredstvo, a ne krajnji cilj

Iranski režim je pretrpeo razorne gubitke od početka sukoba 28. februara, pri čemu su gotovo svakodnevni američko-izraelski napadi eliminisali čitave nivoe njegovog političkog i vojnog rukovodstva.

Iransko stanovništvo, već iscrpljeno godinama ekonomskih teškoća, sankcija i lošeg upravljanja, sada se suočava sa dodatnim teretom ratnih nestašica, oštećenja infrastrukture i sve militarizovanijeg unutrašnjeg okruženja.

Preporučujemo

Ipak, uprkos stvarnom riziku od kolapsa režima, preživeli lideri Islamske Republike Iran nastavili su da koriste eskalatornu retoriku, navodi CNN.

Oni su više puta isticali sposobnost Irana da podnese patnju, njegovu ravnodušnost prema daljim gubicima u rukovodstvu i otvorenu nameru da produži rat, istovremeno izazivajući haos na regionalnom i globalnom nivou.

Uprkos zahtevima američkog predsednika Donalda Trampa za "bezuslovnu kapitulaciju", preživelo iransko rukovodstvo se, umesto toga, predstavlja kao pobednik i iznosi maksimalističke uslove za mir. Zatražilo je novi regionalni "status kvo", ratne reparacije i promenu višedecenijskih savezništava između zalivskih arapskih država i SAD.

"Prekid vatre ima smisla samo ako garantuje da se rat neće nastaviti, a ne ako neprijatelju daje priliku da reši svoje probleme, kao što su popravka uništenih radara ili rešavanje nedostatka presretačkih raketa, samo da bi nas ponovo napao", rekao je Mohammad Bagher Halibaf, predsednik parlamenta i jedan od najviših preživelih iranskih zvaničnika.

"Nastavićemo borbu dok neprijatelj zaista ne zažali zbog svoje agresije i dok se ne uspostave odgovarajući politički i bezbednosni uslovi u svetu i regionu", rekao je on.

Iran je takođe zahtevao da nakon rata mora postojati "novi protokol" za Ormuski moreuz uz uvažavanje "interesa Irana", i insistirao da bezbedan prolaz brodova treba da se odvija pod "specifičnim uslovima", izjavio je iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči.

Analitičari navode da bi Teheran mogao čak da ide toliko daleko da zahteva odmrzavanje sankcionisane imovine u inostranstvu ili uvođenje takse za države koje koriste ovaj uski pomorski koridor koji se nalazi uz obalu Irana u međunarodnim vodama.

"Situacija u Ormuskom moreuzu se neće vratiti na stanje pre rata", tvrde zvaničnici u Teheranu.

Pritisak za "dan posle"

Nakon više od dve decenije pregovora između Zapada i Islamske Republike, SAD i Izrael su krajem prošlog meseca napali Iran, ubivši vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija i ozbiljno degradirajući vojnu i civilnu komandu zemlje.

Teheranova odmazda bila je brza i svirepa. Neprekidno je ispaljivao stotine raketa i dronova protiv američkih saveznika širom regiona, zatežući odnose sa arapskim susedima, ujedno poremetivši globalna energetska tržišta kroz ponovljene napade na brodove u Ormuskom moreuzu.

"Cilj je da se taj pritisak pretvori u ishod 'dan posle'", rekla je Sina Tusi, viša saradnica u Centru za međunarodnu politiku.

"Iran traži horizont u kojem više nije izolovan ili ciljan za kolaps, već je deo nove regionalne ravnoteže gde se njegova stabilnost vidi kao povezana sa stabilnošću Persijskog zaliva i globalne ekonomije“, rekla je Tusi za CNN.

Tokom proteklih nedelja, američki ministar odbrane Pit Hegset je više puta tvrdio da Iran gubi rat. Tramp je na Truth Social napisao da je iranska vojska "desetkovana" i da su njihovi lideri na "gotovo svim nivoima" nestali.

"Nikada više neće pretiti nama, našim bliskoistočnim saveznicima ili svetu", napisao je.

Nekoliko sati kasnije, Iran je pokrenuo svoj 61. talas udara na Bliski istok, usmrtivši jedan par u Izraelu.

"U konvencionalnom vojnom smislu, (Iran) ne pobeđuje, ali ne moraju da pobede na taj način", rekla je Narges Badžoli, vanredna profesorka studija Bliskog istoka na Univerzitetu Džons Hopkins, dodajući da je iranska "celokupna strategija zasnovana na asimetričnom ratovanju gde je skupo nastaviti rat".

SAD i zemlje Persijskog zaliva ne mogu "neograničeno tolerisati" poremećenu trgovinu naftom i rast cena, smatra Badžoli.

"U kom trenutku će reći 'dosta'? To su poluge koje Iran koristi".

Planovi za nepredviđene situacije

Očekujući napad nakon decenija neprijateljstva sa Izraelom i SAD, Iranski revolucionarni gardijski korpus (IRGC) razvio je planove za nepredviđene situacije kako bi aktivirao decentralizovane jedinice tokom sukoba, prema rečima visokih iranskih zvaničnika.

"Pripremili smo se za dug rat jer smo znali da ćemo biti napadnuti, a na osnovu iskustva iz prethodnog rata, znali smo kako nameravaju da neutrališu naše operativne kapacitete. Stoga smo osmislili kontramere za sve njih", rekao je Mohammad Bagher Halibaf.

Uprkos javnoj tvrdnji da cilja samo američke interese u regionu, IRGC je izveo neviđene smrtonosne napade na civilnu i ekonomsku infrastrukturu, pogađajući hotele, međunarodne aerodrome, solitere i energetska postrojenja u Omanu, UAE, Bahreinu, Kuvajtu, Kataru, Iraku i Saudijskoj Arabiji.

Nakon izraelskih napada na iransko gasno polje Južni Pars u sredu, IRGC je objavio listu ciljeva, javno preteći energetskim postrojenjima koja su se nekada smatrala zabranjenim i signalizirajući eskalaciju koju su arapske države naporno radile da spreče.

To je navelo Saudijsku Arabiju da izjavi da će preduzeti vojnu akciju protiv Irana ako bude potrebno, upozoravajući da će se Teheranove akcije "obuti o glavu".

"Sasvim je jasno da su države Zaliva zarobljene između SAD, Izraela i Irana nijedna od njih ne mari za njihovu bezbednost ili za njihovu ekonomsku dobrobit. I imaju vrlo malo kontrole nad ovom eskalacijskom dinamikom", rekao je Hasan Alhasan, viši saradnik za bliskoistočnu politiku u Međunarodnom institutu za strateške studije u Bahreinu.

Iranska strategija se sada fokusira na vezivanje njegove sudbine za širi region, uverena je Sina Tusi, viša saradnica u Centru za međunarodnu politiku.

"Ako Iran ne može biti stabilan i ekonomski održiv, to signalizira da ni širi sistem Persijskog zaliva neće biti stabilan. Nedavni poremećaji u pomorstvu i na energetskim tržištima podvlače koliko je ta poluga moćna".

"Kolaps" američkog regionalnog poretka?

Portparol iranske vojske Amir Akraminija rekao je da se pet decenija regionalnog poretka na Bliskom istoku, predvođenog Amerikom, "danas urušilo".

Da li će regionalna strategija Irana uspeti ostaje nejasno. Do sada, većina njegovih arapskih suseda ostala je van rata uprkos nizu napada iz Teherana.

Ali najmanje dva zvaničnika iz Zaliva su rekla da će njihova zemlja udvostručiti svoje odnose sa SAD, pa čak i sa Izraelom.

"Mislim da se u krugu Zaliva Iran smatra glavnom pretnjom. I mislim da se to ništa neće promeniti u decenijama koje dolaze", rekao je Anvar Gargaš, diplomatski savetnik predsednika UAE, istraživačkom centru Savet za spoljne odnose.

Rim Al-Hašimi, ministarka za međunarodnu saradnju, rekla je da iranski napad na njenu zemlju neće promeniti dinamiku sporazuma Abu Dabija sa SAD i Izraelom.

"Naš odnos sa SAD je dugogodišnje strateško partnerstvo. To je partnerstvo koje ne posustaje u trenucima krize, već je izgrađeno na decenijama poverenja i međusobnog poštovanja", rekla je Al-Hašimi.

Pa ipak, za sadašnji iranski režim, krajnji cilj nije pobeda već opstanak, obnavljanje odvraćanja i pokušaj povratka moći da diktira uslove onoga što dolazi posle rata.

"Krajnji cilj nije eskalacija sama po sebi. To je korišćenje eskalacije kao sredstva za prinudu na prilagođavanje. Iran ne mora vojno da dobije ovaj rat. Mora da osigura da njegovo nastavljanje postane preskupo za sve ostale", zaključuje Sina Tusi.

(Telegraf.rs)