Evropski lideri sastančili 12 sati i... NIŠTA! Nemoćni dok preti katastrofa sa dva fronta

Dva rata na pragu Evrope nadvila su se nad 12-časovnim samitom lidera EU i, iz veoma različitih razloga, našli su se paralizovani umesto da mogu mnogo da učine po bilo kom pitanju.

Retko je nesposobnost bloka da preuzme vođstvo u međunarodnim poslovima bila tako očigledna. Između Fridriha Merca iz Nemačke, Emanuela Makrona iz Francuske i Đorđe Meloni iz Italije – šefova tri od 10 najvećih svetskih ekonomija – i ostalih 24 prisutnih, mogli su samo da gledaju na drugu stranu, prepiru se jedni sa drugima ili da ponude malo osim reči dok su se bombardovanje, ispaljivanje raketa i ubijanje nastavljali, piše Politico.

Preporučujemo

"U ovim veoma problematičnim trenucima u kojima živimo, više nego ikad je odlučno održati međunarodni poredak zasnovan na pravilima", rekao je novinarima predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta, koji je predsedavao skupom u Briselu.

"Alternativa je haos. Alternativa je rat u Ukrajini. Alternativa je rat na Bliskom istoku", rekao je Kosta.

I na tom govoru su uglavnom sve i završilo...

Foto: Tanjug/AP

Dok je Teheran gađao svoje susede i remetio evropsko snabdevanje energijom, Kijev napadao ruske fabrike za popravku vojnih aviona, a Donald Trump u Vašingtonu se šalio o napadu na Pearl Harbor zajedno sa japanskom premijerkom, evropski lideri su svoje razgovore iskoristili da se bave doradama sistema dozvola za emisije ugljenika u okviru EU, odnosno Sistemom trgovine emisijama (ETS).

To nije potpuno nepovezano sa globalnim energetskim šokom, ali svakako nije tema na kojoj bi kontinent mogao da pokaže svoju geopolitičku moć.

Po pitanju Irana, lideri su shvatili da imaju malo uticaja ili volje da preduzmu bilo kakvu značajniju intervenciju.

Kada je reč o Ukrajini, više od četiri godine nakon ruske sveobuhvatne invazije - sukoba u kojem imaju i uticaj i političku volju - nisu uspeli da prevaziđu unutrašnje podele kako bi odobrili slanje 90 milijardi evra Kijevu.

"Nije bilo spremnosti da se uključi za pregovarački sto u vezi sa iranskim sukobom", rekao je jedan visoki evropski zvaničnik, koji je, kao i drugi citirani u ovom tekstu, želeo da ostane anoniman kako bi govorio o razgovorima iza zatvorenih vrata.

Nemački kancelar Friedrich Merc čak se žalio da bi fokusiranje na Iran moglo da skrene pažnju sa mera za jačanje posustale evropske ekonomije - što je bio prvobitni razlog održavanja samita, pre nego što su spoljnopolitička dešavanja preuzela primat - prema rečima trojice zvaničnika.

"Svet je izgledao veoma drugačije u Alden Biesenu", rekao je jedan zvaničnik EU, misleći na prošlomesečni sastanak u belgijskom dvorcu fokusiran na konkurentnost, koji je trebalo da postavi temelje za ovaj samit.

To je bilo pre rata s Iranom i dileme oko finansiranja Ukrajine, do koje je došlo nakon što je mađarski premijer Viktor Orban odustao od obećanja da će odobriti zajam, čime je agenda drastično promenjena.

Orban rekao šta je imao Foto: Tanjug/AP

"Nije naš rat!"

To ne znači da je Iran potpuno ignorisan.

Ponovo su se vodile diskusije o slanju francuskih ratnih brodova da zaštite Ormuski moreuz, vitalnu tranzitnu tačku za naftu koju je Teheran efikasno zatvorio preteći da će napasti brodove, potencijalno uz podršku Saveta bezbednosti UN.

"Počeli smo istraživački proces i videćemo u narednim danima da li ima šanse za uspeh", rekao je Makron.

Ali završna izjava samita nije obećala nikakvu novu misiju, već se pozivala samo na jačanje postojećih pomorskih operacija EU u regionu.

Do kraja razgovora, lideri EU su došli do ozbiljnog zaključka: Evropa ima malo moći ili sklonosti da oblikuje događaje.

"Bliski istok mnogo utiče na nas - ali da li smo mi igrač u igri?", pitao je zvaničnik EU koji je bio učesnik u diskusijama lidera.

Predsednik Francuske Emanuel Makron Foto: Tanjug/AP

"Oni pokušavaju da pronađu mesto u ovoj debati, a mi imamo mnogo izjava i stavova (ali) da li postoji uloga za Evropljane u rešavanju ovog procesa?", rekao je.

Očigledno ne, prema rečima Kaje Kalas, šefice spoljne politike EU, koja je upozorila lidere da je "pokretanje rata kao ljubavna afera - lako je ući, a teško izaći", prema rečima dvojice diplomata upoznatih sa njenim komentarima.

U prevodu - Ovo nije evropski rat i neće biti.

EU je ostalo da radi "ono što uvek radimo", rekao je jedan zvaničnik EU, da piše "lepe izjave".

Gasna polja u plamenu

Evropa je već razljutila američkog predsednika Trampa ranije ove nedelje kada su njeni najviši izaslanici odbili njegov poziv da se obezbedi Ormuski moreuz. Konačni zaključci samita su se u velikoj meri oslanjali na poznate pozive na "deeskalaciju" i "uzdržanost", bez predloga konkretnih akcija, držeći se tog ranijeg stava.

To je uprkos upozorenju Katara u četvrtak da neće biti u mogućnosti da ispuni svoje ugovore o tečnom prirodnom gasu sa Belgijom i Italijom nakon što je Iran usmerio svoj gnev – i svoje balističke rakete – na američko-izraelske napade na zemlju Zaliva, uništivši skoro petinu njenih kapaciteta za izvoz tečnog prirodnog gasa.

Ipak, umesto da se direktno suoče sa brzo rastućim energetskim šokom, evropski lideri su satima raspravljali o klimatskoj politici bloka, uključujući i njegov sistem za trgovanje emisijama gasova (ETS), koji grupa zemalja želi da reformiše.

"Reći da je ETS najveći problem kada velika gasna polja gore je pomalo čudno", rekao je jedan zvaničnik EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da su se posledice rata proširile daleko izvan Bliskog istoka, dodajući da je njegov "najneposredniji uticaj" bio na snabdevanje energijom i cene.

Najavila je niz hitnih mera za smanjenje troškova, od smanjenja poreza do povećanja investicija u sistem za trgovanje emisijama gasova.

"Jednostavno ludo"

Ako ništa drugo, samit je otkrio gde se ratovi u Iranu i Ukrajini preklapaju. Na onome što bi moglo biti njegovo poslednje okupljanje u EU posle 16 godina ako izgubi izbore sledećeg meseca, mađarski premijer Viktor Orban je oštro kritikovao evropski pristup energetskoj krizi koja se razvija.

"Ponašanje i strategija koju Evropljani ovde imaju su jednostavno ludi", rekao je on, dodajući da EU mora da kupuje rusku naftu da bi "preživela".

Orban je blokirao zajam EU od 90 milijardi evra Kijevu zbog spora oko oštećenog cevovoda koji prenosi rusku naftu kroz Ukrajinu do Mađarske i drugih zemalja centralne Evrope.

Iz tog razloga, blok takođe nije bio u mogućnosti da ponudi mnogo više od uveravanja ni o ratu u Ukrajini.

Orban je u četvrtak zadržao svoje protivljenje i čak je zadobio simpatije Meloni, koja je liderima rekla da razume njegov stav.

Kako je frustracija u prostoriji ključala, mnogi lideri su oštro kritikovali mađarskog premijera, prema rečima švedskog premijera Ulfa Kristersona.

"Nikada nisam čuo tako oštru kritiku bilo koga, nikada", rekao je novinarima tokom pauze u razgovorima.

Merc se složio da su lideri "duboko uznemireni" zbog Orbana.

"Čvrsto sam uveren da će ovo ostaviti trajan trag", rekao je Merc.

Ali pritisak njegovih kolega nije uspeo da pokoleba Orbana i pitanja o kreditu EU će se preneti na još jedan samit sledećeg meseca - do kada bi Mađarska mogla imati novog lidera, ili barem starog koji nije očajnički u potrazi za glasovima.

Kada je reč o Iranu i Ukrajini, EU nije postigla nikakav napredak. Ranija predviđanja diplomata da bi lideri mogli da nastave razgovore tokom noći ili čak da se ponovo sastanu narednog dana, usled hitnosti sveta u previranju, nisu se ostvarila. Sve je završeno pre ponoći.

Nakon 12 sati sa malo donetih odluka, liderima je ostalo vrlo malo novog da saopšte javnosti kod kuće.

"Mnogo je zabrinjavajućih stvari u vezi sa ovim ratom na Bliskom istoku, dok je Orbanov veto na zajam Kijevu i dalje na snazi i zbog toga smo izuzetno nezadovoljni, kao i Ukrajina", rekao je novinarima švedski premijer Ulf Kristersson prilikom odlaska sa samita.

I to je bilo to.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)