Tramp je već gađao Harg, ali jedno nije dirao: Zašto je ostrvo ključno za Teheran i šta će biti ako SAD udare?

Predsednik SAD Donald Tramp je izjavio da su njegove snage u petak izvršile bombardovanje iranskog "krunskog dragulja" Harga, malog ostrva na severu Persijskog zaliva.

Koralno ostrvo dugo osam milja - dvostruko veće od londonskog aerodroma Hitrou - nalazi se na severu Persijskog zaliva, 26 kilometara od iranske obale i otprilike 483 kilometara severno od Ormuskog moreuza, vitalnog plovnog puta kroz koji protiče 20% svetske nafte, a koji je Teheran zatvorio.

Preporučujemo

Predsednik Tramp je rekao da su američke snage "uništile" vojne ciljeve na ostrvu Harg, ali je značajno rekao da je odlučio da ne "zbriše" naftnu infrastrukturu ostrva. Zapretio je da bi se to moglo promeniti ako Iran bude ometao bezbedan prolaz brodova kroz moreuz.

Teheran je upozorio na novi nivo odmazde ako naftna infrastruktura na Hargu bude oštećena, obećavajući u subotu da će iranske snage uništiti naftnu i gasnu infrastrukturu kompanija koje sarađuju sa SAD u regionu ako njihova postrojenja budu meta, prema iranskim državnim medijima.

Zašto je ovo ostrvo toliko važno?

Harg je izvozni terminal za 90% iranskih pošiljki nafte i ima kapacitet da utovari oko sedam miliona barela dnevno.

Ostrvo može istovremeno da primi čak 10 supertankera, jer su njegove vode dovoljno duboke da omoguće pristajanje tankera koji su preveliki da bi se približili plitkim priobalnim vodama kopnenog Irana.

Pre rata, ostrvo je pretovarilo većinu od oko 1,7 miliona barela iranskog izvoza sirove nafte dnevno, a većina je išla u Kinu.

Iranska nafta čini 11,6% kineskog pomorskog uvoza do sada u 2026. godini, prema podacima servisa za praćenje tankera Kpler.

"Stoga, ako bi Tramp to iskoristio, rizikovao bi gnev Kine", rekao je vojni analitičar Sky Newsa, Šon Bel.

Udaranje u naftnu infrastrukturu Harga verovatno bi dovelo do daljeg rasta cena nafte, nakon što su u petak dostigle četvorogodišnji maksimum.

Izvoz nafte se nastavlja uprkos ratu

U nedelji pre izbijanja rata, Harg je isporučio rekordnih 3,79 miliona barela dnevno, a operacije na ostrvu su nastavljene uprkos sukobu.

Oko 13,7 miliona barela nafte je izvezeno sa ostrva od početka američko-izraelskih udara 28. februara, brzinom od 1,1 milion do 1,5 miliona barela dnevno, prema podacima pomorske obaveštajne kompanije TankerTrackers.com i Kpler-a.

Više tankera se tamo i dalje utovarivalo u sredu, prema satelitskim snimcima Tanker Trackers-a.

Harg ima rezervoare za skladištenje na jugu, zajedno sa smeštajem za hiljade radnika. Ima kapacitet skladištenja od oko 30 miliona barela i početkom marta je imao oko 18 miliona barela sirove nafte, prema izveštaju JP Morgan-a koji se poziva na podatke Kpler-a.

Ostrvo ključno za finansiranje iranske vlade

Ostrvo se dugo smatra "ključnom ranjivošću" koja bi izazvala oštar odgovor Teherana u slučaju napada.

Harg je ključan za finansiranje iranske vlade i vojske, i ako bi Iran izgubio kontrolu nad ostrvom, zemlji bi bilo teško da funkcioniše, prema rečima Petrasa Katinasa, istraživača energetike u Kraljevskom institutu za ujedinjene usluge.

Katinas je rekao da bi preuzimanje dalo SAD prednost u pregovorima sa Iranom jer je ostrvo "glavno čvorište" njegove ekonomije.

Iako se spekuliše da bi SAD mogle biti u iskušenju da zauzmu ostrvo Harg, stručnjaci kažu da bi to gotovo sigurno zahtevalo trupe na terenu, što bi to činilo izuzetno rizičnim.

Jedan iranski političar je navodno već pretio američkim trupama zarobljavanjem ako pokušaju da zauzmu njegovo ključno naftno čvorište.

Globalni istraživački tim kompanije JP Morgan za robu naglasio je šire ekonomske implikacije direktnog udara na ostrvo, upozoravajući pre nego što su SAD napale vojne ciljeve na Hargu da bi udari "odmah zaustavili najveći deo iranskog izvoza sirove nafte, verovatno izazivajući ozbiljne odmazde u Ormuskom moreuzu ili protiv regionalne energetske infrastrukture".

"Uništite infrastrukturu Harga, onda zauvek uklanjate dva miliona barela dnevno sa tržišta - ne dok se moreuz ne popravi", dodao je Den Pikering, glavni investicioni direktor kompanije Pickering Energy Partners.

Šteta na ostrvu

Iranski državni mediji su izvestili da u američkim napadima nije oštećena naftna infrastruktura, dodajući da su ciljani protivvazdušna odbrana, pomorska baza, kontrolni toranj aerodroma i hangar za helikoptere.

SAD su "uspešno pogodile" više od 90 vojnih ciljeva, uključujući skladišta pomorskih mina i bunkere za skladištenje raketa, saopštila je Centralna komanda SAD. 55 rezervoara za skladištenje sirove nafte, koji mogu da prime više od 34 miliona barela, "najverovatnije su neoštećeni", saopštila je služba za praćenje tankera.

"Iako ostrvo ima izvesnu proizvodnju nafte na moru, najveći deo nafte zapravo potiče sa kopna putem više cevovoda", saopštila je služba za praćenje.

"Ostrvo je prvi put počelo da izvozi naftu tokom leta 1960. godine i izgrađeno je da smesti sedam miliona barela dnevno izvoza, kako bi se odrazio potencijal u proizvodnji nafte. Iran je dostigao 6,6 [miliona barela dnevno] u proizvodnji još 1976. godine", ističe se.

Pomorska obaveštajna kompanija dodala je da satelitski snimci od subote pokazuju da su dva nova tankera počela da utovaruju 2,7 miliona barela sirove nafte.

Aktivnosti na ostrvu, uključujući izvoz i uvoz, odvijaju se normalno nakon napada, rekao je zamenik guvernera Bušera, lučkog grada blizu Harga, dodajući da nijedan vojnik, zaposleni u naftnoj kompaniji ili stanovnici ostrva nisu poginuli.

Da li je ostrvo ranije bilo meta napada?

Uprkos tome što se smatra kritičnom ranjivošću, ostrvo je retko bilo direktno meta. Poslednji put je to bilo tokom iransko-iračkog rata 1980-ih, ali to nije zaustavilo izvoz sirove nafte iz Harga.

"Kada je Sadam Husein više puta napao ostrvo pre 40 godina i uništio brojne rezervoare za skladištenje, ostrvo Harg je i dalje moglo da izvozi preko 1,5 miliona barela dnevno", rekao je Tanker Trackers u objavi na X.

Sve najnovije informacije o stanju na Bliskom istoku pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)