Zašto je Ormuski moreuz važan: Nisu samo energenti, postoji i VEĆI ULOG za više od 100 miliona ljudi

Tankeri za naftu i tečni prirodni gas koji prolaze kroz Ormuski moreuz prevoze oko 20% svetskih zaliha. Međutim, za zemlje Persijskog zaliva ovaj plovni put je mnogo više od energetske rute, on je životna linija za više od 100 miliona ljudi.

Sada, dok rat Sjedinjenih Država i Izraela protiv Irana guši ovaj ključni prolaz, pod pritiskom je i snabdevanje hranom u regionu.

Preporučujemo

Opstanak u ovako surovim klimatskim uslovima zahteva veliki napor. Letnje temperature prelaze 50 stepeni Celzijusa, a obradivog zemljišta ima vrlo malo, pa većina pijaće vode u arapskim zemljama Zaliva dolazi iz mora putem desalinizacije. Ipak, najveći deo hrane mora da se uvozi.

Saudijska Arabija uvozi više od 80% hrane, Ujedinjeni Arapski Emirati oko 90%, a Katar oko 98%. I u Iraku većina uvoza hrane prolazi kroz Ormuski moreuz, uprkos tome što zemlja ima pristup dvema velikim rekama.

Kompanija Kibsons International iz UAE, koja prodaje svežu hranu i povrće, godišnje uvozi oko 50.000 tona hrane iz zemalja poput Južne Afrike i Australije, i navodi da se sada fokusira na preusmeravanje pošiljki.

"Trenutno je lanac snabdevanja izuzetno izazovan", rekao je Danijel Kabral, direktor nabavke u kompaniji Kibsons.

Većina pošiljki hrane u region prolazi kroz moreuz, koji je sada praktično blokiran zbog napada na trgovačke brodove.

Pošto je plovni put faktički zatvoren, distributeri hrane očajnički traže alternativne rute koje su skuplje, logistički zahtevnije i ne mogu u potpunosti da nadoknade izgubljeni promet, što povećava rizik od viših cena i manjeg izbora za potrošače.

Čak i Iran zavisi od Ormuskog moreuza za veliki deo svoje trgovine.

Svetski program za hranu (WFP) upozorava da su lanci snabdevanja na ivici najtežeg poremećaja još od pandemije kovida-19 i početka rata u Ukrajini 2022. godine.

Zamenik izvršnog direktora WFP-a Karl Skau kaže da su troškovi transporta naglo porasli.

Trgovci navode da, iako ne preti neposredna nestašica hrane u regionu Zaliva, sukob je ozbiljno poremetio pomorski transport.

Prema britanskoj agenciji ta trgovinu, od početka rata 28. februara napadnuto je skoro dvadesetak brodova u regionu, uključujući teretni brod kod obale Omana. Zbog toga brodarske kompanije izbegavaju prolazak kroz Ormuski moreuz.

Dodatni problem je veliki broj brodova koji su već na moru. Kibsons ima "tone" hrane, uglavnom sveže, u kontejnerima na brodovima koji trenutno čekaju ispred moreuza, bez potvrđenih datuma dolaska ili čak odredišnih luka. "Postoji mnogo neizvesnosti", rekao je Kabral.

Cena poslovanja

U ugovorima o transportu postoje klauzule za ratne uslove koje su sada aktivirane. One štite brodove od ulaska u opasna područja i daju im pravo da sami odaberu luku iskrcavanja. Tako je jedan Kibsons kontejner, umesto u luku Džebel Ali u Dubaiju, završio u Mundri u Indiji, a drugi je preusmeren u Kolombo na Šri Lanki. Međutim, dolazak na kopno ne rešava problem.

"Brodarska kompanija nas pita šta želimo da uradimo sa robom:da li da je prodamo u Indiji ili imamo neki drugi plan. To nas stavlja u veoma težak položaj", rekao je Kabral.

Osiguravajuće kuće i brodarske kompanije sada ceo Bliski istok smatraju visokorizičnim područjem.

Dodatne takse za transport iznose oko 4.000 dolara po kontejneru za ceo region. Na kopnu, troškovi prevoza kamionima kreću se od 4.000 do 9.000 dolara po kontejneru za dopremanje robe do UAE.

"Ranije smo za transport iz Evrope plaćali oko 3.000 evra, a sada je cena 14.500 evra samo do Džede. Nakon toga treba dodatno platiti transport, što postaje preskupo", rekao je Kabral.

Ti troškovi će se na kraju preneti na potrošače. Kibsons planira da poveća cene pojedinih proizvoda, poput mlečnih proizvoda i sveže hrane, i do 20%. Trenutno imaju zalihe za oko mesec dana.

Avio-transport je takođe važan za region, ali i on je pogođen problemima. Međunarodni aerodrom u Dubaiju bio je zatvoren 48 sati nakon iranskog napada 28. februara, što je uticalo i na putnike i na transport robe.

U ponedeljak su letovi ponovo privremeno obustavljeni nakon požara izazvanog udarom drona u rezervoar goriva.

Kompanija Spinneys, poznati maloprodajni lanac osnovan 1924. godine, veruje da može obezbediti stabilno snabdevanje.

"Nema šanse da ćemo ostati bez hrane", rekao je Luis Bota, direktor lanca snabdevanja u toj kompaniji.

Nakon iskustava sa krizama u Libanu i Egiptu, sada razmatraju alternativne rute, transport kamionima iz Velike Britanije preko Francuske i Turske do Iraka, Saudijske Arabije i UAE.

"Možemo da dopremimo robu drumskim putem iz Velike Britanije do Džebel Alija za oko 12 dana. Bez zaustavljanja, put traje oko 72 sata", rekao je Bota, dodajući da je to oko 40% jeftinije od avio-transporta.

Rast cena u prodavnicama

Posledice ovih poremećaja već se osećaju, potrošači mogu očekivati više cene i manji izbor proizvoda.

Vlade zemalja Zaliva pokušavaju da ublaže problem. Oman i UAE su uveli novi trgovinski koridor kako bi ubrzali promet između luka poput Maskata i Džebel Alija.

Ričard Mid, glavni urednik Lloyd’s List Intelligence, kaže da je osiguranje dostupno „ako ste spremni da platite dovoljno“, ali da to nije glavni problem.

"Bezbednost je ključni problem", rekao je za CNN.

Sve češće se govori o vojnom obezbeđivanju moreuza, posebno nakon što je američki predsednik Donald Tramp predložio bezbednosne garancije za brodarske kompanije i čak mogućnost pratnje američke mornarice. Međutim, Mid smatra da takva zaštita neće skoro biti dostupna, a čak i ako bude, prioritet će imati tankeri sa naftom, a ne brodovi sa robom.

Procene govore da bi za takvu operaciju bilo potrebno 8 do 10 razarača za pratnju 5 do 10 tankera dnevno.

Pre krize, kroz Ormuski moreuz je dnevno prolazilo i do 60 tankera. Čak i ako bi ovakva operacija uspela, problem transporta hrane i druge robe ostao bi, jer bi prioritet imala energija.

I dok američka administracija veruje da može okončati rat pod svojim uslovima, posledice se svakim danom šire van bojnog polja, ugrožavajući snabdevanje hranom, gorivom i osnovnim potrepštinama za milione ljudi u regionu.

(Telegraf.rs)