Putin gradi "Novu Rusiju", ulaže stotine miliona, plan mu je jasan: Stručnjaci kažu "isto kao Krim, samo brže"

Moskva ulaže stotine miliona dolara u agresivnu izgradnju transportne i trgovačke infrastrukture na ukrajinskoj teritoriji koju je bespravno zauzela. Projekti neumoljivo upliću ova okupirana područja u Rusiju i potkopavaju zahteve Kijeva i njegovih saveznika da se ta zemlja vrati...

Vozovi u plamenu, zapaljene pruge i crni dim vide se na snimcima koje na internetu objavljuju ukrajinski borci dokumentujući njihove ponovljene sabotažne napade na ogroman železnički sistem koji Rusija gradi preko okupiranih teritorija Ukrajine. Ali njihovi napori nisu ni približno dovoljni da zaustave talas brze industrijske ekspanzije Moskve.

Preporučujemo

Napadi na ruske lance snabdevanja imali su mali uticaj, a pooštravanje ruske kontrole guši napore opozicije, rekao je jedan ukrajinski borac, Orest, koristeći svoj vojni pozivni znak iz bezbednosnih razloga dok deluje iza neprijateljskih linija u Donjeckoj oblasti.

"Pruga je dugačka stotinama kilometara. Nažalost, nismo svemoćni", rekao je za Reuters.

Prema Kremlju, ovi okupirani regioni predstavljaju "Novorusiju" - Novu Rusiju. I ona bruji od aktivnosti.

Čak i dok Moskva vodi razarajući rat protiv ukrajinskih snaga na zapadu, ona ulaže stotine miliona dolara u agresivnu, višegodišnju izgradnju transportne i trgovinske infrastrukture u oblastima koje je osvojila na istoku i jugu, otkrila je istraga Reutersa. Trošenje, koje uveliko nadmašuje sredstva za razvoj dodeljena drugim ruskim regionima, olakšava transport trupa i vojne opreme, kao i žitarica i mineralnih resursa, pokazuje izveštaj. Građevinski projekti takođe služe dugoročnom cilju Moskve: utkanju zauzetih teritorija u Rusiju, uključujući i područje Donbasa čija je sudbina u srži pregovora koje podržavaju SAD o okončanju rata.

Izveštavanje Reutersa pruža prvu detaljnu sliku transformacije Ukrajine koju drži Rusija, a koja se odvija pod okupacijom. Ova analiza se zasniva na analizi hiljada satelitskih snimaka, zvanične ruske tenderske dokumentacije, javnih izjava, podataka o izvozu i prevozu robe, kao i intervjua sa više od trideset ukrajinskih zvaničnika i bivših stanovnika okupiranih područja. Kada je upitan o izgradnji ruske infrastrukture na okupiranim teritorijama, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je naveo Krim kao primer, rekavši da su ruske investicije tamo "fasada" koja ne koristi stanovnicima ukrajinskog poluostrva, koje je Moskva anektirala 2014. godine.

"Ne izgleda kao neko moderno odmaralište", rekao je u intervjuu.

"Sve je militarizovano". Kancelarija Zelenskog nije odgovorila na zahtev za komentar o kompletnim nalazima istrage Reutersa.

Zvaničnik Bele kuće rekao je da predsednik SAD Donald Tramp veoma naporno radi na okončanju rata i želi da okonča besmisleno ubijanje. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je za Reuters da su četiri teritorije sastavni deo Ruske Federacije i "subjekti Rusije", dodajući: "To je zapisano u ustavu zemlje".

Radovi su u punom jeku na takozvanom sistemu železnica Novorusije, koji uključuje planiranu liniju od 525 km započetu 2023. godine, godinu dana nakon potpune invazije Rusije na Ukrajinu. Ruta treba da obuhvati regione Donjecka i Luganska, koji čine Donbas, i Zaporožje i Herson.

Putin odlučan da zadrži Herson Foto: Tanjug/AP

Novorusijski autoput, u međuvremenu, probija se preko tih zauzetih teritorija kao deo superputa "Azovski prsten" dug 1.400 kilometara koji će povezati regione sa Rusijom i strateški važnim Krimom. Okupirane ukrajinske luke koje su uglavnom bile neaktivne u prvim godinama rata, obnovljene su i ponovo otvorene pod ruskom zastavom na unutrašnjem Azovskom moru, koje se povezuje sa Crnim morem. Satelitski snimci grada Mariupolja u Donjecku, snimljeni prošlog avgusta, pokazuju da je novi objekat sa srebrnom kupolom, otprilike dužine fudbalskog terena, nikao na dokovima tokom ruske okupacije.

U blizini je takođe vidljiva planina onoga što izgleda kao ugalj koji se sprema za izvoz.

Satelitska analiza, koju je sproveo Reuters, koristila je model mašinskog učenja za pregledanje hiljada optičkih i radarskih snimaka kako bi identifikovala veće građevinske radove. Utvrđeno je da je više od 2.500 km železničkih pruga, autoputeva i puteva novoizgrađeno, popravljeno ili nadograđeno između 2022. i 2025. godine na četiri okupirane teritorije i obližnjim ruskim područjima sa kojima su povezane.

Obim investicija i dugoročna priroda infrastrukturnih projekata pokazuju da Kremlj nema nameru da vrati teritorije Ukrajini kao deo bilo kakvog budućeg mirovnog sporazuma, prema rečima Karoline Hird, saradnice za nacionalnu bezbednost u Institutu za proučavanje rata sa sedištem u Vašingtonu.

"Način na koji Rusija veoma ulaže u industriju i ekonomiju u okupiranoj Ukrajini, kako bi mogla da ostvari profit od okupacije, takođe finansijski upliće Ukrajinu u Rusiju", rekla je ona. To su sumorne vesti za Ukrajinu i njene evropske saveznike. Insistirali su da Moskva vrati zauzetu zemlju i odlučno su odbacili pozive SAD da Kijev ustupi kontrolu nad celim Donbasom kao deo bilo kakvog sporazuma o okončanju četvorogodišnjeg sukoba.

Moskva je takođe stavila na prodaju desetine vrednih robnih dobara u okupiranim područjima, pokazuju dokumenti ruske državne aukcije. To uključuje rudnike i poljoprivredno zemljište – kao što su prava na razvoj jednog od najvećih ukrajinskih nalazišta zlata, koje je ruska rudarska kompanija kupila u aprilu 2025. godine.

Rusko ministarstvo saobraćaja i Novorusijske železnice, rusko državno preduzeće osnovano 2023. godine radi nadgledanja izgradnje i održavanja železnica na okupiranim teritorijama, nisu odgovorili na upite o napretku infrastrukturnih projekata.

Moskva ne krije ono što smatra svojim istorijskim polaganjem prava na istočnu i jugoistočnu Ukrajinu ili svoje ambicije da ponovo spoji regione sa onim što smatra domovinom. A predsednik Vladimir Putin ima velike planove za "Novorusiju" – termin iz ruske carske imperijalne prošlosti koji moderni nacionalisti koriste za opisivanje teritorija.

Rusija je izdvojila oko 11,8 milijardi dolara federalne gotovine za razvoj četiri okupirane teritorije u Ukrajini između 2024. i 2026. godine kao deo programa za prioritetne nacionalne razvojne projekte, prema Reuters analizi vladinih podataka objavljenoj na internetu.

To je skoro tri puta više od kombinovanog novca dodeljenog oko 20 drugih federalnih regiona namenjenih takvim projektima, pokazuju podaci.

Putin je izložio svoju viziju za teritorije u javnom obraćanju 30. septembra povodom proslave treće godišnjice njihovog "ponovnog ujedinjenja" sa Rusijom.

Regioni su patili od ratnih razaranja i decenija zanemarivanja, rekao je predsednik, a Rusija je tamo u poslednje tri godine izgradila 6.350 km puteva.

"Pokrenut je veliki program društveno-ekonomskog razvoja, u suštini program oživljavanja naših predačkih, istorijskih ruskih zemalja", izjavio je Putin.

Moskva trenutno kontroliše oko petinu Ukrajine, uključujući većinu četiri regiona: Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson. I formalno je proglasila celinu sve četiri delom Rusije.

Ruski potez aneksije teritorija osudili su Ukrajina i njeni zapadni saveznici kao nezakonito otimanje zemlje. Nove drumske i železničke veze koje se grade već omogućavaju vozilima i vozovima koji prevoze ljude i robu u i iz Ukrajine da zaobiđu Krimski most, prema lokalnim i moskovskim vlastima.

Most je ranije bio jedina drumska i železnička veza Rusije sa Krimom, omogućavajući transport trupa, goriva i opreme do Ukrajine preko poluostrva. Pokazalo se kao usko grlo za ruske vojne i trgovinske tokove, a ponovljeni ukrajinski napadi uzrokuju kašnjenja i poremećaje.

Vadim Skibitski, zamenik šefa ukrajinske vojnoobaveštajne agencije HUR, koja je pratila neprijateljske aktivnosti, rekao je da je ruski fokus bio na izgradnji lanaca snabdevanja kako bi podržali svoje ratne napore.

"Najvažnije razmatranje za Ruse je infrastruktura. To je transportna infrastruktura", dodao je.

Putin gradi čitavu železnicu

Od 2023. godine, Rusija je potrošila oko 425 miliona dolara na izgradnju i održavanje železničke mreže na okupiranim teritorijama, prema saopštenjima koje su na internetu objavile Novorosijske železnice i ruska železnička agencija u avgustu prošle godine. Centralni projekat je glavna linija koja će povezati južnu Rusiju sa Krimom preko okupiranih teritorija, prema zvaničnom mediju ruske vlade. Nije precizirana planirana puna cena. Satelitski snimci snimljeni između jula 2023. i novembra 2025. godine prikazuju postepeni proces postavljanja dela pruge, veze od 60 km između gradova Novoselivka i Koloski u Donjeckoj oblasti, severno od Mariupolja, piše Reuters.

Ukrajinski obaveštajni zvaničnik koji prati ruske aktivnosti rekao je da je ova veza primer kako Rusija gradi nove železničke veze dalje od linije fronta, na bezbednijoj udaljenosti od mogućih ukrajinskih udara, kako bi bezbedno dostavila municiju i vojna vozila svojim trupama.

Reuters nije mogao da utvrdi da li je linija u funkciji. Ruski program puteva takođe upija stotine miliona dolara, predvođen projektom autoputa Novorusija, pokazuju državni tenderski dokumenti.

Ukupno 20 tendera vezanih za izgradnju autoputa, vrednih više od 214 miliona dolara, dodeljeno je izvođačima radova, prema ruskoj veb stranici za državne nabavke. Projekti se kreću po obimu od inženjerskih istraživanja do održavanja mostova. Rusko ministarstvo saobraćaja je krajem prošle godine saopštilo da će dodatnih 123 miliona dolara biti potrošeno na put 2026. godine.

"Kao Krim, samo mnogo brže"

Ruta je kombinacija novih i modernizovanih puteva koji povezuju delove postojećeg autoputa. Nakon završetka, biće dugačka 630 kilometara, prema podacima ruske federalne agencije za puteve i ministarstva saobraćaja.

Nisu dali planirani datum završetka. Izgradnja i popravka mostova i raskrsnica, proširenje puteva, pa čak i čišćenje žbunja duž puteva vidljivi su sa satelitskih snimaka. Putne ekipe su završile veći deo deonice od 100 km između Taganroga na jugozapadu Rusije i blizu Manhuša u okupiranom Donjecku, prema analizi Reutersa.

Rusija takođe gradi novi veliki obilazni put oko Mariupolja, koji je uglavnom sravnjen sa zemljom u borbama na početku rata, pokazuje analiza. Autoput Novorusija čini deo okupiranih teritorija džinovskog Azovskog prstena. Ruski zvaničnici kažu da planiraju da završe taj autoput 2030. godine, povezujući ruski Rostov na Donu sa Mariupoljem u Donjecku i gradovima u Zaporožju i na Krimu.

Olga Kuriško, predstavnica predsednika Ukrajine za Krim, zadužena za praćenje prava Ukrajinaca koji tamo žive, kaže da je ruski napor da razvije ekonomsku infrastrukturu u istočnoj i južnoj Ukrajini sličan onome što je uradila na anektiranom Krimu - osim što se ovog puta dešava mnogo brže.

Nakon što je Moskva aneksirala Krim od Ukrajine 2014. godine, započela je niz ambicioznih projekata tamo, uključujući Krimski most, monumentalni drumski i železnički raspon od 19 km, kao i novi autoput i dve elektrane kako bi obezbedila stabilnu električnu energiju poluostrvu nakon aneksije, kada je region bio odsečen od snabdevanja energijom Ukrajine.

"Rusi su za tri godine okupacije novih teritorija postigli isto toliko koliko su postigli za 10 godina na Krimu, prema našoj analizi", rekla je Kuriško.

"Sproveli su to tako brzo, potrošili toliko novca, sve su podigli na viši nivo u odnosu na ono što su uradili na Krimu. Krim je bio njihov poligon za vežbanje", navodi.

Kremlj komanduje ukrajinskim lukama

Rusija je takođe preduzela korake da iskoristi okupirane ukrajinske luke na Azovskom moru, plitkom unutrašnjem moru koje graniči sa Rusijom i Ukrajinom, a koje se povezuje sa Crnim morem preko Kerčkog moreuza. Azovsko more je vekovima bila glavna trgovačka ruta.

U avgustu je Moskva dodala Mariupolj i Berđansk na Azovskom moru na javnu listu ruskih luka otvorenih za međunarodne brodove, što je Kijev osudio. Oba čvorišta se produbljuju, a kanali koji vode do njih se produbljuju i proširuju kako bi se omogućilo većim brodovima da ponovo mogu da ih koriste. Ti projekti su među tenderima za izgradnju dve luke vrednim više od 13 miliona dolara koji su objavljeni na ruskoj veb stranici za državne nabavke od 2023. godine.

Dva veterana lučkih radnika u Mariupolju, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, rekli su  da je luka postala znatno prometnija poslednjih meseci. Brodovi dolaze i odlaze natovareni žitaricama i ugljem, rekli su, dodajući da je aktivnost i dalje ispod nivoa pre rata.

Između jula i novembra prošle godine, zabeleženo je 18 teretnih brodova kojima upravljaju ruske i strane kompanije kako polaze iz luka Mariupolj i Berdjansk, a većina je bila usmerena ka lukama u Turskoj, prema analizi podataka o praćenju brodova LSEG-a. Reuters navodi da nije mogao da utvrdi šta su brodovi prevozili.

Turske vlasti nisu odgovorile na zahtev za komentar o putovanjima. U 2024. godini, nijedan brod nije ušao niti izašao iz dve luke, prema podacima LSEG-a. Rusi vade vredne prirodne resurse sa okupiranih teritorija.

Podaci ruske carine, koje je obezbedio dobavljač komercijalnih trgovinskih podataka, pokazuju da je između marta 2022. i marta 2025. godine iz okupiranih regiona izvezeno najmanje 508.500 metričkih tona uglja, koksa i antracita u vrednosti od 13,2 miliona dolara. Glavni kupci ukrajinskog uglja tokom tog perioda bile su trgovinske kompanije iz Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata, prema podacima. Roba je takođe isporučeni kompanijama u Indiji, Indoneziji, Egiptu i Alžiru. Ministarstvo spoljnih poslova Indonezije saopštilo je da se trgovinski odnosi zemlje odvijaju kroz transparentne mehanizme i da uvozi ugalj iz nekoliko zemalja, uključujući Rusiju, Australiju i Kinu. Nijedna od ostalih zemalja odredišta nije odgovorila na zahteve za komentar.

Rudnik zlata na istoku Ukrajine

Moskva je takođe proširila rusku kontrolu nad prirodnim resursima zauzetih ukrajinskih teritorija putem državnih aukcija. Desetine imovine, od rudnika do kamenoloma i poljoprivrednog zemljišta, stavljaju se na prodaju na onlajn državnim aukcijama, prema dokumentima javne aukcije koje je pregledao Reuters. Među imovinom koja je do sada prodata nalaze se prava na vađenje peščara, drobljenog kamena, granita i kreča iz četiri rudnika u oblasti Luganska.

Jedna od najvećih prodaja do sada bila su prava na razvoj rudnika zlata Bobrikivske u Lugansku. Kupila ga je za 9,7 miliona dolara Alčevskpromgrupa, koju kontroliše ruska rudarska kompanija Poljanka, prema dokumentima o prodaji. Poljanka uglavnom razvija rudnike na dalekom istoku Rusije. Rezerve Bobrikivske sadrže oko 1,64 tone zlata, što bi vredelo skoro 260 miliona dolara na osnovu trenutnih cena, prema dokumentima aukcije.

Australijska rudarska kompanija Korab Resources je prethodno razvijala lokaciju. Međutim, Korab je obustavio svoj rad 2014. godine kada su područje zauzeli separatisti koje podržava Rusija, što je kompaniji onemogućilo pristup regionu, koji je bio pod zapadnim sankcijama, i otpisalo je vrednost projekta, prema rečima izvršnog predsednika Andreja Karpinskog i javno dostupnim ukrajinskim korporativnim dokumentima.

Satelitski snimak nalazišta snimljen u septembru pokazao je ono što je izgledalo kao tragovi guma svuda po lokalitetu. Kada je Rojters zamolio da uporedi sliku sa snimcima snimljenim u junu 2024. godine, Karpinski je rekao da su radovi na lokaciji već počeli. Istakao je ono što je izgledalo kao bager u glavnoj jami i transportni kontejneri postavljeni u podnožju zaliha kamenja izvađenih iz rudnika.

Alčevskpromgrup, Poljanka i rusko ministarstvo za mineralne resurse nisu odgovorili na pitanja u vezi sa prodajom Bobrikivskog i da li su radovi na lokaciji počeli. Hird, iz Instituta za proučavanje rata, rekla je da postoje značajni troškovi okupacije tako velike teritorije. Sposobnost Rusije da iskoristi prirodne i industrijske resurse regiona mogla bi se pokazati važnom za njene finansije, koje su ozbiljno opterećene ratnim naporima i međunarodnim sankcijama, dodala je.

"To može početi da prevagnu do tačke u kojoj okupacija zapravo postaje profitabilna za Rusiju", rekla je Hird.

(Telegraf.rs)