Asimetrični rat: Ovako Iran u blokadi Ormuskog moreuza primenjuje ukrajinsku taktiku iz Crnog mora

Nakon što je predsednik SAD Donald Tramp odustao od pretnje da će "zbrisati" iransku energetsku infrastrukturu ukoliko ne ponovo otvori Ormuski moreuz, ova ključna pomorska ruta i dalje je praktično zatvorena za brodove koji nemaju izričitu dozvolu za prolaz iz Teherana.

Dok Sjedinjene Države i njihovi saveznici razmatraju kako da ponovo pokrenu protok nafte i drugih ključnih zaliha kroz moreuz, postavlja se sve važnije pitanje: Čak i sa hiljadama dodatnih američkih vojnika koji stižu u region, da li bilo koja vojna sila uopšte može da obavi taj zadatak?

Četvorogodišnji rat koji i dalje besni u Ukraine sugeriše da bi odgovor mogao biti - NE, prenosi CBS News.

Kada je Rusija pokrenula invaziju 2022. godine, ukrajinsko vojno prisustvo na Crnom moru bilo je znatno slabije u odnosu na rusko, ali je Kijev uspeo da potisne jednu od najmoćnijih flota na svetu.

Korišćenjem eksplozivnih pomorskih i vazdušnih dronova, kao i raketa lansiranih sa kopna, ukrajinske snage su oštetile ili uništile brojne ruske brodove i primorale druge da se povuku iz ključnih oblasti mora.

U aprilu 2022. godine, Ukrajina je potopila komandni brod ruske Crnomorske flote, raketnu krstaricu Moskva, koristeći domaće rakete. Od tada je Ukrajina izvela niz razarajućih napada na ruske brodove, često koristeći znatno jeftinije dronove.

"Ukrajina zapravo nema pravu mornaricu", rekao je Jaroslav Trofimov, ukrajinsko-italijanski autor, stručnjak za Bliski istok i glavni dopisnik za spoljnu politiku lista "The Wall Street Journal".

Ipak, dodao je da je Ukrajina "uspela da spreči rusku Crnomorsku flotu da uopšte uđe u zapadnu polovinu Crnog mora".

Ukrajinsko ometanje ruskih aktivnosti nije se zaustavilo samo na ratnim brodovima. Prema podacima UN, izvoz žitarica iz Moskve je u jednom trenutku pao za više od polovine, jer su njene luke na Crnom moru bile praktično zatvorene mesecima.

Ukrajina nije preuzela kontrolu nad Crnim morem, ali je učinila delove tog prostora previše opasnim za rusku upotrebu.

Predsednik SAD Tramp je više puta izjavio da je iranska mornarica "nestala" i uništena u ratu, ali izgleda da Iran primenjuje upravo ukrajinske taktike kada je reč o Ormuskom moreuzu.

Čak i pre aktuelnog sukoba, američki vojni zvaničnici su priznavali ono što je rat u Persijskom zalivu učinio bolno očiglednim: u modernom asimetričnom ratovanju, veliki i skupi brodovi mogu postati velike mete za jeftino, bespilotno oružje.

Ili kako je Trofimov rekao "modernim pomorskim ratovanjem sve više dominiraju bespilotni sistemi".

"Iran veoma pažljivo uči lekcije iz rata u Ukrajini“, rekao je Trofimov, koji je opširno izveštavao o ratu u Ukrajini.

Ti sistemi uključuju male dronove koje je teško presreti, digitalno ili konvencionalnim oružjem.

"Nemaju ogromnu bojevu glavu. Ali je dovoljno velika da zaslepi brod".

U prošlim sukobima, uključujući "Tankerski rat" 1987-88. kada je Iran postavio morske mine da bi blokirao saobraćaj, američka mornarica je pratila tankere kroz Persijski zaliv. To danas možda ne bi funkcionisalo.

"Fizički praćenje tankera nije baš toliko korisno ako imate posla sa dronovima. Dron je samo leteća mina", rekao je Trofimov.

SAD još nisu pokušale da prate nijedan brod kroz Ormuski moreuz tokom trenutnog sukoba.

U međuvremenu, Iran je izneo zahteve koji bi mu efikasno dali potpunu kontrolu nad moreuzom pretvarajući ga u privatnu "naplatnu rampu" za režim Islamske Republike, rekao je Trofimov, nešto što SAD i njihovi saveznici u Zalivu verovatno neće prihvatiti.

Crno more i Ormuski moreuz su veoma različite vodene površine, ali obrazac počinje da izgleda poznato. Znatno nadjačanija sila koristi jeftine alate i asimetrične taktike da osujeti i frustrira mnogo bolje opremljenog protivnika i ne mora čak ni da pobedi u potpunosti, već samo da poveća nivo rizika bilo kakvog kretanja u ratnoj zoni.

SAD i Izrael kažu da su od početka rata pogodili više od 20.000 iranskih ciljeva. A u užem vojnom smislu, Iran izgleda gubi. Ali kako zatvaranje moreuza održava globalne cene goriva povišenim, to ima efekat dominovanja, povećavajući cene robe široke potrošnje širom sveta, a Iran izgleda ekonomski pobeđuje.

Sve najvažnije vest vezane za rat na Bliskom istoku možete pratiti na našem specijalnom blogu uživo.

(Telegraf.rs)