Šta se to događa u Rusiiji? Zbog čega je Vladimir Putin odjednom postao previše nervozan

Jedan verni poslušnik ruskog predsednika Vladimira Putina se oteo kontroli, ratni napori u Ukrajini posrću, građani negoduju zbog velikog broja uginulih krava, kao i nestanka telefonskog signala. Šta se to dešava u Rusiji?

Nezavisni ruski mediji od kojih se velika većina nalazi u egzilu, tokom protekle nedelje brujali su o zapanjujućoj sagi Ilje Remesla, proratnog blogera i poslušnika Kremlja, a koji se iznenada žestoko okrenuo protiv Vladimira Putina, optužujući ga kao ratnog zločinca i lopova u seriji sve smelijih objava i video-snimaka na Telegramu.

Remeslo se sada nalazi u psihijatrijskoj bolnici dok se spekulacije gomilaju. Da li je reč o sovjetskom stilu kaznene psihijatrije ili se krije u bolnici kako bi izbegao hapšenje? Da li je njegova iznenadna pobuna oportunistički pokušaj promene imidža, domišljata provokacija vlasti ili potez neke frakcije u Kremlju koja nastoji da svrgne Vladimira Putina?

Stvar zapravo nije u samom Ilji Remeslu, do sada prilično nepoznatoj figuri osim među disidentima u čijim je progonima učestvovao, već je stvar u tome da li je njegova pobuna jedan od znakova predstojećeg raspada Putinovog režima, navodi portal The Bulwark.

Ruska ofanziva u Ukrajini posrće i zapinje i drugi ratni jastrebovi i lojalisti Kremlju, pored Remesla, iznose jeretičke stavove, gašenje interneta i masovna eutanazija stoke radi suzbijanja navodnih epidemija zaraznih bolesti izazivaju talas nezadovoljstva koji se preliva i u inače poslušne javne prostore.

U međuvremenu, Putin se drži po strani, potpuno van javnosti punih deset dana, a zatim se ponovo pojavljuje sa šablonskim govorom. Kako je politička naučnica Ekaterina Šulman rekla u jednom intervjuu: "Nešto ključa ispod površine".

Remeslova objava na Telegramu od 17. martapod naslovom "Pet razloga zašto sam prestao da podržavam Vladimir Putin", bila je u najmanju ruku smela. On je otvoreno izjavio da je rat u Ukrajini "bezizlazna" katastrofa sprovedena isključivo zbog Putinovih "kompleksa" (odnosno psiholoških problema) i da ruska ekonomija i blagostanje njenih građana trpe "ogromnu štetu".

Nastavio je optužbe navodeći gušenje medija i, u skorije vreme, "gušenje interneta". Pokrenuo je pitanje Putinovih radnih sposobnosti u 73. godini, tvrdio da je njegovih 27 godina na vlasti školski primer kako "apsolutna vlast apsolutno kvari", i na kraju ga optužio za prezir prema ruskim biračima i za izolovanje od svake kritike ili debate.

Zaključio je tvrdnjom da "Vladimir Putin nije legitiman predsednik" i pozvao ne samo na njegovu ostavku već i na krivično gonjenje "kao ratnog zločinca i lopova". U dodatku je pomenuta i Putinova, kako tvrdi, patološka sklonost ka luksuzu i ličnom bogaćenju.

Remeslove optužbe izazvale su mnoštvo objašnjenja. Njegov Telegram nalog je verovatno hakovan! (Ne, on je odmah snimio video zapise koji potvrđuju da je napisao objavu).

Objava je verovatno dobila zeleno svetlo od Kremlja kao deo nekog pametnog plana - možda kao mamac da se prikriveni subverzivci izvuku na videlo, ili možda da se pripremi lažna opoziciona figura na vreme za lažne izbore za Dumu u septembru!

(Ne; Jutjub novinar Majkl Nake i drugi su istakli da je Remeslova kritika Putina srušila sve vrste tabua čije kršenje režim nikada ne bi sankcionisao).

Jedna hipoteza koju su gotovo svi komentatori bez ikakve kontrole odbacili bila je da je Remeslo imao istinsku krizu savesti, jer bi to pretpostavljalo posedovanje takve sposobnosti. Remeslo (42), advokat koga mnogi opisuju kao "gnusnog lika", nije samo profesionalni propagandista već i profesionalni pacov koji je godinama aktivno pomagao u progonu opozicionih aktivista, uključujući i pokojnog Alekseja Navaljnog putem osuđivanja i krivičnih prijava. (U čudnijoj verziji, remeslo na ruskom znači „vešt zanat“, što je izazvalo mnogo šala o prirodi njegovih veština).

Verovanje u autentičnost Remeslovog preobraćenja od Savla do Pavla bilo je još teže jer je, prema njegovom sopstvenom iskazu, prestao da podržava Putina tek u nekom trenutku u poslednje tri godine, iako je veliki deo njegove optužbe bio istinit mnogo pre toga.

Tu je i opcija da je Remeslo, koji je bio u blizini vlade, trebalo da se suoči sa optužbama za proneveru kao deo tekućih istraga o korupciji i čistki u ruskom Ministarstvu odbrane i da je odlučio da se preimenuje u disidenta u nadi da će napustiti Rusiju i dobiti politički azil u inostranstvu.

Moguće je i da je Remeslo zapravo doživeo psihotični slom kao rezultat kognitivne disonance koja dolazi sa tim da je kremaljski propagandista. Ali Remeslo svakako nije izgledao kao da ima bilo kakvih psihijatrijskih problema u svojim medijskim pojavljivanjima, uključujući i 45-minutni intervju za "Breakfast Show", medijski projekat na Jutjubu koji vode ruski emigrantski novinari.

Taj intervju je takođe bio izuzetno iskren. Remeslo je stvarno priznao da je bio plaćenik Kremlja i da su isplate prestale. Zanimljivo je da je Remeslo u tom intervjuu takođe tvrdio da je zapravo ugledao svetlost nakon pobune i kasnijeg ubistva bivšeg Putinovog poslušnika i plaćeničkog ratnog vođe Jevgenija Prigožina pre tri godine i da se konačno ohrabrio da progovori jer veruje da je režim na izdisaju i da će Putin biti van vlasti do kraja godine.

Politički analitičar Stanislav Belkovski (i sam politički strateg blizak Kremlju početkom 2000-ih) rekao je za emisiju "Breakfast Show" da su priče o Putinovom skorom političkom padu "puste želje".

Ali Belkovski je takođe primetio da Remeslov i dalje misteriozan demarš, bez obzira na pravi razlog za njega, ukazuje na jednu jednostavnu istinu: Mnogi ljudi na hranilici Kremlja misle iste stvari, samo nemaju hrabrosti ili podsticaja da to javno kažu.

Putin možda nije bliži padu i u svom ratnom bunkeru ne iznosi haotične govore poput svojevremeno Adolfa Hitlera, ali postoji mnogo indikacija da je nervozan. Među njima su i tri nedelje ozbiljnih prekida mobilnog interneta u Moskvi, očigledno naređenih od strane FSB, a ne od strane agencije za nadzor komunikacija Roskomnadzor, koja obično ima onlajn cenzuru u svojoj nadležnosti.

Jedan od mogućih razloga je taj što je Putin navodno bio prestravljen atentatom na iranskog lidera Alija Hamneija i plašio se da bi mogao biti lociran putem mobilnih signala. Međutim, prekidi mobilnog interneta prijavljeni su širom Rusije, a nedavno i u Sankt Peterburgu.

Da li je to možda strah od ukrajinskih pametnih dronova, čiji se napadi unutar Rusije sada redovno dešavaju? Ili strah od javnog pristupa vestima koje Kremlj ne želi da obični Rusi vide na primer, o neuspesima i velikim žrtvama u ruskoj prolećnoj ofanzivi u Ukrajini, za koju vojni stručnjak Jurij Fedorov kaže da se "ugušila" pre nego što je i počela kako treba? A možda i jedno i drugo?

Bez obzira na motiv, nema sumnje da su neprijatnosti izazvane gubitkom mobilnog interneta bile velika iritacija. Ljudi u Moskvi i mnogim drugim ruskim gradovima počeli su da se oslanjaju na pametne telefone za sve, od usluga prevoza do dostave hrane; štaviše, prekidi su ozbiljno ograničili njihovu mogućnost korišćenja kreditnih kartica za razne robe i usluge, uključujući čak i plaćene javne toalete.

Da, može se moralizovati o ljudima koji se okreću od užasnog ratu koji njihova vlada vodi, ali se naljute kada odjednom ne mogu da kupe užinu ili pronađu mesto za malu nuždu, ali takav egocentrizam nije isključiv samo za Rusiju, iako je ruska politička apatija u Putinovoj eri dostigla šokantne nivoe naučene bespomoćnosti. Oduzimanje interneta 2026. godine je nešto što bi konačno moglo da probije tu apatiju.

Dodajte tome poteze za ograničavanje Telegrama, najpopularnije ruske platforme za blogovanje i razmenu poruka, prema poslednjim izveštajima, njegova dostupnost u Rusiji sada je smanjena na oko 25 procenata normalnog pristupa.

Ova odluka je možda pomogla u ometanju ruskih vojnih operacija u Ukrajini, posebno u vezi sa gubitkom pristupa satelitskim komunikacijama Starlinka.

Mnoge jedinice su se oslanjale na Telegram za razmenu poruka. Ali to je takođe razljutilo brojne prokremljovske propagandiste i blogera ratnih jastrebova koji su se oslanjali na Telegram za prihode. Ako, kako Remeslo tvrdi, i plata Kremlja presušuje, može se očekivati još pobuna.

Telegram bloger Ivan Filipov, dugogodišnji posmatrač "Z zajednice", tj. ruske aktivne frakcije ratnih jastrebova, koju identifikuju po simbolu "Z" koji su ruske oružane snage koristile tokom invazije na Ukrajinu, kaže da je nezadovoljstvo u toj grupi u poslednje vreme na neviđenom nivou i da je sve više usmereno na samog Putina.

Čak je i česti gost emisije "Solovjov uživo" vrhunskog propagandiste Vladimira Solovjova, penzionisani obaveštajni oficir Andrej Bezrukov, iznenada dao intervju za podkast u kojem je osuđivao ograničenja interneta i Telegrama kao "smešna" i štetna za obične Ruse.

"Kao da smo, u teškom trenutku za našu zemlju, namerno pokušavali da iritiramo veliki deo našeg naroda", rekao je Bezrukov.

Pre nekoliko dana, čak se i guverner Belgorodske oblasti, pograničnog regiona koji je česta meta ukrajinskih napada dronova i raketa na vojne ciljeve, pridružio horu kritičara, rekavši da Roskomnadzor treba "izvesti pred sud". Agencija za nadzor komunikacija je relativno bezbedna meta, za razliku od Putina ali, pošto dolazi od visokog ruskog zvaničnika, ovo je i dalje čin prkosa.

U međuvremenu, klanje stoke, koje pogađa relativno mali broj ljudi, oko 150 poljoprivrednih domaćinstava u Sibiru, postalo je još jedna neočekivana iritantna stvar. Video snimci očajnih farmera i izveštaji o zdravim kravama i ovcama koje se ubijaju bez testiranja i bez stvarnih objašnjenja o kojoj epidemiji se radi, neočekivano su izazvali snažnu reakciju javnosti širom Rusije.

(Izveštaji o šokantnoj okrutnosti, uključujući spaljivanje krava dok su im ubrizgavani paralizujući agensi, ali su i dalje žive, dodatno su pojačali negodovanje). Model i voditeljka TV emisija Viktorija Bonja, koja živi u inostranstvu, ali i dalje ima sledbenike u Rusiji i koja je donedavno kritikovala antiruske stavove na Zapadu, postala je viralna sa snimkom u kojem osuđuje "ovu sranje sa kravama".

Za svaki slučaj, ona se takođe bunila protiv gašenja interneta.

"Svi ustanite i hajde da napravimo prokletu pobunu!", izjavila je Bonja, iako iz sigurnosti svog mesta u Monaku.

Novinar Dmitrij Kolezev smatra da su isključenja interneta i klanje stoke mnogim Rusima pružili siguran izlaz za bes nagomilani tokom poslednje četiri godine. Kao što je Kolezev rekao u jednom intervjuu:

Ljudi se masovno ne slažu i osećaju da je to nešto o čemu se može razgovarati. Ne može se razgovarati o ratu barem se ljudi za to veoma strogo kažnjavaju. Ali se ne kažnjavaju zbog negodovanja zbog isključenja interneta ili zbog klanja krava. Dakle, ljudi vide teme zbog kojih mogu biti ogorčeni. Generalno, potencijal za javno nezadovoljstvo potencijal za protest, ako hoćete postoji.

Šta je sledeće? Aktivisti u Rusiji sada pozivaju na proteste protiv ograničenja interneta 29. marta. Mnogi od potencijalnih organizatora ističu svoju lojalnost Putinu i "specijalnoj operaciji", možda iskreno, možda u nadi da će dobiti zvanično odobrenje za protestne skupove. Postoji i teorija u opticaju da je cela stvar nameštaljka FSB.

Bilo kako bilo, do sada su vlasti u Moskvi i Sankt Peterburgu odbile dozvole za proteste na apsurdnim osnovama pravila socijalnog distanciranja vezanih za COVID-19.

Obnavljanje normalnog funkcionisanja mobilnog interneta u Moskvi 24. marta verovatno će smanjiti zamah protesta u prestonici; ali suzbijanje Telegrama, pored prethodne skoro potpune zabrane Jutjuba i drugih servisa, i dalje bi moglo da izvede ljude na ulice.

U međuvremenu, dva velika grada u provinciji, Penza i Vladimir, odobrila su skupove za 29. mart, odnosno 1. april, što bi moglo da ohrabri neke mlade ljude na drugim lokacijama da prkose zabrani. U neumoljivo represivnoj klimi Rusije 2026. godine, svaki protest bi mogao biti mala pukotina u totalitarnoj građevini. Hoće li proleće i leto 2026. godine videti novi talas represije ili, samo moguće, početak kraja Putinovog režima?

(Telegraf.rs)