Uživo HAOS NA BLISKOM ISTOKU, 29. DAN Huti se uključili, rat postaje sve žešći, a SAD najavljuju skori kraj sukoba

Foto: Shutterstock

Prognani iranski prestolonaslednik Reza Pahlavi izjavio je u subotu na skupu američkih konzervativaca da je spreman da predvodi tranziciju nakon pada Islamske Republike i poručio da će, kada „dođe pravi trenutak“, pozvati narod Irana na ustanak.

Pahlavi je govorio skoro 30 minuta na Konferenciji konzervativne političke akcije (CPAC) u blizini Dalasa, gde je nekoliko puta prekidan aplauzima i klicanjem.

Pohvalio je predsednika Donalda Trampa zbog pokretanja vojne akcije protiv sadašnje iranske vlade.

Najburnije reakcije publike usledile su kada je upitao prisutne da li mogu da zamisle da se Iran pretvori u prijatelja i saveznika Sjedinjenih Država.

„Možete li zamisliti da Iran pređe sa ’smrt Americi’ na ’Bog blagoslovio Ameriku’?“, rekao je on.

Kasnije je masa ponovo oduševljeno reagovala kada je dodao: „Predsednik Tramp ponovo čini Ameriku velikom. Ja nameravam da ponovo učinim Iran velikim.“

Izraelske odbrambene snage (IDF) iznele su danas procenu da će u narednim danima završiti gađanje gotovo svih ključnih postrojenja iranske vojne industrije.

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo do sada je tokom rata gađalo hiljade ciljeva poveznih sa iranskom vojnom industrijom, odnosno oko 70 odsto, a IDF navode da su sada blizu toga da obuhvate oko 90 odsto ključnih lokacija koje se koriste za razvoj oružja koje predstavlja pretnju Izraelu, prenosi Tajms of Izrael.

Odbrambena industrija Irana je veoma razvijena i obuhvata brojne vojne strukture i privatne kompanije koje proizvode sisteme naoružanja ili njihove komponente, uključujući balističke rakete, protivvazdušnu odbranu, pomorsko naoružanje, sajber kapacitete, pa čak i špijunske satelite, navodi izraelski portal.

Američki ratni brod "Tripoli" na kojem se nalazi 3.500 marinaca stigao je na Bliski istok, objavila je danas američka Centralna komanda (CENTCOM).

CENTCOM je naveo na platformi X da je brod USS "Tripoli" amfibijski jurišni brod i da se u njegovoj pratnji nalaze transportni i jurišni lovci.

Izvor je ranije rekao za CNN da prisustvo ekspedicione jedinice marinaca daje komandantima dodatne mogućnosti za niz mogućih nepredviđenih situacija.

Jemenska pobunjenčka grupa Huti ispalila je drugu raketu ka Izraelu, svega nekoliko sati nakon prve, kojom su se uključili u rat Izraela sa Iranom, izjavio je danas neimenovani izraelski bezbednosni izvor.

Huti, koji imaju podršku Irana, lansirali su krstareću raketu ka Izraelu, rekao je izvor za CNN.

Obe rakete su presretnute i nije bilo povređenih niti materijalne štete, naveo je bezbednosni zvaničnik.

Najavljujući prvi napad, Huti su saopštili da su ispalili "baraž balističkih raketa na osetljive izraelske vojne ciljeve", što bi moglo da predstavlja novi problem za energetska tržišta, navodi američka TV mreža.

Huti su ranije danas poručili da će njihove operacije biti nastavljene dok se, kako su naveli, ne završi "agresija" na svim frontovima.

Oni su ranije izvodili napade na pomorske puteve u znak podrške Hamasu u Gazi nakon 7. oktobra 2023. godine.

Iranski šiitski saveznici u Libanu i Iraku već su se uključili u regionalni sukob koji su, prema navodima, pokrenuli američki i izraelski napadi na Teheran.

Hezbolah je ispalio oko 250 projektila iz Libana u protekla 24 sata, prema rečima zvaničnika izraelske vojske koji je govorio pod uslovom anonimnosti u skladu sa vojnim smernicama.

Zvaničnik je naveo da je većina projektila bila usmerena na izraelske vojnike koji operišu u južnom Libanu, a da je samo 23 prešlo granicu sa Izraelom. Severni Izrael je i dalje pod konstantnim sirenama koje upozoravaju na projektile i Hezbolaha i Irana.

Izraelska vojska saopštila je da je najmanje devet vojnika povređeno, od kojih dvoje teško, u napadima raketama Hezbolaha u petak i subotu.

Izraelska vojska saopštila je da je tokom noći izvršila široke udare na Teheran, koristeći više od 50 borbenih aviona za gađanje infrastrukture za proizvodnju oružja.

Vojska je navela da su glavni cilj napada bili iranski pogoni za proizvodnju pomorskog naoružanja. Iran nije odmah potvrdio bilo kakve udare na svoje pomorske ili mornaričke programe.

Ovi udari su deo šire operacije pod nazivom "Rika lava". Prema izveštajima od 27. i 28. marta 2026. godine:

Meta u Teheranu: Glavna meta bio je štab iranske Organizacije pomorske industrije (MIO), odgovoran za istraživanje i proizvodnju nadvodnih i podvodnih plovila, mina i raketa.

Ostale lokacije: Pored Teherana, pogođeni su objekti povezani sa nuklearnim programom i proizvodnjom balističkih raketa u gradovima Arak i Jazd.

Internet u Iranu blokiran je tačno mesec dana, saopštila je nadzorna organizacija za sajber bezbednost "NetBlocks".

"Tačno pre mesec dana, u subotu ujutru, 28. februara, Iran je uronio u digitalni mrak nakon što su vlasti prekinule pristup globalnom internetu", saopštio je "NetBlocks" na platformi Mastodon.social.

Organizacija je navela da je nakon pune četiri nedelje, odnosno 672 sata, blokada i dalje na snazi, čime se krši pravo Iranaca da komuniciraju i budu informisani.

"NetBlocks" je organizacija osnovana 2017. godine i prati prekide interneta, cenzuru i stanje digitalnih prava širom sveta.

Rat na Bliskom istoku počinje da utiče na globalni turizam, menjajući planove putnika i obrasce rezervacija za leto ove godine, dok pojedine evropske destinacije beleže rast interesovanja, a avio-kompanije upozoravaju na poskupljenje karata.

Na godišnjem forumu Francuskog udruženja turističkih operatera (SETO) u Tetuanu saopšteno je da su do kraja februara prognoze za letnju sezonu na području Bliskog istoka bile optimistične, sa gotovo 48 odsto već realizovanih rezervacija, preneo je "Figaro", uz napomenu da su mediteranske destinacije još tada zadržale popularnost.

Detalje o tome koje su najpopularnije destinacije sada, možete počitati na ovom linku.

Bahrein je danas saopštio da je presreo najmanje 550 iranskih projektila od početka rata koji Izrael i SAD vode protiv Irana.

Bahreinska vojska je navela i da je presrela i uništila 174 iranske rakete i 385 dronova koji su ciljali tu zemlju od početka američko-izraelskih napada na Irana pre mesec dana, prenosi Al Džazira.

U objavi na društvenim mrežama, upotreba dronova i balističkih raketa za ciljanje civilne infrastrukture i privatne imovine u Bahreinu nazvana je „flagrantnim kršenjem međunarodnog humanitarnog prava i Povelje UN“ i „direktnom pretnjom regionalnom miru i bezbednosti“.

Ranije danas, sirene za uzbunu su dva puta aktivirane u Bahreinu kako bi upozorile na predstojeće napade, dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova pozvalo javnost da „se uputi na najbliže bezbedno mesto“, navodi Al Džazira.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su tokom noći u napadu u Bejrutu ubile dva vodeća pripadnika komunikacione jedinice Hezbolaha, Ajuba Huseina Jakuba i Jasera Mohameda Mubaraka.

Izraelska vojska je navela da su obojica bila visoki pripadnici jedinice odgovorne za "održavanje kontinuiteta komunikacije" unutar Hezbolaha i nadgledanje "razvoja, održavanja i upotrebe komunikacionih sistema" grupe, preneo je Tajms of Izrael.

Jakub je ranije služio na visokoj poziciji u raketnoj jedinici Hezbolaha i bio odgovoran za brojne napade na Izrael, dok je Mubarak paralelno obavljao funkciju u raketnoj jedinici pored svoje uloge u komunikacionoj jedinici.

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo i mornarica izveli su desetine udara na položaje Hezbolaha širom Libana, uključujući skladišta oružja, raketne bacače i zgrade koje koristi ta militantna grupa, navodeći da su operacije podrška kopnenim trupama na jugu Libana.

Više napada dronova pogodilo je Međunarodni aerodrom u Kuvajtu, pri čemu su oštećeni radarski sistemi, saopštila je Kuvajtska novinska agencija.

Vlasti civilnog vazduhoplovstva potvrdile su da, uprkos značajnoj šteti na ključnoj infrastrukturi aerodroma, nema povređenih, prenela je Al Džazira.

Detalji o napadima, uključujući odgovornost i vrste dronova, još uvek nisu objavljeni.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp razmatra reorganizaciju NATO-a primenom modela "plati da učestvuješ" ("pay to play"), koji bi ograničio pravo saveznika da donose odluke ukoliko ne ispunjavaju američke zahteve za finansiranje.

Više o tome u odvojenoj vesti klikom na ovaj link

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su tokom noći u napadu u Bejrutu ubile dva vodeća pripadnika komunikacione jedinice Hezbolaha, Ajuba Huseina Jakuba i Jasera Mohameda Mubaraka.

Izraelska vojska je navela da su obojica bila visoki pripadnici jedinice odgovorne za "održavanje kontinuiteta komunikacije" unutar Hezbolaha i nadgledanje "razvoja, održavanja i upotrebe komunikacionih sistema" grupe, preneo je Tajms of Izrael.

Jakub je ranije služio na visokoj poziciji u raketnoj jedinici Hezbolaha i bio odgovoran za brojne napade na Izrael, dok je Mubarak paralelno obavljao funkciju u raketnoj jedinici pored svoje uloge u komunikacionoj jedinici.

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo i mornarica izveli su desetine udara na položaje Hezbolaha širom Libana, uključujući skladišta oružja, raketne bacače i zgrade koje koristi ta militantna grupa, navodeći da su operacije podrška kopnenim trupama na jugu Libana.

Jemenski Huti, povezani sa Iranom, potvrdili su danas da su prvi put tokom tekućeg izraelsko-američkog sukoba protiv Irana napali Izrael.

U saopštenju grupe je navedeno da je napad izveden baražom raketa, nakon kontinuiranog ciljanog delovanja protiv njihove infrastrukture u Iranu, Libanu, Iraku i palestinskim teritorijama, preneo je Rojters.

Huti su poručili da će njihove operacije biti nastavljene dok se, kako su naveli, ne završi "agresija" na svim frontovima.

Više napada dronova pogodilo je Međunarodni aerodrom u Kuvajtu, pri čemu su oštećeni radarski sistemi, saopštila je Kuvajtska novinska agencija.

Vlasti civilnog vazduhoplovstva potvrdile su da, uprkos značajnoj šteti na ključnoj infrastrukturi aerodroma, nema povređenih, prenela je Al Džazira.

Detalji o napadima, uključujući odgovornost i vrste dronova, još uvek nisu objavljeni.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je sinoć da je svet bliži nego ikad Bliskom istoku koji je "konačno slobodan od iranskog terora i nuklearne ucene".

Tom prilikom on je najavio kraj rata i pozvao Iran da ponovo otvori Ormuski moreuz.

"Moraju da otvore Trampov moreuz, hoću reći, Ormuski moreuz. Lažni mediji će reći da sam slučajno to rekao, ali ne, kod mene nema slučajnosti", rekao je Tramp.

(Telegraf.rs)

Dvanaest američkih vojnika ranjeno je, od kojih dvojica teško, u iranskom vojnom napadu na vazdušnu bazu Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji, istakao je američki zvaničnik za Rojters.

Do sada je, u sukobima na Bliskom istoku, poginulo 13 američkih vojnika. Isto tako, od početka američko-izraelskog rata protiv Irana, od 28. februara, ranjeno je više od 300 američkih vojnika. Američka vojska je izjavila da se njih 273 već vratilo na dužnost.

Istovremeno je američki predsednik Donald Tramp, takođe u petak, izjavio da je "Kuba sledeća". To je rekao tokom govora na investicionom forumu u Majamiju, na kojem je veličao uspehe američke vojne akcije u Venecueli i Iranu.

Iako Tramp nije precizirao šta tačno planira da uradi sa tom ostrvskom državom, često naglašava kako veruje da je vlada u Havani, suočena sa teškom ekonomskom krizom, na ivici kolapsa. Njegova administracija je poslednjih nedelja otvorila pregovore sa delom kubanskog rukovodstva, dok je sam Tramp nagovestio da bi akcija mogla biti moguća.

Izraelska vojska neumorno nastavlja kopnenu operaciju na jugu Libana, opisujući je kao "ograničenu i ciljanu", ali stručnjaci upozoravaju da bi sukob mogao da preraste u najduže i najrazornije izraelsko vojno angažovanje u toj zemlji od 2006. godine.

Više od milion Libanaca, odnosno petina stanovništva, već je raseljeno, a broj poginulih premašio je hiljadu.

Najnoviji talas sukoba počeo je 2. marta, kada je Hezbolah prvi put od primirja iz novembra 2024. ispalio rakete i dronove prema Izraelu, kao odgovor na ubistvo iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija u američko-izraelskim napadima na Teheran 28. februara.

Izrael je odmah uzvratio masovnim bombardovanjem južnog Libana, doline Beka i južnih predgrađa Bejruta, a potom pokrenuo i kopnenu akciju. Kopnene operacije izraelske vojske u međuvremenu se šire na nova područja, a najžešće borbe vode se oko Hijama (Khiam), strateški ključnog grada na uzvišenju u južnom Libanu.

Majkl Jang, urednik Carnegie Middle East Centra, objašnjava da Izrael nastoji da proširi tampon zonu u južnom Libanu koja bi gradove na severu Izraela udaljila od Hezbolahovih raketa, pri čemu neki procenjuju da bi ta zona mogla biti duboka između deset i petnaest kilometara.

Jang upozorava da područje južno od reke Litani, u kojem živi između 400.000 i 500.000 ljudi, većinom šiitske zajednice, može postati trajno nenastanjivo.

Fejsal Itani, profesor bliskoistočne politike na Univerzitetu Džordžtaun, dodaje da izraelska strategija ima i demografsku dimenziju: raseljavanje desetina, možda i stotina hiljada Libanaca, uglavnom šiita, sa ciljem njihovog odvajanja od Hezbolaha i izazivanja napetosti u nešiitskim zajednicama, čime bi se različite strane prisilile da se okrenu protiv te grupe.

Prema informacijama koje su preneli Aksios (Axios) i više izraelskih i američkih zvaničnika, Izrael planira da uništi celu vojnu infrastrukturu Hezbolaha, a jedan visoki izraelski zvaničnik je rekao:

- Učinićemo ono što smo učinili u Gazi.

Izraelski vojni portparol Nadav Šošani izjavio je da se očekuje nastavak operacija još najmanje tri nedelje.

Humanitarne posledice već su teške.

Nora Ingdal, direktorka organizacije Save the Children u Libanu, rekla je da je oko 700 škola pretvoreno u skloništa za izbeglo stanovništvo, a da su neka od dece sa kojom je razgovarala već bila u tim istim skloništima pre samo petnaest meseci, za vreme prethodnog talasa izraelskih napada.

Lu Kormak, koordinator organizacije Lekari bez granica u Libanu, opisao je stanje poput onog "što smo videli u protekle dve i po godine u Gazi - nalozi za evakuaciju, konstantno raseljavanje porodica i sistematsko bombardovanje gusto naseljenih područja".

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je da će operacije biti nastavljene dok Hezbolah ne prestane da predstavlja pretnju severu Izraela, te je isključio povratak raseljenih Libanaca južno od reke Litani.

Lider Hezbolaha Naim Kasem je pak izjavio da je njegova organizacija „pripremljena za dug sukob“ i da će Izraelci biti iznenađeni na bojnom polju.

Prema podacima Svetske banke, libanska funta izgubila je oko 98 odsto vrednosti između 2018. i 2023. godine i nije se oporavila, a oko 44 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva. Novi talas sukoba dodatno urušava ionako krhku ekonomiju.

Kanada, Francuska, Nemačka, Italija i Ujedinjeno Kraljevstvo upozorile su zajedničkom izjavom da bi značajna kopnena ofanziva imala "razorne humanitarne posledice" te pozvale na deeskalaciju. Na jugu Libana ostalo je i mnogo izbeglica iz Sirije koji se nisu vratili u matičnu zemlju.

Prema podacima Agencije UN-a za izbeglice (UNHCR), ukupan broj sirijskih izbeglica u Libanu u martu 2026. dostigao je 1,4 miliona, od čega oko 200 hiljada u južnom delu, koji sada ponovo beže.

Čak i da se američko-izraelsko-iranski rat ubrzo i zaustavi, granica između Libana i Izraela ostaće jedno od najopasnijih žarišta na planeti.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da će Sjedinjene Države uvek staviti svoje potrebe na prvo mesto kada je reč o oružju.

- Ako Sjedinjene Države imaju vojnu potrebu, bilo da se radi o popuni zaliha ili o nekoj misiji od nacionalnog interesa, mi ćemo uvek biti prvi - rekao je Rubio novinarima nakon sastanka G7 u Francuskoj.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da će Kijev definitivno ostati bez dovoljno Patriota (sistema Patriot) zbog rata u Iranu.

Rubio je dodao:

- Ako nama nešto treba, a to je američko, mi ćemo to zadržati za Ameriku. Ali za sada do toga nije došlo.

Rekao je da je većina američkih ciljeva u Iranu "ispred plana" i da se mogu ostvariti bez slanja kopnenih snaga.

Na pitanje o ulozi američkih vojnika koji se prebacuju u region, Rubio je odgovorio da predsednik Tramp mora biti spreman na različite scenarije, te da vojnici osiguravaju maksimalnu fleksibilnost. Na putu prema Iranu trenutno se nalazi nekoliko hiljada američkih vojnika.

Rubio je takođe odbacio izveštaje da Rusija pomaže Iranu informacijama za napade na američke snage.

- Ništa što Rusija radi za Iran ne ometa naše operacije niti utiče na njihovu efikasnost - poručio je on.

Više iranskih državnih medija javlja da su izvedeni vazdušni napadi na nekoliko iranskih nuklearnih objekata.

Prema njihovim informacijama, pogođen je kompleks za tešku vodu Hondab blizu grada Araka. Pokrajinski zvaničnik je za agenciju Fars izjavio da nema opasnosti po stanovnike tog područja, kao i da u napadu nije bilo žrtava.

Napadnut je i pogon za proizvodnju "yellowcake-a" (žutog kolača) u gradu Ardakanu. Reč je o postrojenju za mlevenje i hemijsku obradu uranijuma. Kako tvrde iranski mediji, u napadu nije došlo do curenja radioaktivnog materijala.

Ministri spoljnih poslova grupe G7 pozvali su u petak na hitan prekid napada na civile i civilnu infrastrukturu u ratu u Iranu.

U zajedničkoj izjavi dogovorenoj drugog dana sastanka članica G7 u Francuskoj, ovogodišnjoj zemlji domaćinu, ministri su rekli da su istakli značaj minimalizovanja uticaja sukoba na regionalne partnere, civilno stanovništvo i kritičnu infrastrukturu.

- Fokusirali smo se na vrednost različitih partnerstava, koordinacije i inicijativa podrške, uključujući i ublažavanje globalnih ekonomskih šokova poput poremećaja u komercijalnim lancima snabdevanja koji obuhvataju ekonomski, energetski i komercijalni sektor, a imaju direktan uticaj na naše građane - navodi se u objavi u koju je uvid imao i Rojters.

Ministri su ponovili i potrebu za povratkom sigurne i slobodne plovidbe Hormuškim moreuzom.