Politiko: Prava istina o NATO u 2026, koja članica se pokazala kao moćna, a koja se provukla

NATO-ova generacija iz 2025. godine je završila studije - sve članice, njih 32, su potrošile najmanje 2 procenta BDP-a na odbranu, što je bio cilj alijanse.

Ali bilo je i nekih zvezda - Poljska i baltičke zemlje - dok su neke druge, poput Mađarske i Češke, u opasnosti da budu vraćene jedan razred.

Preporučujemo

Godišnji izveštaj NATO-a objavljen u četvrtak pokazao je koliki je napredak alijansa ostvarila u protekloj godini u pogledu odbrambenih izdataka; cilj od 2 procenta BDP-a su dostigle sve članice prvi put otkako je postavljen 2014. godine. Prošle godine, saveznici su se složili da povećaju izdatke na 5 procenata BDP-a do 2035. godine.

Alijansa je prošle godine potrošila ukupno 1,4 bilion dolara na odbranu, delimično zahvaljujući žestokom pritisku Donalda Trampa.

Ne da to sprečava američkog predsednika da kritikuje NATO. U četvrtak je ponovo kritikovao odbijanje saveznika da se pridruže ratu koji su on i Izrael pokrenuli protiv Irana.

„Veoma smo razočarani NATO-om jer NATO nije učinio apsolutno ništa. Pre 25 godina sam rekao da je NATO papirni tigar, ali što je još važnije, da ćemo mi doći da ih spasemo, ali oni nikada neće doći kod nas“, rekao je. „Zato sam toliko razočaran NATO-om, jer je ovo bio test za NATO. Ili nam možete pomoći. Ne morate, a ako to ne uradite, zapamtićemo to.“

Šef NATO-a Mark Rute je za povećanje potrošnje pripisao zasluge američkoj administraciji.

„Predugo su evropski saveznici i Kanada bili previše oslanjani na vojnu moć SAD. Nismo preuzeli dovoljno odgovornosti za sopstvenu bezbednost. Ali došlo je do stvarne promene u načinu razmišljanja“, rekao je on.

Uprkos postizanju starog targeta, postoje značajne razlike među zemljama članicama, što pokazuje izveštaj časopisa Politico.

Ocena A - ljubimci

Na vrhu liste su države na prvoj liniji fronta koje dele granicu sa Rusijom - Poljska (4,3 odsto) i Litvanija (4 odsto). One su nadmašile sve ostale saveznike.

Nedaleko iza njih bile su Letonija (3,7 odsto), Estonija (3,4 odsto), Danska (3,3 odsto) i Norveška (3,2 odsto).

Ocena B - Iznad proseka

Nekoliko zemalja je takođe ubedljivo prešlo istorijski cilj od 2 odsto. Među njima su Finska (2,9 odsto), Grčka (2,8 odsto), Holandija (2,6 odsto), Švedska (2,5 odsto), Nemačka (2,4 odsto) i Turska (2,3 odsto).

Razredni nasilnik: Postoji poseban status za Sjedinjene Države, koje su dobile ocenu B zbog trošenja 3,2 odsto BDP-a na odbranu prošle godine, ali to je pad u odnosu na 3,3 odsto u 2024. godini - što ih svrstava u malu grupu zemalja koje su napustile stare standarde.

Ocena C - Provukli se

Zatim su tu bili saveznici koji su se jedva provukli.

To su bili Velika Britanija (2,3%), Rumunija (2,2%), Severna Makedonija (2,1%), Luksemburg (2,1%), Bugarska (2,1%), Hrvatska (2,1%), Francuska (2,1%), Slovačka (2,1%) i Crna Gora (2,1%).

Posebno dobro su se snašle Slovenija, Italija, Albanija, Belgija, Kanada, Portugal i Španija, koje su sve potrošile minimalna 2%.

Luksemburg, Belgija i Slovenija zabeležili su najbrže povećanje potrošnje u odnosu na prethodnu godinu.

Ocena D - Zabušanti

Mađarska (2,1 odsto) i Češka (2 odsto) možda su formalno dostigle cilj potrošnje, ali pažljiviji pogled na apsolutne brojke pokazuje da zemlje nazaduju.

Budimpešta je prošle godine potrošila 6 odsto manje na odbranu u poređenju sa 2024. godinom, dok su rashodi Praga opali za manjih 0,3 odsto.

Češka je već na udaru kritika saveznika, uključujući SAD, zbog planiranog smanjenja potrošnje — kritika od kojih je Mađarska, predvođena Trampovim saveznikom Viktorom Orbanom, do sada bila izuzeta. Ali ako se njena potrošnja nastavi sa smanjenjem, malo je verovatno da će to potrajati.

„Pravedna podela tereta [među saveznicima] jeste - i ostaje - problem“, rekao je jedan diplomata NATO-a, kome je dozvoljeno da ostane anoniman da slobodno govori, dodajući: „Još uvek ima vremena“ da Budimpešta i Prag promene kurs do 2035. godine.

(Telegraf.rs / Politico)