Niko nigde nije bezbedan: Ova strašna mapa pokazuje koliko je Iran opasan i kad mu niste u blizini

Ove nedelje svet je uzdrmala vest o novoj pretnji nakon tvrdnji Izraela da Iran poseduje balističke rakete sposobne da pogode evropske gradove, uključujući i London.

- IDF (Izraelske odbrambene snage) otkrile su da iranski režim namerava da razvije rakete dometa 4.000 km, koje predstavljaju opasnost za desetine zemalja u Evropi, Aziji i Africi. Iranski režim je to demantovao - objavio je IDF na platformi X.

Preporučujemo

- Ponavljamo: iranski teroristički režim predstavlja globalnu pretnju. Sada i sa raketama koje mogu dosegnuti London, Pariz ili Berlin - piše u objavi.

Upozorenje je usledilo nakon što su dve balističke rakete ispaljene ka zajedničkoj američko-britanskoj vojnoj bazi Dijego Garsija u Indijskom okeanu, udaljenoj skoro 4.000 km od Irana. Britanski ministar Stiv Rid izjavio je da je jedna raketa "pala ranije", dok je druga "presretnuta".

Izrael i Velika Britanija tvrde da iza ovog osujećenog napada stoji Iran, što bi, prema Institutu za proučavanje rata, predstavljao pokušaj raketnog udara na "najvećoj udaljenosti do sada". Teheran je, međutim, odbacio optužbe, nazivajući ih izraelskom operacijom pod "lažnom zastavom".

Britanski sekretar odbrane Džon Hili, u izjavi za Sky News, tri puta je izbegao da potvrdi ili demantuje da li Iran ima rakete sposobne da pogode London.

- Ne postoje procene da Iran planira napad. Imamo resurse i savezništva koji nam omogućavaju da odbranimo Britaniju, i to činimo sa saveznicima i NATO-om - rekao je.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rut izjavio je za CBS News da Alijansa "ne može da potvrdi" da li je Iran ispalio te rakete, ali je naglasio da je Teheran, u najmanju ruku, "veoma blizu" posedovanja sposobnosti da bombarduje evropske gradove.

Dr Oleksandra Moloj, ekspert za ratovanje dronovima sa Univerziteta Novog Južnog Velsa, smatra da je iranska raketna sposobnost trenutno ipak "za dlaku" ispod dometa potrebnog za udar na London. Ipak, ona upozorava da ovi udari šalju stratešku poruku o razvoju interkontinentalnih balističkih raketa.

- Ako je istina da je Iran ispalio rakete, to pokazuje da su prešli granice regionalnog odvraćanja i krenuli ka interkontinentalnom dometu - kaže dr Moloj. Ona veruje da bazi Dijego Garsija možda i nije bila namera da bude uništena, već da je cilj bio demonstracija moći.

Takođe ističe da Iran više ne poštuje "meku granicu" dometa od 2.000 km, koju je svojevremeno postavio pokojni vrhovni vođa Ajatolah Ali Hamnei kako bi izbegao konfrontaciju sa Evropom.

Iran poseduje jedan od najvećih arsenala na Bliskom istoku. Prema procenama dr Moloj, oni proizvoe 40 do 60 raketa mesečno, pre sukoba su imali oko 3.000 balističkih raketa, ali je polovina već iskorišćena i koriste pet dronova na svaku balističku raketu kako bi iscrpeli skupe odbrambene sisteme SAD i Izraela.

Iako su Bela kuća i premijer Netanjahu izjavili da su iranske raketne sposobnosti "funkcionalno uništene" ili "znatno oslabljene", američki general Den Kejn upozorava da Iran i dalje zadržava deo kapaciteta i da se "lov" na njihove lansere nastavlja.

Dr Moloj umiruje javnost tvrdnjom da preciznost raketa opada na ekstremnim udaljenostima, a tu je i protivvazdušna odbrana. Međutim, ona upozorava na opasnost od dronova.

- Dronovi se mogu lansirati sa bilo kog mesta, čak i iz brodskih kontejnera u morima oko Evrope ili interno, unutar samih država. Njihov domet postaje sve veći, a brzina sve veća, što ih čini veoma teškim za presretanje - zaključuje ona.

(Telegraf.rs/News.com)