Objavljena "evropska lista srama": Među pet najgorih čak troje naših komšija

Vlade u pet država članica EU “dosledno i namerno” urušavaju vladavinu prava, upozorila je vodeća evropska organizacija za građanske slobode, dok demokratski standardi opadaju u još šest zemalja, uključujući i one koje su se ranije smatrale stabilnim demokratijama, prenosi Guardian.

Na osnovu dokaza više od 40 nevladinih organizacija iz 22 zemlje, organizacija "Civil Liberties Union for Europe" (Liberties) opisala je vlade Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Italije i Slovačke kao "rušitelje", koji aktivno slabe vladavinu prava. U izveštaju za 2026. godinu, objavljenom u ponedeljak, navodi se da je u Slovačkoj, pod "populističkom, autoritarnom i proruskom vladom Roberta Fica", došlo do nazadovanja u svim oblastima: pravosuđu, borbi protiv korupcije, slobodi medija i kontrolnim mehanizmima civilnog društva.

Preporučujemo

Slična situacija zabeležena je i u Bugarskoj, dok Mađarska, gde bi 16 godina vlasti Viktora Orbana moglo da se završi nakon izbora 12. aprila, "ostaje posebna kategorija" jer, kako se navodi, nastavlja se "sprovođenje sve regresivnijih zakona i politike bez naznaka promena".

U drugim zemljama, Liberties je Belgiju, Dansku, Francusku, Nemačku i Švedsku, države sa snažnom demokratskom tradicijom, označio kao "klizače", odnosno zemlje u kojima vladavina prava opada u pojedinim oblastima, ali bez sistematskog političkog plana.

Češka, Estonija, Grčka, Irska, Litvanija, Holandija, Rumunija i Španija klasifikovane su kao "stagnirajuće", odnosno zemlje u kojima stanje vladavine prava ne napreduje, ali se ni ne pogoršava, navodi se u izveštaju od 800 stranica.

Poljska je takođe svrstana u tu kategoriju, iako premijer Donald Tusk pokušava da obnovi ključne elemente vladavine prava - poput nezavisnog pravosuđa - koje je prethodno narušila vlada stranke Pravo i pravda (PiS), ali ga u tome ograničavaju predsednički vetoi. Liberties navodi da ograničen napredak Poljske "pokazuje koliko je teško i krhko obnoviti narušenu institucionalnu nezavisnost". Jedino je Letonija dobila status "marljivog radnika", kao država koja aktivno unapređuje standarde vladavine prava.

Izveštaj takođe navodi da su mehanizmi EU za rešavanje problema urušavanja vladavine prava uglavnom neefikasni, jer većina država članica ne sprovodi preporuke Evropske komisije u konkretne mere, uprkos višegodišnjim smernicama. Utvrđeno je da se 93% preporuka iz izveštaja Komisije za 2025. godinu ponavlja iz prethodnih godina, često bez ikakvih izmena, dok je broj novih preporuka prepolovljen u odnosu na 2024.

Od 100 preporuka koje je Liberties analizirao, 61 nije pokazala nikakav napredak, dok se kod još 13 stanje dodatno pogoršalo.

"Izveštaj Komisije je trebalo da podstakne konkretne akcije", izjavila je Ilina Neshikj, izvršna direktorka Liberties-a.

Međutim, nakon sedam godišnjih izdanja, nalazi Liberties-a ukazuju "ne samo na nazadovanje, već i na kontinuirane i namerne napore da se potkopa vladavina prava. Ponavljanje preporuka bez stvarnog sprovođenja neće preokrenuti ovaj trend", dodala je.

Izveštaj je takođe kritikovao institucije EU u celini, navodeći da su tokom 2025. godine ne samo "odražavale mnoge probleme prisutne u državama članicama", već i da nisu dosledno štitile osnovna prava.

"Normalizovale su upotrebu izuzetnih, ubrzanih zakonodavnih procedura, oslabile ključne zaštite osnovnih prava i vodile koordinisanu kampanju protiv organizacija koje vrše nadzor", rekla je Kersti Mekort, viša savetnica za zastupanje u organizaciji Libertis. Kada se to dešava, dodala je, institucije "podrivaju kredibilitet EU i sopstvenih izveštaja o vladavini prava".

Liberties je utvrdio da je stanje vladavine prava najviše pogoršano tokom 2025. godine u oblasti demokratskih "kontrolnih mehanizama": nezavisne nevladine organizacije i civilno društvo sve teže mogu da se organizuju, osporavaju odluke i pozivaju vlast na odgovornost.

Utvrđeno je i povećanje restriktivnog zakonodavstva i oštrih kazni za učestvovanje na zabranjenim protestima, uključujući i Mađarsku, gde su Prajd događaji zabranjeni, a organizatori, uključujući gradonačelnika Budimpešte, stavljeni pod zvaničnu istragu.

U Italiji je usvojen veoma restriktivan bezbednosni dekret koji kriminalizuje blokade puteva i druge oblike protesta, dok istovremeno jača ovlašćenja policije. U nekoliko država članica, klimatski i pro-palestinski protesti suočili su se sa zabranama i kriminalizacijom.

Ni u oblasti pravosuđa nije zabeležen napredak, uz naglašavanje "rastućeg trenda sve kritičnijeg ili neprijateljskog političkog diskursa prema sudstvu i institucijama za zaštitu ljudskih prava".

Napredak je izostao i u borbi protiv korupcije. Kada je reč o slobodi medija, samo mali broj država ostvario je merljive pomake. Napadi na novinare povećani su u Bugarskoj, Hrvatskoj, Italiji, Holandiji, a naročito u Slovačkoj.

(Telegraf.rs)