Skupa lekcija iz protivvazdušne odbrane: Ratovi u Ukrajini u Iranu mogu da nauče Evropu veoma važne stvari!

Uprkos bombastičnim izjavama predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa, bilans stanja za SAD i Izrael u njihovom napadu na Iran je problematičan. Iranske strukture komandovanja i kontrole do sada su se pokazale otpornim, dok je Iran pogodio tri glavna tipa ciljeva: naftnu i gasnu infrastrukturu u Zalivu i Saudijskoj Arabiji, američke vojne baze u regionu i naseljena područja u Izraelu. U međuvremenu, Ormuski moreuz ostaje uglavnom zatvoren, a izvoz nafte i gasa iz Zaliva je doživeo kolaps, uz trajnu štetu na proizvodnim pogonima.

Istovremeno, SAD su morale da se povuku iz nekih od svojih 13 baza u regionu, pri čemu su radari, pa čak i avioni, bili meta i uništeni u iranskim udarima. Američki avioni operišu na sve većim udaljenostima, polećući daleko od zone konflikta, piše bruegel.org.

Preporučujemo

Iranska odbrambena strategija nameće SAD-u vrtoglave vojne troškove. Zalivske države su već potrošile stotine protivraketnih presretača Patriot - od kojih svaki košta 4 miliona dolara - kako bi oborile iranske dronove Šahed, koji koštaju najviše nekoliko desetina hiljada evra. Izrael, suočen sa suprotstavljanjem sve sofisticiranijim iranskim balističkim raketama, mora da troši oskudne presretače Arrow 3.

Iransko asimetrično ratovanje i upotreba precizno vođene municije menjaju finansijsku jednačinu između napada i odbrane. Dronovi i rakete sposobni za precizne udare nekada su bili skupi i ograničeni na mali broj vojnih sila. Međutim, razvoj u poslednje dve decenije kulminirao je u strateškom okruženju u kojem dronovi i rakete koje lansira Iran, kao napadač na zalivske države i Izrael, koštaju znatno manje od protivvazdušne i protivraketne odbrane koju te zemlje koriste - a neki iranski dronovi i rakete ipak pogađaju svoje ciljeve sa razornim učinkom.

Štaviše, u ovako dugotrajnoj kampanji, proizvodni kapacitet je od vitalnog značaja. U tom pogledu, računica za SAD i Izrael je mračna. Potrošili su zalihe protivvazdušne odbrane, posebno vrhunske presretače kao što su Arrow 3 i THAAD, koji su neophodni za suprotstavljanje balističkim raketama. Ove zalihe se ne mogu brzo obnoviti.

Koja je pouka za Evropu?

Jedan dron Šahed košta samo nekoliko desetina hiljada evra Foto: Shutterstock

Rusija je ozbiljniji izazov za Evropu nego što je Iran za SAD. Rusija ima znatne vazdušne snage i visoko sofisticiranu integrisanu mrežu protivvazdušne i protivraketne odbrane - za razliku od Irana koji je na početku rata posedovao samo rudimentarno vazduhoplovstvo i ograničenu modernu PVO. Svaki širi sukob između Evrope i Rusije može se očekivati kao intenzivnija verzija sukoba na Bliskom istoku, sa velikim salvama ruskih dronova i raketa koje zasićuju i na kraju nadvladavaju evropsku protivvazdušnu odbranu.

Za Evropu je stoga kritično povećanje proizvodnje i gomilanje zaliha protivvazdušne odbrane. Evropa treba da uči od Ukrajine u organizovanju ekonomski isplative protivvazdušne odbrane. Potrebno je investirati u jeftine sisteme za borbu protiv dronova u velikim razmerama koji bi smanjili ogromnu finansijsku asimetriju između napada i odbrane. Ukrajinske kompanije su razvile jeftine dronove-presretače koji su sada traženi u Zalivu.

Međutim, sami kapaciteti protivvazdušne odbrane nisu dovoljni, kao što su naučile Ukrajina i zalivske države. Ruska odbrambena industrijska baza može da proizvede mnogo više modernih dronova i raketa nego što čak i visoko napredna ukrajinska PVO može da presretne.

Druga pouka iz Ukrajine je, stoga, potreba za protivnapadima na vojne ciljeve i proizvodna mesta. Ukrajina je sve uspešnija u pogađanju vrednih ciljeva unutar Rusije koristeći dugometne dronove i rakete domaće proizvodnje. Nedavnim udarima, Ukrajina je možda poremetila višemesečnu rusku proizvodnju dronova i raketa, čime je uštedela milione u kapacitetima protivvazdušne odbrane. Ukrajina je takođe pogodila rafinerije i dobavljače iz sektora odbrane, nagrizajući sposobnost ruske vlade da održava rat.

Evropa bi trebalo da obrati pažnju na ove dve lekcije: protivvazdušna odbrana mora biti jeftina, a kapaciteti za udare u dubinu moraju biti raspoređeni kako bi se oštetila proizvodnja. Umesto troškovne računice u kojoj svaka ruska raketa zahteva najmanje dva presretača Patriot (ili ekvivalent kao što je SAMP-T), presretanje se mora vršiti uz niske troškove, dok neprijateljske zalihe municije i odbrambena industrija moraju biti meta - kao što je to uradila Ukrajina.

To bi preokrenulo trenutnu kalkulaciju asimetričnog ratovanja. Evropski vojni lideri moraju da investiraju u masovne zalihe jeftine municije za protivvazdušnu odbranu, uz istovremeno stvaranje velikih zaliha ofanzivnih dronova i raketa kako bi poremetili proizvodnju napadačkih dronova i raketa. Učenje ove dve lekcije pomoglo bi da evropska sposobnost odvraćanja postane ubedljiva.

(Telegraf.rs)