Tramp najavio da se bliži kraj rata u Iranu, Evropa pod pritiskom: Ko će platiti najveću cenu?

Američki predsednik Donald Tramp izgleda kao da se sprema da jednostavno ode. Predsednik poručuje američkim saveznicima, koji se nisu pridružili njegovom ratu u Iranu jer nisu dobili prethodno obaveštenje, nisu ga želeli i smatrali su da krši međunarodno pravo, da će snositi posledice.

"Idite po svoju naftu", napisao je na društvenoj mreži Truth Social u utorak, neposredno pre nego što su izvori rekli CNN-u da administracija ne može da obeća da će obnoviti slobodnu plovidbu kroz Ormuski moreuz pre nego što proglasi misiju završenom.

Preporučujemo

Predsednik je kasnije predvideo da će rat biti "završen" u roku od dve do tri nedelje.

"Sa onim što se desi u moreuzu, nećemo imati nikakve veze", rekao je novinarima u Ovalnom kabinetu.

Iran je iskoristio usko grlo na ulazu u Persijski zaliv kako bi zaustavio ključne isporuke nafte i držao globalnu ekonomiju kao taoca. Ako se rat završi tako što će preuzeti kontrolu nad ovim ključnim plovnim putem, to bi predstavljalo značajnu stratešku pobedu.

Pit Hegset razgovarao je sa predstavnicima medija tokom brifinga za štampu u Pentagonu u utorak, 31. marta. Usred novih signala da Tramp želi kraj rata, zvaničnici očigledno oblikuju retoričko pokriće kako bi ga okončao bez suočavanja sa posledicama.

Hegset je u utorak tvrdio da su Sjedinjene Države postigle "promenu režima" u Iranu, iako zemljom i dalje upravljaju represivni islamski radikali koji otvoreno preziru SAD.

Najnoviji pokušaji administracije da redefiniše uspeh odražavaju teške izbore sa kojima se Tramp suočava više od mesec dana nakon početka rata, kao i rastući pritisak roka od četiri do šest nedelja koji su zvaničnici postavili za njegovo trajanje. Oni dolaze nakon predsednikovih tvrdnji da se vode "produktivni" razgovori sa Iranom, iako zvaničnici u Teheranu to negiraju, a javni dokazi o diplomatskom napretku ne postoje.

Završetak rata u kojem bi Iran zadržao kontrolu nad moreuzom međunarodno bi bio doživljen kao strateški poraz Sjedinjenih Država. Iran bi gotovo sigurno proglasio pobedu i mogao bi proceniti da je obnovio faktor odvraćanja od budućih napada. Takođe bi verovatno pokušao da monetizuje svoju novu poziciju uvođenjem taksi za tankere koji prolaze ovom rutom. To bi obezbedilo prihode za obnovu vojnih, raketnih, pa čak i nuklearnih programa oštećenih u američkim i izraelskim vazdušnim napadima.

Sve ovo dovodi u pitanje Trampovu sposobnost da gotovo svaku situaciju predstavi kao pobedu. Ipak, takav ishod bi za njega mogao biti politički prihvatljiviji, jer bi svaki pokušaj ponovnog otvaranja moreuza silom nosio rizik velikih američkih žrtava i dodatnog produžavanja rata, što bi dodatno oslabilo njegov već narušen politički autoritet kod kuće.

Tramp ne može da izbegne posledice svojih odluka

Cene goriva skočile su iznad 4,50 dolara po galonu, kako je zabeleženo na benzinskoj pumpi Circle K u petak, 20. marta, u Key Westu na Floridi.

Povlačenje bi moglo ostaviti haos iza sebe, ali bi bilo u skladu sa Trampovom političkom metodologijom, koja se u praksi pokazala efikasnijom u rušenju postojećih sistema nego u izgradnji novih. Takav potez bi dodatno proširio princip "Amerika na prvom mestu", prema kojem država deluje isključivo u skladu sa sopstvenim interesima.

Ujedno bi zadovoljio Trampovo nezadovoljstvo prema NATO saveznicima, koje smatra opterećenjem za američke bezbednosne garancije.

Međutim, Sjedinjene Države ne postoje u vakuumu definisanom predsednikovom retorikom. Tramp bi se teško izborio sa ekonomskim i političkim posledicama situacije u kojoj bi moreuz ostao pod kontrolom Irana. Iako bi možda mogao politički da opravda takav ishod, finansijska tržišta verovatno ne bi bila tako lako uverena.

"Iako su Sjedinjene Države vodeći svetski proizvođač nafte, to ne štiti američke potrošače od globalnih cena, jer su one određene na svetskom tržištu. Zbog toga su svi, i u SAD i širom sveta, pogođeni ovim šokom ponude", rekla je Rozmari Kelanic za CNN International.

Ovakav ekonomski udar mogao bi da pokrene globalnu recesiju koja bi pogodila i Sjedinjene Države, verovatno mesecima pre srednjoročnih izbora, na kojima se demokrate nadaju značajnom uspehu kako bi ograničile Trampovu moć u drugom mandatu.

U širem smislu, posledice rata u Iranu mogle bi dodatno produbiti raskol unutar transatlantskog saveza. To bi naglasilo potrebu da evropski saveznici, kao i tzv. "srednje sile", kako ih naziva kanadski premijer Mark Carney, više ulažu u sopstvenu odbranu, s obzirom na sve manju pouzdanost američkog bezbednosnog kišobrana nakon Drugog svetskog rata.

Zabrinutost u Evropi dodatno je porasla nakon što je državni sekretar Marko Rubio izjavio za Al Jazeera da je odgovor američkih saveznika na rat bio "veoma razočaravajući", uz upozorenje da bi Tramp mogao da "preispita" američke obaveze prema njima.

Kako bi Evropa mogla da plati cenu?

Britanski premijer Keir Starmer prisustvovao je sastanku u Londonu u ponedeljak, 30. marta, na kojem se raspravljalo o sukobu SAD i Izraela sa Iranom i njegovom uticaju na Ormuski moreuz.

Saveznički lideri sve više shvataju da se u Trampovoj nepredvidivoj eri više ne mogu oslanjati na američke bezbednosne garancije, posebno ako su one uslovljene podrškom njegovim potezima.

Neke zemlje, poput Velike Britanije, u početku su odbile da dozvole SAD korišćenje svojih baza za ofanzivne operacije u Iranu. Druge, poput Španije, otišle su i korak dalje. Kao odgovor, Tramp je kritikovao "poseban odnos" sa Londonom i zapretio prekidom trgovine sa Madridom.

Ipak, mnogi lideri su dovedeni u gotovo nemoguću poziciju. Godine kritika saveznika, trgovinski sporovi i kontroverzni zahtevi, poput onog da Danska ustupi Grenland, ostavili su im malo političkog prostora da podrže Vašington bez ugrožavanja sopstvenog položaja.

Međutim, ostanak po strani ne znači i izbegavanje posledica.

Visoke cene energije i rast inflacije prete da dodatno oslabe evropske ekonomije i izazovu političke potrese u već krhkim centrističkim vladama. U nekim državama EU već se razmatra racionalizacija goriva. Postoje i strahovi da bi destabilizacija Irana mogla izazvati novi talas izbeglica ka Evropi, dodatno opterećujući njene resurse i političke sisteme.

Istovremeno, nije realno očekivati da evropske zemlje mogu jednostavno "otići po svoju naftu". Njihove vojske su ograničenih kapaciteta. Britanskoj Kraljevskoj mornarici bile su potrebne nedelje da rasporedi razarač kod Kipra, dok je Francuska uspela da pošalje nosač aviona kako bi zaštitila svoje interese. Ipak, bez podrške SAD, NATO nema realne šanse da samostalno otvori i obezbedi moreuz. Čak i američka mornarica procenjuje da je delovanje u dometu iranskih dronova i raketa izuzetno rizično.

Kao i često u Trampovom slučaju, njegove izjave ne treba uzimati zdravo za gotovo. Signal o mogućem povlačenju došao je ubrzo nakon pretnji o dodatnoj eskalaciji, uključujući napade na iransku energetsku infrastrukturu.

Njegova retorika ponekad služi kao pritisak na saveznike. Rubio je nagovestio takvu mogućnost kada je rekao da "zemlje u Aziji i širom sveta imaju mnogo toga na kocki i treba da daju veći doprinos" naporima za ponovno otvaranje moreuza.

Iako možda ne postoji jasan izlaz za SAD i Iran, evropski saveznici bi mogli pronaći sopstveni. Evropa poseduje određene kapacitete, poput operacija uklanjanja mina, u kojima može doprineti. Francuska je već izrazila spremnost da učestvuje u međunarodnoj misiji zaštite plovidbe, ali tek nakon prestanka borbi.

"Mislim da evropske zemlje i dalje pokušavaju da spreče da razlike sa SAD prerastu u trajni raskid odnosa. li to postaje sve teže iz dana u dan", rekao je Stefan Flanagan.

Sjedinjene Države, međutim, očekuju više.

"Ovo je međunarodni plovni put koji mi koristimo manje od većine. Zato bi svet trebalo da se uključi i preuzme odgovornost", rekao je ministar odbrane Hegset.

Ipak, u Evropi nema želje za ulaskom u još jedan američki rat na Bliskom istoku, posebno bez jasnog plana za period nakon sukoba.

"Šta Donald Tramp očekuje da nekoliko evropskih fregata postigne u Ormuskom moreuzu, što američka mornarica ne može?", upitao je nemački ministar odbrane Boris Pistorius.

Ipak, takav stav neće poštedeti saveznike posledica, realnosti koja sve više postaje ključna karakteristika Trampovog drugog mandata.

Stotine miliona ljudi širom sveta, od Azije do Evrope i od Afrike do Bliskog istoka, nisu glasale za njega niti imaju uticaj na njegove odluke.

(Telegraf.rs)