Tramp nikad ozbiljnije preti napuštanjem NATO-a, rastu tenzije među saveznicima: Da li je to uopšte moguće?

Američki predsednik Donald Tramp ponovo je otvorio pitanje izlaska SAD-a iz NATO-a, ovaj put u daleko ozbiljnijem tonu nego ranije, usred rata s Iranom i rastućih napetosti na Bliskom istoku.

U intervjuu za Telegraph poručio je da ozbiljno razmatra takav potez, nazivajući NATO "papirnatim tigrom" i tvrdeći da savez više ne funkcioniše kako bi trebalo.

Preporučujemo

"NATO je danas neprepoznatljiv. Nikad me nije uverio. Oduvek sam znao da su papirnati tigar, a to zna i Putin", rekao je Tramp.

Ovakve izjave dolaze u trenutku kada SAD pokušava da pronađe izlaz iz rata s Iranom, dok istovremeno raste pritisak na saveznike zbog njihove uloge u bezbednosti ključnih pomorskih ruta, posebno Orrmuskog moreuza.

Tramp je i ranije pretio napuštanjem NATO-a, ali tada u drugačijem kontekstu. Početkom godine nije isključio tu mogućnost tokom spora oko Grenlanda, teritorija koji pripada Kraljevini Danskoj, ali koji Tramp smatra ključnim za američku sigurnost.

"Ne bih vam govorio što sam spreman da učinim, ali Grenland je izuzetno važan za nacionalnu sigurnost", rekao je tada.

Taj je sukob otvorio duboke podele između SAD-a i evropskih saveznika, ali sadašnja situacija dodatno podiže ulog. Rat s Iranom, poremećaji na tržištu nafte i nesigurnost u globalnoj trgovini stavljaju NATO pod najveći pritisak u poslednjih nekoliko decenija.

Tramp je poslednjih nedelja otvoreno kritikovao saveznike jer, kako tvrdi, ne čine dovoljno da pomognu u rešavanju krize.

Što bi značio izlazak SAD-a iz NATO-a?

NATO je osnovan 1949. godine kao kolektivni obrambeni savez zapadnih zemalja, a danas okuplja 32 članice. Njegovo temeljno načelo sadržano je u članu 5, koji kaže da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

Sjedinjene Države od samog su početka ključna sila unutar saveza, kako vojno tako i politički. Bez njih, NATO bi izgubio veliki deo svoje moći i verodostojnosti. Zato stručnjaci upozoravaju da već i samo propitivanje američke predanosti savezu ima ozbiljne posledice.

"Sama ideja izlaska SAD-a nagriza poverenje, koheziju i verodostojnost kolektivne obrane", rekla je nedavno Ilaria Di Gioia, profesorka američkog prava na Univerzitetu Birmingem.

Foto: Tanjug/AP

Može li Tramp to uopšte da učini?

Iako Tramp govori o mogućem izlasku, takav potez nije jednostavan. Zakon o nacionalnoj obrani iz 2024. godine postavio je ograničenja prema kojima predsednik ne može jednostrano da povuče SAD iz NATO-a bez dvotrećinske većine u Senatu ili odobrenja Kongresa.

Pravni stručnjaci ističu da bi Tramp mogao da pokuša da zaobiđe ta ograničenja pozivajući se na svoja ovlašćenja u spoljnoj politici, ali bi to gotovo sigurno dovelo do institucionalnog sukoba između Bele kuće i Kongresa.

U takvom scenariju, konačnu reč verojatno bi imali sudovi.

Postoji i istorijski presedan. naime, bivši predsednik Džimi Karter je 1978. povukao SAD iz obrambenog sporazuma s Tajvanom, međutim, tada nije postojala ovakva zakonska prepreka.

Foto: Tanjug/AP

Što zapravo stoji iza Trampovih pretnji?

Deo analitičara smatra da Tramp koristi pretnju izlaskom kao pregovarački alat, posebno u kontekstu dugogodišnjih pritužbi da evropske zemlje ne izdvajaju dovoljno za obranu.

Međutim, drugi upozoravaju da je situacija sada drukčija. Za razliku od ranijih sporova, aktualni kontekst uključuje rat s Iranom, destabilizaciju ključnih energetskih ruta i otvorene nesuglasice unutar zapadnog saveza.

U takvim okolnostima, Trampove izjave više se ne doživljavaju samo kao politički pritisak, nego kao realna mogućnost koja bi mogla promeniti globalnu bezbednosnu arhitekturu.

Zato pitanje više nije samo da li bi Tramp to mogao da učini, nego što bi takav potez značio za Evropu, NATO i celi međunarodni poredak.

(Telegraf.rs)