Kako su se Trampovi ratni ciljevi u Iranu promenili i da li je ijedan postignut?

Američki predsednik Donald Tramp je u svom obraćanju naciji u sredu uveče izjavio da će SAD "vrlo brzo" ostvariti svoje strateške ciljeve u Iranu. Ova najava dolazi u trenutku dok Bela kuća neprestano prilagođava svoje ciljeve još od početka rata 28. februara, piše The Guardian.

U videu objavljenom 28. februara, Tramp je obećao da će SAD "uništiti njihove projektile i sravniti sa zemljom njihovu raketnu industriju". Pre rata se procenjivalo da Iran poseduje oko 2.500 balističkih projektila, a uništenje tog programa bilo je ključni cilj i za Izrael.

Raketni napadi

Iako je učestalost iranskih raketnih napada smanjena za otprilike 90%, a dugoročni proizvodni kapaciteti znatno oslabljeni, Teheran je zadržao stalnu, mada skromnu, sposobnost napada na Izrael i Zaliv, uzrokujući strah, štetu i manji broj žrtava.

Prema izraelskom Institutu za studije nacionalne bezbednosti, od četvrtog dana rata Iran je izvodio između 7 i 19 talasa napada dnevno na Izrael. Ujedinjeni Arapski Emirati, najpogođenija zalivska država, u četvrtak su objavili da je njihova protivvazdušna odbrana presrela 26 dronova i 19 projektila iz Irana.

Međutim, izvori su prošle nedelje za Reuters izjavili da SAD mogu sa sigurnošću potvrditi uništenje tek oko trećine iranskog raketnog arsenala. Tramp je u sredu rekao da SAD "nanose štetu njihovom raketnom programu u do sada neviđenim razmerama" i da je broj iranskih lansiranja "dramatično smanjen", što predstavlja značajno ublažavanje njegovog početnog stava.

Nuklearno oružje Irana

Na početku rata, Tramp je poručio: "Pobrinućemo se da Iran ne nabavi nuklearno oružje."

U to vreme Iran je imao zalihu od 440 kg uranijuma obogaćenog na 60%, što je dovoljno za izradu 10 bombi ako bi se obogatio na potrebnih 90%.

Ipak, zapadne obaveštajne agencije i nezavisni stručnjaci nisu smatrali da Iran ima sposobnost da izradi bombu, naročito nakon što su Izrael i SAD prošlog juna, tokom 12-dnevnog rata, bombardovali nuklearna postrojenja u zemlji. Niz iranskih nuklearnih lokacija bio je na meti i tokom poslednjih pet nedelja, čime je izrada bombe postala nezamisliva. Međutim, nuklearni materijal i dalje postoji, verovatno na lokaciji u Isfahanu. Tramp je u sredu izjavio da ga to "ne brine" jer je materijal "tako duboko pod zemljom" na lokaciji koju nadziru sateliti.

Uništenje iranske mornarice

Tramp je na početku rata obećao da će "uništiti njihovu mornaricu", a američki državni sekretar Marko Rubio prošle nedelje je na spisak američkih ciljeva dodao i uništenje iranskih vazdušnih snaga. Ovi ciljevi su uglavnom postignuti. Tramp je u sredu izjavio da su iranska mornarica i vazduhoplovstvo eliminisani.

Krajem marta Bela kuća je tvrdila da je uništeno 150 iranskih plovila. Američke tvrdnje o iranskom vazduhoplovstvu su manje precizne, ali ono nije bilo vojno efikasno, a SAD i Izrael od prvog dana imaju vazdušnu nadmoć. Međutim, to možda nije toliko značajno postignuće jer je asimetrične pretnje vrlo teško svesti na nulu. Iran je uspeo da zatvori Ormuski tesnac povremenim napadima dronovima i smatra se da zadržava sposobnost miniranja tog plovnog puta. Tramp je u sredu rekao da je na drugim zemljama da "preuzmu vođstvo" u ponovnom otvaranju tesnaca, čime je pokušao da se distancira od problema koji je sam stvorio. Kao odgovor, cena sirove nafte Brent porasla je za 8%.

Demilitarizacija proiranskih grupa

Prvobitno Trampovo obećanje bilo je "osigurati da terorističke grupe u regionu više ne mogu da destabilizuju region ili svet i napadaju naše snage" - što je široka obaveza koja obuhvata Hezbolah u Libanu, Hute u Jemenu i grupe u Iraku.

Sukobi koji uključuju sve ove grupe i dalje traju. Izrael je započeo invaziju na južni Liban s ciljem uklanjanja Hezbolaha i šiitskih muslimana južno od reke Litani, ali raketni napadi na Izrael sa severa se nastavljaju. Huti su izveli tri raketna napada na Izrael i zapretili zatvaranjem Crvenog mora. Napadi dronovima na zapadne baze u Erbilu na severu Iraka nastavljaju se svake noći. U četvrtak je američka ambasada u Iraku upozorila na moguće napade lokalnih milicija u Bagdadu i pozvala Amerikance da napuste zemlju.

U međuvremenu, čini se da je Tramp izmenio svoj cilj. Njegov plan je sada, kako je rekao u sredu, jednostavno sprečiti Iran da pomaže svojim regionalnim saveznicima - njegovim rečima, "slomiti njihovu sposobnost da podržavaju terorističke saveznike".

Promena režima

Ovo je isprva bio glavni Trampov cilj, pri čemu je predsednik SAD 28. februara poručio "velikom i ponosnom iranskom narodu" da je "trenutak vaše slobode nadohvat ruke" - iako je potencijalnim demonstrantima savetovao da sačekaju kraj američko-izraelskog bombardovanja, što se nije dogodilo.

Nije bilo znakova narodnog ustanka nakon ubistva iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija prvog dana rata, ponajviše zato što su prethodni protesti brutalno ugušeni u januaru. Postavljanje Hamneijevog sina Modžtabe na njegovo mesto pokazalo je da je postojeći iranski režim opstao, uprkos pitanjima o njegovom zdravstvenom stanju. Tramp i njegovi saveznici su već odustali od ovog cilja, iako je predsednik u sredu ponovio argument da je "došlo do promene režima" zbog smrti Alija Hamneija, mada to za sada nije donelo veliku razliku.

Otvoreno ostaje pitanje mogu li mlađi Hamnei i njegove pristalice u Revolucionarnoj gardi opstati na duže staze. Kada bi američko-izraelsko bombardovanje sutra prestalo, Iran bi ostao izolovan i oslabljen, slično Asadovom režimu nakon što je preživeo rani stadijum sirijskog građanskog rata.

(Telegraf.rs)