Da li je bezbednost Evrope ugrožena? Tramp sve zaplašio pretnjom istupanja iz NATO, šta čeka kontinent?

NATO je poslednjih godina preživeo egzistencijalne izazove - od rata u Ukrajini do brojnih pritiska i uvreda od američkog predsednika Donalda Trampa, koji je doveo u pitanje njegovu osnovnu misiju i pretio da će aneksirati Grenland.

Ali, upravo je američko-izraelski rat sa Iranom, hiljadama kilometara od Evrope, skoro slomio 76 godina star blok i preti da ga ostavi u najslabijem stanju od njegovog osnivanja, kažu analitičari i diplomate.

Preporučujemo

Tramp, besan što su evropske zemlje odbile da pošalju svoje mornarice kako bi otvorile Ormuski moreuz za globalni brodski saobraćaj nakon početka rata 28. februara, izjavio je da razmatra povlačenje iz saveza.

"Zar ne biste vi da ste na mom mestu?", pitao je Tramp.

U govoru u sredu uveče, Tramp je kritikovao američke saveznike, ali nije osudio NATO, kao što su mnogi stručnjaci mislili da bi mogao. Ali, u kombinaciji sa drugim uvredama usmerenim na Evropljane poslednjih nedelja, Trampovi komentari izazvali su neviđenu zabrinutost da SAD neće priteći u pomoć evropskim saveznicima ukoliko budu napadnuti, bez obzira na to da li će Vašington formalno odustati ili ne.

Rezultat, kažu analitičari i diplomate, jeste da se savez stvoren u Hladnom ratu, koji je dugo služio kao osnovno tkivo evropske bezbednosti, raspada, a sporazum o međusobnoj odbrani u njegovoj srži se više ne uzima zdravo za gotovo.

"Ovo je najgore mesto na kom se (NATO) nalazio otkako je osnovan", rekao je Maks Bergman, bivši zvaničnik Stejt departmenta koji sada vodi Program za Evropu, Rusiju i Evroaziju u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

"Zaista je teško zamisliti bilo šta što se sa tim može porediti", rekao je Bergman.

Tu realnost sve više shvataju Evropljani, koji su računali na NATO kao bedem protiv sve agresivnije Rusije.

Još u februaru, generalni sekretar NATO-a Mark Rute je odbacio ideju da se Evropa brani bez SAD kao "glupu misao". Sada mnogi zvaničnici i diplomate smatraju to podrazumevanim očekivanjem.

"NATO ostaje neophodan, ali moramo biti sposobni da razmišljamo o NATO-u bez Amerikanaca", rekao je general Fransoa Lekoantr, koji je bio načelnik francuskih oružanih snaga od 2017. do 2021. godine.

"Da li bi uopšte trebalo da se nastavi zvati NATO - Organizacija Severnoatlantskog pakta - je validno pitanje", dodao je.

Portparolka Bele kuće Ana Keli je rekla da je predsednik Tramp jasno izrazio svoje razočaranje NATO-om i drugim saveznicima, i kako je predsednik naglasio, 'Sjedinjene Države će zapamtiti'.“

Predstavnik NATO-a nije odmah odgovorio na zahtev za komentar.

Ovog puta je sve drugačije

NATO je i ranije bio pred izazovima, ne samo tokom Trampovog prvog mandata od 2017. do 2021. godine, kada je takođe razmatrao povlačenje iz saveza.

Ali dok su mnogi evropski zvaničnici donedavno verovali da se Tramp može zadržati uz pomoć pompe i laskanja, sada manje njih veruje u to, prema razgovorima sa desetinama bivših i sadašnjih američkih i evropskih zvaničnika.

Tramp i njegovi zvaničnici izrazili su frustraciju zbog onoga što vide kao nevoljnost NATO-a da pomogne Sjedinjenim Državama u vremenima potrebe, uključujući i to što ne pružaju direktnu pomoć u vezi sa Ormuskim moreuzom i što ograničavaju korišćenje nekih aerodroma i vazdušnog prostora za avione SAD. Američki zvaničnici su izjavili da NATO ne može biti "jednosmerna ulica".

Evropski zvaničnici odgovaraju da nisu dobili zahteve SAD za određena sredstva za misiju otvaranja moreuza i žale se da je Vašington bio nedosledan u vezi sa tim da li bi takva misija delovala tokom ili posle rata.

"To je užasna situacija za NATO", rekao je Džejmi Ši, bivši visoki zvaničnik NATO-a, koji je sada viši saradnik u istraživačkom centru "Prijatelji Evrope".

"To je udarac za saveznike koji su, otkako se Tramp vratio u Belu kuću, vredno radili da pokažu da su spremni i sposobni da preuzmu veću odgovornost (za sopstvenu odbranu)", ističe Ši za Reuters.

Trampovi najnoviji komentari usledili su nakon drugih znakova sve nestabilnijeg saveza. Tu spadaju njegove pojačane pretnje u januaru da će oteti Grenland od Danske i nedavni potezi SAD koje Evropljani vide kao posebno popustljive prema Rusiji, koju NATO definiše kao svoju glavnu bezbednosnu pretnju.

Administracija je u suštini ostala nečujna usred izveštaja da je Moskva pružila Iranu podatke o ciljanju za napade na američke objekte na Bliskom istoku i da je ukinula sankcije ruskoj nafti u pokušaju da ublaži globalne cene energenata koje su naglo porasle tokom rata.

Na sastanku ministara spoljnih poslova G7 u blizini Pariza prošle nedelje, američki državni sekretar Marko Rubio i Kaja Kalas, šefica spoljne politike Evropske unije, imali su napetu razmenu mišljenja, prema rečima petoro ljudi upoznatih sa temom, ističući sve napetije transatlantske odnose.

Kalas je pitala kada će strpljenje SAD sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom presušiti u vezi sa pregovorima o miru u Ukrajini, što je podstaklo Rubija da sa iritacijom odgovori da SAD pokušavaju da okončaju rat, dok istovremeno pružaju podršku Ukrajini, ali da je EU dobrodošla da posreduje ako to želi.

Nema nazad...

Pravno gledano, Tramp možda nema ovlašćenje da povuče SAD iz NATO-a. Prema zakonu usvojenom 2023. godine, predsednik SAD ne može da napusti savez bez saglasnosti dve trećine američkog Senata, što je gotovo nemoguć prag.

Ali analitičari kažu da, kao vrhovni komandant, Tramp može da odluči da li će američka vojska braniti članice NATO-a. Odbijanje da to učini moglo bi da ugrozi savez čak i bez formalnog povlačenja.

Ipak, ne smatraju svi trenutnu krizu egzistencijalnom. Jedan francuski diplomata opisao je retoriku predsednika kao prolazni napad besa.

Tramp je i ranije menjao svoj stav o NATO-u. Godine 2024, tokom predizborne kampanje je rekao da će ohrabriti Putina da napadne članice NATO-a koje ne plaćaju svoj fer deo za odbranu. Do poslednjeg godišnjeg samita NATO-a, u junu 2025. godine, alijansa je bila u njegovoj milosti, a Tramp je održao govor u kojem je oduševljeno hvalio evropske lidere kao ljude koji "vole svoje zemlje".

Sledeće nedelje, Rute, generalni sekretar NATO-a, koji ima jak odnos sa Trampom, trebalo bi da poseti Vašington u nastojanju da još jednom promeni Trampov stav.

Analitičari kažu da evropske zemlje imaju dobar razlog da održe angažman SAD u NATO-u uprkos sumnjama da li bi Tramp skočio da ih brani. Između ostalog, američka vojska pruža niz sposobnosti koje NATO ne može lako da zameni, poput satelitskog obaveštajnog praćenja.

Čak i ako Tramp i Evropljani pronađu način da ostanu zajedno u NATO-u, diplomate, analitičari i zvaničnici kažu da transatlantski savez, koji je od Drugog svetskog rata bio ključan za globalni poredak, možda više nikada neće biti isti.

"Zaista mislim da okrećemo stranicu 80 godina zajedničkog rada", rekla je Džulijan Smit, američka ambasadorka pri NATO-u pod demokratskim predsednikom Džoom Bajdenom.

"Ne mislim da to znači kraj transatlantskog odnosa, ali smo na pragu nečega što će imati drugačiji izgled i osećaj", zaključjuje Smitova.

(Telegraf.rs)