Izbori u Mađarskoj: Šta je "na kocki" i šta kažu ankete - ko će pobediti?

Na pravoslavni Uskrs, 12. aprila, biće održani najznačaniji izbori u Evropi ove godine - izbori u Mađarskoj. Aktuelni premijer Viktor Orban suočava se sa mogućim porazom, nakon 16 godina na vlasti, od bivšeg lojaliste, Petera Mađara.

Zašto su ovi izbori toliko važni za Evropu? Orban, najdugovečniji lider EU, od 2010. godine opisuje Mađarsku kao ‘neliberalnu demokratiju’ i sebe kao zagovornika tradicionalnih hrišćanskih porodičnih vrednosti u kontekstu evropskih diskusija o liberalizmu i multikulturalizmu.

Preporučujemo

U četiri uzastopna mandata često je bio u neslaganju sa politikama EU, neki analitičari ga smatraju jednim od najkritičnijih lidera prema Uniji, posebno oko pitanja pravde, migracija, LGBT+ prava i, u skorije vreme, pomoći Ukrajini, koju je, zajedno sa sankcijama protiv Rusije, stalno blokirao (uključujući i najnoviji zajam od 90 milijardi evra), prenosi Guardian.

List navodi da Orban održava bliske odnose sa Rusijom i nastavlja uvoz ruskih energenata, uključujući naftu i gas, te se sastaje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom od početka rata u Ukrajini. Nedavne tvrdnje da je Budimpešta delila informacije sa Kremljom izazvale su zabrinutost u EU.

Orban je, navodi Guardian, inspirisao istomišljenike koji opstruišu EU, poput slovačkog Roberta Fica i češkog Andreja Babiša, i podstakao nacionalističke izazivače poput francuske Marin Le Pen i holandskog Gerta Vildersa.

Ukratko, ovogodišnji izbori će imati posledice daleko izvan Mađarske, zemlje koja čini samo 1,1% BDP-a EU i 2% njenog stanovništva, ali je, pod Orbanom, počela da igra ulogu na međunarodnoj sceni nesrazmerno svojoj veličini.

Ko su ključni igrači na izborima u Mađarskoj?

Viktora Orbana (62) podržali su američki predsednik Donald Tramp, italijanska premijerka Đorđa Meloni i Alis Vajdel iz organizacije Alternativa za Nemačku.

Bio je antikomunistički omladinski lider tokom Hladnog rata i, uz finansiranje svog kasnijeg zakletog neprijatelja, filantropa Džordža Soroša, ukratko je istraživao "koncept civilnog društva u evropskoj političkoj misli" na Oksfordu.

Njegova stranka Fides, koja je 2010. osvojila dvotrećinsku većinu, omogućila mu je da prepiše mađarski ustav i usvoji zakone kojima je konsolidovao izvršnu vlast, ograničio nevladine organizacije i slobodu medija i, pojedini smatraju, ozbiljno oslabio nezavisnost pravosuđa.

Ove godine, Orban vodi klasičnu populističku kampanju. Nastoji da predstavi izbore kao izbor između rata i mira, govoreći biračima da mogu da sačuvaju Mađarsku kao "ostrvo bezbednosti i mira" ako izaberu njega, ili da je uvedu u haos i rat ako izaberu Mađara, kojeg prikazuje kao agenta Brisela i Kijeva.

Istraživanja pokazuju da su birači više zabrinuti za domaća pitanja poput zdravstva i ekonomije, koja stagnira već tri godine. Cene hrane porasle su gotovo do proseka EU, dok su mađarske plate treće najniže u Uniji.

Peter Mađar (45), bivši sledbenik Fidesa i lojalan član Orbanovog užeg kruga, izbio je u prvi plan pre dve godine nakon što je njegova bivša supruga Judit Varga podnela ostavku na mesto ministarke pravde u Orbanovoj vladi, kada se ispostavilo da je konzervativna predsednica Mađarske Katalin Novak, ključna saveznica premijera, pomilovala muškarca osuđenog u slučaju seksualnog zlostavljanja.

Mađar, bivši diplomata koji se školovao za advokata, distancirao se od Fidesa, optužujući ga za korupciju i propagandu, i pokrenuo svoju stranku Tisa (Poštovanje i sloboda). Ona je osvojila 30% glasova na evropskim izborima u junu 2024. u Mađarskoj, završivši na drugom mestu iza Fidesa.

Mađar se obavezao da će vratiti Mađarsku proevropskoj orijentaciji, okončati njenu zavisnost od ruske energije, obnoviti nezavisne javne medije i pravosuđe, podstaći ekonomiju, zaustaviti ogromnu korupciju iz doba Orbana, sanirati javne nabavke i otključati zamrznute fondove EU.

Kako funkcionišu izbori i ko ima šanse da pobedi?

Od 2010. godine, Orban je napravio stotine izmena izbornih pravila, uključujući gotovo prepolovljavanje broja poslaničkih mesta na 199 i stvaranje 106 jednočlanih izbornih jedinica neujednačene veličine (preostali poslanici biraju se proporcionalno putem partijskih lista).

Rezultat je sistem u kojem su izborni uslovi povoljniji u pro-Fides okruzima. Orban je takođe olakšao glasanje Mađarima koji žive u susednim zemljama i tradicionalno podržavaju Fides, a neke politike su usmerene ka grupama poput penzionera.

To znači da Tisa, koja u većini anketa ima prednost od 8 do 12 procentnih poena među opredeljenim biračima (iako provladini anketari daju prednost vladajućoj stranci), možda mora da ostvari prednost od šest poena nad Fidesom kako bi obezbedila većinu, piše Guardian.

Proseci anketa stavljaju opozicionu stranku na 50% nacionalnih glasova, a Fides na 39%. Međutim, do 25% ispitanika je neodlučno, a stručnjaci upozoravaju da nacionalna istraživanja ne odražavaju složenost izbornih jedinica u Mađarskoj koje su, kako tvrde, "prekrojene u korist vlasti".

Istraživanja pokazuju da je Fides popularniji među biračima u penzionerskom dobu, gde u nekim anketama vodi protiv Tise sa 50% prema 20%, dok Tisa ima snažnu prednost među mlađima od 40 godina i urbanim biračima. Izlaznost bi mogla dostići rekordni nivo od više od 80%, navode anketari.

Šta bi moglo da se desi?

Uopšteno, posmatrači vide tri moguća ishoda: većinu Mađara koju Orban prihvata; većinu Mađara koju Orban ne prihvata; ili Orbanovu većinu. Svi bi imali posledice.

Iz razloga navedenih iznad, izbori u Mađarskoj mogu se okarakterisati kao slobodni, ali ne i u potpunosti pošteni, i mogućnost Orbanove pobede ne može se isključiti. Ako pobedi, moguće je da će dodatno konsolidovati izvršnu vlast i da će odnosi sa EU biti izazovniji.

Ako Orban izgubi, posebno tesnom razlikom, mogao bi da ospori rezultat. To bi EU dovelo u potpuno neviđenu situaciju i, uprkos verovatnom protivljenju Orbanovih saveznika, moglo bi na kraju dovesti do suspenzije prava glasa Budimpešti.

Pobeda Mađara koju Orban prizna svakako bi ublažila odnose između EU i Mađarske, iako opozicioni lider nipošto nije progresivan, a mađarska politika po ključnim pitanjima poput imigracije verovatno se neće mnogo promeniti.

Na domaćem planu, štaviše, osim ako Tisa ne osvoji dvotrećinsku većinu (133 mesta), nije jasno koliko bi vlada predvođena Tisom mogla da uradi: Orban je obezbedio da mnogi zakoni zahtevaju dvotrećinsku većinu za izmene.

(Telegraf.rs)