Iran se priprema za kopneni rat: Ukopava se na ključnim ostrvima, kopaju tunele...

Suočen s pretnjom američke kopnene operacije, Iran odgovara jačanjem odbrane oko svoje najveće naftne luke, preti napadima na širi spektar ciljeva u Persijskom zalivu i pokreće masovnu kampanju regrutacije koja podseća na rat s Irakom osamdesetih godina, piše Wall Street Journal.

Ovi potezi usledili su nakon što je predsednik Tramp naredio slanje hiljada marinaca i vazdušno-desantnih snaga na Bliski istok. Iako nije direktno najavio slanje kopnenih snaga, ovo raspoređivanje daje SAD-u više opcija za napade ili upade, što je podstaklo pripreme i talas novih pretnji iz Teherana. Analitičari i poznavaoci iranske vojne taktike smatraju da se zemlja priprema za žestoku borbu koja bi joj mogla pružiti priliku da nanese veće gubitke nego u sukobu sa nadmoćnim vazdušnim snagama SAD-a i Izraela.

Preporučujemo

Iran učvršćuje odbranu na ostrvu Kharg, ključnom naftnom terminalu i mogućem središtu bilo kakve kopnene operacije, izjavio je Ebrahim Azizi, čelnik parlamentarne Komisije za nacionalnu bezbednost. Nakon posete ostrvu, Azizi je rekao da mere uključuju jačanje sistema navođenih projektila, postavljanje mina duž obale i miniranje postrojenja.

Vojni analitičari veruju da su na mnogim ostrvima iskopani tuneli te da se Iran sprema da ih brani projektilima i drugim oružjem. Proiranske milicije u Iraku već su pokazale upotrebu FPV dronova, kojima Korpus čuvara islamske revolucije raspolaže u velikom broju, a koji predstavljaju ozbiljnu pretnju američkim snagama.

Širenje sukoba kao sredstvo odvraćanja

Režim je signalizirao da će njegova odbrana uključivati i širenje sukoba na celu regiju kako bi dramatično podigao cenu bilo kakvog napada. Teheran, koji je već uspešno zaustavio veći deo izvoza nafte iz Zaliva i napadao postrojenja i aerodrome, poručio je susedima da će, u slučaju napada na njegova ostrva, proširiti ciljeve na naftne platforme na moru, rekli su iranski i arapski zvaničnici. Takođe je zapretio napadima na ključnu infrastrukturu poput elektrana i postrojenja za desalinizaciju.

"Iran namerava svako američko iskrcavanje učiniti što skupljim i politički neodrživim", rekla je Sanam Vakil, direktorka programa za Bliski istok i Severnu Afriku u londonskom institutu Chatham House.

"Očekujem da će Iran prvo pokušati da izvede masovne napade dronovima kako bi naneo što veću štetu, a zatim proširiti odmazdu na susedne zemlje."

Prema procenama, uključujući i one instituta New Lines u Vašingtonu, Iran ima oko milion aktivnih i rezervnih vojnika. Među njima je oko 190.000 visoko motivisanih boraca Korpusa čuvara islamske revolucije. Iako je veći deo vojske slabije obučen i opremljen zastarelim oružjem, prednost im daju planinski teren i godine iskustva u asimetričnom ratovanju protiv Izraela i SAD-a putem regionalnih milicija.

Mornarica Revolucionarne garde, koja raspolaže stotinama malih i brzih brodova naoružanih projektilima, torpedima i minama, godinama ometa plovidbu u Persijskom zalivu, a 2016. je nakratko zarobila deset američkih mornara.

Analitičari kao moguće američke operacije razmatraju invaziju na ostrvo Kharg kako bi se zauzeli iranski naftni izvori. Druge opcije uključuju zauzimanje iranskih ostrva u Hormuškom moreuzu, poput Abu Muse na koju pravo polažu i Ujedinjeni Arapski Emirati, ili napade specijalnih snaga radi zaplene obogaćenog uranijuma.

Chris Long, bivši oficir Britanske mornarice, očekuje da bi Iran lansirao balističke projektile i dronove sa ostrva Qeshm u Hormuškom moreuzu ili iz Bušehra, najbliže luke Khargu, ali napadi bi mogli doći sa bilo koje lokacije u Iranu. Gleb Irisov, bivši oficir ruskih vazdušnih snaga koji je sarađivao s iranskim snagama u Siriji, smatra da bi iranske trupe iz utvrđenih tunela napadale osvajače FPV dronovima i prenosnim protivvazdušnim projektilima.

"Tu nema polovičnih rešenja", rekao je Irisov. "SAD bi morao da iskrca više od 100.000 vojnika duž cele obale kako bi odbranio i osigurao ta ostrva i moreuz. Svaki drugi pristup rezultovao bi ogromnim američkim gubicima."

Mobilizacija na domaćem terenu

Vlada zaoštrava situaciju i unutar zemlje. Stanovnici Isfahana izvestili su o novim kontrolnim punktovima koje su postavile maskirane bezbednosne snage. Pokrenuta je i kampanja regrutacije pod nazivom "Janfada" (Žrtva), kojom se pozivaju dobrovoljci za borbu. Revolucionarna garda takođe regrutuje i decu od 12 godina za pomoćne poslove poput kuvanja, medicinske pomoći i rada na kontrolnim punktovima.

Defa Press, medij povezan s iranskim Ministarstvom odbrane, objavio je regrutacioni plakat s nasmejanim tinejdžerom i devojkom s hidžabom, dok američka nevladina organizacija Aktivisti za ljudska prava u Iranu navodi da je primila izveštaje o deci ubijenoj na kontrolnim punktovima.

"S obzirom na entuzijastičan odziv našeg dragog naroda, odlučili smo da stvorimo uslove u kojima svako zainteresovan može preuzeti ulogu u odbrani domovine u skladu sa svojom stručnošću i sposobnostima", rekao je Rahim Nadali iz Revolucionarne garde.

Ujedinjeni protiv spoljnog neprijatelja

Teško je proceniti koliko bi se Iranaca odazvalo pozivu na mobilizaciju, iako agencija Fars, bliska Gardi, navodi brojke od više miliona. Bez obzira na to, invazija bi verovatno izazvala snažan nacionalistički odgovor inače podeljenog stanovništva.

"Ovo je partija pokera s visokim ulozima", rekao je Bob Harward, penzionisani američki mornarički specijalac.

Azam Jangravi, aktivistkinja koja je pobegla iz Irana nakon protesta protiv obaveznog nošenja hidžaba, kaže da je u početku podržavala vazdušne napade na iranske lidere. Međutim, predomislila se nakon pretnji o okupaciji iranskih ostrva.

"Teritorijalni integritet je crvena linija za većinu Iranaca, bez obzira na to da li podržavaju režim ili su protiv njega", poručila je.

(Telegraf.rs)