Ukrajinski napadi su primorali Putina da povuče neočekivan potez: Uprkos tome u Kijevu ne odustaju

Postrojenja koja pripadaju Roskosmosu, ruskoj državnoj agenciji za svemirske letove i vazduhoplovna istraživanja, biće premeštena iz Moskve i okolnog regiona u udaljene delove zemlje, koje će biti teže pogoditi dalekometnim dronovima i raketama iz Kijeva.

Proizvodni pogoni sankcionisanog moskovskog Državnog istraživačko-proizvodnog svemirskog centra "Hrunjičev" takođe će biti premešteni, i to u Omsk u jugozapadnom Sibiru, dok će postrojenja za proizvodnju raketnih motora iz Himkija, u moskovskoj oblasti, biti preseljena u Perm, blizu Uralskih planina.

Iako se Roskosmos predstavlja kao civilna svemirska agencija, on je u velikoj meri uključen u proizvodnju raketa za ruski rat u Ukrajini.

To uključuje interkontinentalne balističke rakete poput nuklearno sposobnog RS-28 Sarmat, koji se u ruskim medijima naziva "najsmrtonosnijim oružjem na svetu", iako je do sada neuspešno prošao najmanje pet testova, prenosi britanskui The Telegraph.

Dmitrij Bakanov, šef Roskosmosa, izjavio je da je agencija donela odluku o premeštanju kako bi optimizovala proizvodnju i smanjila troškove.

"Troškovi industrijske serijske proizvodnje u Himkiju postaju neodrživi zbog visokih opštih troškova", rekao je on.

Međutim, ovaj razvoj događaja dolazi u trenutku kada zvaničnici Kremlja izražavaju sve veću zabrinutost zbog sposobnosti ukrajinske kampanje dalekometnih udara, koja prodire sve dublje u rusku teritoriju i pogađa postrojenja povezana sa proizvodnjom nafte i vojne opreme.

Prošlog meseca, Sergej Šojgu, bivši ministar odbrane i sadašnji sekretar Saveta bezbednosti zemlje, upozorio je da "nijedan region Rusije ne može da se oseća bezbedno" od ukrajinskih dalekometnih napada, naglašavajući da oni sada mogu dosegnuti čak i planinski region Urala i šire.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, priznao da je "nemoguće" zaštititi svu ključnu infrastrukturu Rusije od ukrajinskih napada dronovima, iako je rekao da se ulažu "veliki napori" kako bi se ojačala odbrana.

U januaru je Roskosmos bio primoran da objavi da će porodicu lansirnih raketa Angara, koju je razvijao u centru Hruničev u Moskvi, prebaciti u svoju filijalu u Omsku.

Napori Kijeva su se samo intenzivirali. Tokom protekle dve nedelje, više puta je napadao kritične ruske izvozne terminale na Baltičkom moru, stavljajući ih van upotrebe, a tokom vikenda je pogodio jednu od najvećih fabrika za proizvodnju eksploziva u gradu Čapajevsku.

Izvoz nafte i tečnog prirodnog gasa je i dalje bio zaustavljen na izvoznim čvorištima Primorsk i Ust-Luga nedelju dana nakon što su počeli napadi na terminale, saopštila je u sredu finska granična straža.

Kijev je sistematski degradirao rusku protivvazdušnu odbranu u lokalizovanim područjima kako bi učinio pokrivenost ranjivom pre nego što je nekoliko dana zaredom napadao kritične ciljeve, što je znak njegove strategije koja se stalno razvija.

Ukrajinski napadi najdužeg dometa do sada su se protezali oko 2.000 kilometara od njenih granica u Rusiju, ali je Volodimir Zelenski, ukrajinski predsednik, rekao da je Kijev razvio dronove i rakete koje mogu preći i do 3.500 kilometara.

Kijevski dronovi su nedavno zapalili rafineriju nafte Bašnjeft-Novoil u Ufi, koja prerađuje 7,3 miliona tona nafte godišnje i nalazi se oko 1.500 kilometara od ukrajinske granice.

Zelenski je rekao da su ga ukrajinski saveznici zamolili da smanji napade na ruska energetska postrojenja kako bi ublažio pritisak tokom globalne krize sa gorivom koju je izazvala blokada Ormuskog moreuza.

Rekao je da neće zaustaviti napade Kijeva sve dok Rusija nastavlja da napada energetsku infrastrukturu Ukrajine.

"Ako je Rusija spremna da ne napada ukrajinsku energetiku, onda ćemo mi odgovoriti tako što ćemo ne napadati njihovu", rekao je Zelenski.

(Telegraf.rs)