Ova članica EU ima snajperiste na granici i plan za potpuni rat: Pripreme za najgori scenario odavno traju

Finska već godinama sistemski gradi obrambeni model protiv ruske agresijem bilo da je reč o hibridnim pretnjama ili mogućoj otvorenoj invaziji.

Na 1.350 kilometara dugoj granici s Rusijom, vojska i granična policija deluju kao jedinstven sistem, a regruti se obučavaju i za najzahtevnije vojne uloge, uključujući snajperiste, piše Euronews.

Preporučujemo

Na jednoj od najčuvanijih tačaka, graničnom prelazu Raja-Josepi, finski graničari poručuju da su spremni na sve scenarije od ometanja GPS signala i preleta dronova do pokušaja destabilizacije putem migracija.

"Spremni smo da budemo deo teritorijalne obrane Finske. Obučavamo regrute i za potpuni rat, ako bude potrebno”, rekao je graničar Miko Lehmus.

Posebnu težinu toj pripremi daje i blizina ruskog Murmanska, gde se nalazi ruska nuklearna flota, svega 150 do 200 kilometara od granice.

Finska iskustva sve se češće spominju kao primer ostatku Evrope, naročito nakon događaja iz 2023. kada je Rusija, prema navodima finskih vlasti, slala migrante prema granici kako bi izazvala kaos i podele među zapadnim saveznicima.

Slične situacije zabeležile su i Poljska, Letonija i Litvanija na granici s Belorusijom. Kao odgovor na takve pritiske, Finska je u novembru 2023. trajno zatvorila svoju istočnu granicu i suspendovala primanje zahteva za azil.

Odluku je inicirala tadašnja ministarka pravosuđa Ana-Maja Henrikson, koja i danas tvrdi da je to bilo eophodno.

"To je bila ispravna odluka. Mirno spavam jer Rusi znaju da imamo snažne granične službe”, poručila je.

Uprkos periodima smirenih odnosa nakon Hladnog rata, Finska nikada nije potpuno spustila gard. To potvrđuje i 19-godišnji regrut Lauri Stenbak koji je tokom vojnog roka otkrio talent za precizno gađanje.

"Prvi put sam pucao u vojsci. Počnete s osnovnom puškom, a onda sam shvatio da imam dar za pucanje”, rekao je.

Njegova obuka uključuje i izviđačke misije duboko iza neprijateljskih linija.

"Ako bi izbio rat, prelazili bismo granicu i prikupljali informacije, tražili ključne ciljeve", objasnio je.

Rat u Ukrajini ostavio je posledice i na autohtono stanovništvo severa, poput naroda Sami, čije su zajednice podeljene između više država.

Potomci nomadskih plemena i tradicionalno stočari irvasa, danas u Finskoj, Rusiji, Norveškoj i Švedskoj živi oko 100.000 Sami naroda.

Međutim, ruska agresija u Ukrajini značila je da je ruski deo zajednice odsečen od ostalih. Neki Sami muškarci uspeli su da uspešno zatraže status zaštite u Norveškoj nakon što su izbegli prisilnu regrutaciju u rusku vojsku.

"Jedna od strašnih, strašnih stvari je to što su neka od braće Sami na ruskoj strani prisilno regrutovana u rusku vojsku i poslata na ratni front u Ukrajini", rekla je predsednica Sami parlamenta Pirita Nekalajarvi u Laponiji.

Najmanje sedam mladih Sami muškaraca je poginulo u ratu, boreći se za Rusiju, dodala je. "To je ogroman gubitak, u maloj zajednici od oko 2.000" u Rusiji.

(Telegraf.rs)