Evropa nije ni svesna šta joj se sprema: Velika kriza tek sledi!

Rat u Iranu preti dugotrajnim poremećajem snabdevanja energijom, a Evropa se suočava sa udarom koji bi mogao da parališe industriju, prizemlji avio-saobraćaj i podigne cene hrane. Očekuje se i rast troškova zaduživanja, kao i povratak inflacije na nivoe iz kriznih perioda.

Kako poslednji tankeri sa fosilnim gorivima iz Persijskog zaliva stižu u evropske luke, evropski lideri počinju da shvataju razmere problema. Ako se sukob nastavi, teret za evropsku ekonomiju mogao bi biti sličan onom iz pandemije kovida 19 ili početka rata u Ukrajini, upozorio je nemački kancelar Fridrih Merc.

Preporučujemo

Italijanski ministar odbrane Gvido Kroseto izjavio je da svakodnevno prati posledice rata, dok predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard upozorava da bi sukob mogao trajati godinama, sa dugoročnim posledicama koje je teško proceniti, prenosi Politico.

Oko 20 odsto svetske nafte i gasa prolazi kroz Ormuski moreuz. Iran je zapretio zatvaranjem ovog ključnog prolaza, što bi imalo ogroman uticaj na globalno tržište energije. Američki predsednik Donald Tramp poručio je pogođenim državama da će morati same da se snađu.

Nafta i gas nisu važni samo za transport i grejanje, već i za čitav industrijski lanac, od proizvodnje hrane do plastike i hemikalija. Poremećaji utiču i na resurse poput đubriva i helijuma, koji je važan za proizvodnju mikročipova. Međunarodna agencija za energiju ovu situaciju opisuje kao najveću pretnju globalnoj energetskoj bezbednosti u istoriji.

Za razliku od ranijih kriza, sadašnji poremećaj pogađa sve energente, od sirove nafte i gasa do prerađenih proizvoda poput dizela i avionskog goriva. Problem nije samo u snabdevanju, već i u rastu globalnih cena.

Iako Evropska unija ne uvozi mnogo sirove nafte iz Zaliva, više od 40 odsto rafinisanih proizvoda dolazi iz tog regiona. U međuvremenu, azijske zemlje povećavaju ponude kako bi obezbedile energente, zbog čega se isporuke preusmeravaju ka njima, a ne ka Evropi.

U poslednjim danima više tankera sa američkim tečnim gasom preusmereno je ka istoku, dok se očekuje da će poslednja isporuka iz Katara uskoro stići u Evropu. Evropski lideri sve više shvataju da planirane isporuke možda neće stići.

Ako Ormuski moreuz ostane zatvoren duže vreme, cene će dodatno rasti, što bi moglo produbiti ekonomsku krizu. Evropska komisija već razmatra mere poput smanjenja saobraćaja i racionalizacije goriva, slično krizama iz sedamdesetih godina.

Posebno je pogođen avio-sektor, jer je gorivo najveći trošak. Cene avionskog goriva u Evropi su se više nego udvostručile, pa avio-kompanije podižu cene karata i razmatraju smanjenje broja letova.

Industrija već oseća posledice, rast cena energije i sirovina povećava troškove proizvodnje, naročito u hemijskoj i čeličnoj industriji. Nestabilne cene energije mogle bi da odvrate investicije, uključujući i projekte zelene tranzicije.

Poskupljenja se prenose kroz ceo lanac proizvodnje, rastu cene đubriva, plastike i drugih proizvoda vezanih za energente. To bi moglo dovesti do novog talasa inflacije. Procene su da će ekonomski rast u Evropi pasti na oko 1 odsto, dok bi inflacija ponovo mogla da poraste.

Rast kamatnih stopa dodatno bi opteretio ekonomiju i povećao troškove zaduživanja za građane i države.

Čak i ako se sukob brzo završi, oporavak bi mogao da traje najmanje godinu dana. Što rat duže traje, posledice će biti ozbiljnije. Evropa sada ima samo nekoliko nedelja da se pripremi, dok poslednje isporuke energenata pristižu.

(Telegraf.rs)