Režim u Iranu možda i preživi Donalda Trampa, ali ono što uskoro sledi najverovatnije je da neće

Zvanični Teheran je ohrabren svojom sposobnošću da održi čvrstu kontrolu nad Ormuskim moreuzom i sopstvenim stanovništvom.

Ali čak i ako režim preživi rat protiv Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, njegov najveći izazov mogao bi uslediti tek nakon toga, prenosi Fortune.

Za sada, malo je znakova deeskalacije, jer je predsednik SAD Donald Tramp zapretio da će uništiti iransku ekonomiju ukoliko Teheran ne otvori moreuz, dok Islamska Republika nastavlja bombardovanje svojih suseda u Persijskom zalivu.

Ipak, sposobnost režima da ostane na vlasti, odoli Trampovim pretnjama i iskoristi Ormuski moreuz kao sredstvo pritiska ne bi trebalo smatrati dokazom da će opstati, smatra Burdžu Ozčelik, viši istraživač za bezbednost Bliskog istoka u Kraljevskom institutu za ujedinjene službe.

"Postoji rizik da se politički ishod posmatra kao unapred određen, ostavljajući premalo prostora za mogućnost da pritisci odozdo, uključujući glasove iranske opozicije i javnost iscrpljenu ratom, i dalje mogu oblikovati tok događaja", napisala je ona u svojoj analizi.

"Takođe se zanemaruje mogućnost da učvršćivanje može proizvesti ne samo izdržljivost, već i krhkost: posleratni sistem koji deluje stabilnije, ali je manje sposoban da apsorbuje unutrašnje šokove bez pucanja".

Kada se borbe završe, Teheran će morati nekako da obnovi odnose sa susedima kako bi ponovo uspostavio trgovinske i finansijske kanale koji su režimu omogućavali pristup globalnoj ekonomiji, objasnila je Ozčelik.

Zemlje Persijskog zaliva bile su ključni kanali za Iran u zaobilaženju zapadnih sankcija, omogućavajući mu da ostvaruje prihode od nafte. Međutim, nakon rata, malo je verovatno da će se vratiti na ranije stanje bez garancija iz Teherana u vezi sa njihovom budućom bezbednošću, dodala je ona.

Zapravo, možda nema povratka na staro. Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su dugo imali snažne trgovinske veze sa Iranom, ponovo uvode vize Irancima u UAE i mogli bi da zamrznu iransku imovinu u zemlji.

Susedi iz Persijskog zaliva takođe su signalizirali da Tramp mora da nastavi rat sve dok se ne slomi kontrola Irana nad Ormuskim moreuzom, pri čemu UAE i Saudijska Arabija čak razmatraju uključivanje u sukobe.

Ukoliko se rat ne završi značajnim ublažavanjem sankcija, "ekonomski pritisak Irana koji predstoji biće oblikovan velikom štetom od rata i sopstvenom izloženošću Irana posledicama eskalacije", predvidela je Ozčelik.

Takođe je istakla da dugotrajni poremećaji trgovine naftom povećavaju nestabilnost tržišta, ugrožavaju izvoznu poziciju Irana i rizikuju da razljute njegovog glavnog kupca nafte, Kinu.

Istovremeno, Iran ne može polagati svoje nade u ekonomski oporavak na to da bude "naplatna rampa" u Ormuskom moreuzu, gde deluje kao čuvar kapije i naplaćuje plaćanja od brodova koje odobri.

Stvaranje različitih podsticaja za elitu

"Umesto toga, Teheran će možda morati da se okrene pregovaračkom, uslovnom ublažavanju sankcija ali tu je caka", prema Ozčelik.

Izvlačenje većeg dela iranske ekonomije iz senke i u formalne, regulisane kanale moglo bi oslabiti neke od struktura koje su osnaživale stubove režima, poput Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC), rekla je ona.

To ne znači da će ukidanje sankcija dovesti do demokratije u Iranu i da će rat ojačati IRGC u bliskoj budućnosti.

"Ali obim rekonstrukcije potreban nakon oštećenja glavne energetske i industrijske infrastrukture biće ozbiljan, a to će vršiti pritisak na sam sistem pokroviteljstva koji je pomogao da se režim održi na okupu. Vremenom, uslovni povratak u regulisane ekonomske kanale mogao bi početi da slabi delove predratne ekonomije, stvarajući različite podsticaje za elitu i mogućnosti za domaću političku opoziciju".

Međutim, ključno pitanje je da li će SAD imati strpljenja da sačekaju i vide kako će promene u iranskoj političkoj ekonomiji zapravo pomeriti "ravnotežu interesa unutar sistema".

Zaista, rat bi mogao da dostigne vrhunac u narednih par nedelja, dok Tramp raspoređuje hiljade vojnika u region za potencijalni kopneni napad koji ima za cilj ponovno otvaranje moreuza.

Ali u međuvremenu, iranska ekonomija nastavlja da se pogoršava. Inflacija se pogoršala i očigledno je sada toliko loša da je vlada izdala svoj najveći ikada apoen valute: novčanicu od 10 miliona rijala (što je ekvivalentno oko 7 dolara).

Nova banknota je puštena u opticaj prošlog meseca, prema pisanju Fajnenšel tajmsa, i pojavila se samo mesec dana nakon što je izašao prethodni rekorder, novčanica od 5 miliona rijala.

Kako cene nastavljaju da rastu, dok rat povećava potražnju za gotovinom, formirali su se dugi redovi za podizanje novih novčanica, a zalihe su brzo ponestale. Sumnje u održivost bankarskog sistema porasle su tokom rata, jer SAD i Izrael ciljaju poluge kontrole režima.

Pored bombardovanja paravojnih snaga IRGC i Basidža, 11. marta je pogođen i centar podataka za banku Sepah. Sepah je najveća banka u zemlji i odgovorna je za isplatu plata vojsci i IRGC.

"Iran je već usred teške krize likvidnosti gotovine", rekao je Mijad Maleki, viši savetnik u Fondaciji za odbranu demokratija i bivši zvaničnik Ministarstva finansija.

"Od januara 2026. godine, bankama su svakodnevno ponestajale fizičke novčanice, sa neformalnim ograničenjima podizanja od samo 18 do 30 dolara dnevno. Gotovina u opticaju je porasla za 49 odsto u odnosu na prethodnu godinu zbog paničnog gomilanja. Režim jednostavno ne može da se prebaci na gotovinska plaćanja, nema dovoljno fizičke valute u sistemu".

(Telegraf.rs)