Trampova pobeda nad Iranom ima jednu veliku rupu: Zapravo radi se o krateru nuklearne bombe

Dok je slavodobitno objavljivao dvonedeljno primirje sa Iranom, svega 90 minuta pre isteka roka koji je sam postavio Teheranu, Donald Tramp, predsednik SAD, već je proglasio pobedu u ratu koji nije zvanično okončan.

Ranije u utorak Trammp je zapretio da će "cela civilizacija Irana nestati večeras" ukoliko ne pristanu na dogovor o okončanju sukoba i ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza do 20 časova po istočnoameričkom vremenu, prenosi britanski The Telegraph.

Preporučujemo

"Već smo ispunili i premašili sve vojne ciljeve", izjavio je američki predsednik dok je objavljivao primirje.

Međutim, predsednikov sporazum ima rupu. Ogromnu rupu, veličine kratera nuklearne bombe!

Na početku rata 28. februara, Tramp je američko-izraelsku kampanju bombardovanja predstavio kao egzistencijalnu borbu za sprečavanje Irana da razvije nuklearno oružje.

Imao je još tri glavna cilja - Da uništi mornaricu te zemlje, iscrpi njene arsenale dronova i projektila i razori njene odbrambene sisteme. Promena režima, insistirao je, nije bila cilj, iako je u početku rekao da će zemlja biti "na raspolaganju" iranskom narodu.

Zakopana u ruševinama svojih planinskih baza, smatra se da Islamska Republika i dalje poseduje oko 440 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto čistoće, što je samo mali korak do materijala za nuklearno oružje koji zahteva 90 odsto.

Drugim rečima, Iran je jednako blizu razvoju nuklearnog oružja kao što je bio kada je rat počeo.

U utorak uveče, ubrzo nakon što je pristao na primirje, Abas Aragči, ministar spoljnih poslova Irana, izjavio je da se njegova zemlja "u potpunosti obavezuje da neće težiti posedovanju bilo kakvog nuklearnog oružja" u okviru plana od deset tačaka koji je usvojio režim.

Prema navodima iranskih zvaničnika, tih deset tačaka usaglašeno je sa američkim predsednikom. Zaista, Tramp je podelio Aragčijevu izjavu na svojoj stranici na mreži Truth Social.

Međutim, ovo je dugogodišnji stav Irana. Tvrdnja da zemlja, za koju se priča da tajno obogaćuje uranijum i skladišti ga u podzemnim bunkerima, ne želi nuklearno oružje, SAD su uvek tretirane sa skepticizmom.

I u okviru tih 10 tačaka dogovorenih u utorak, Iran nije davao nikakva obećanja kada je u pitanju obogaćivanje uranijuma.

Naravno, ovo je samo početak pregovora, a ne kraj, ali tokom celog sukoba, diplomatski uticaj Irana je ojačan čak i dok je njegova vojska bila razbijena: sada zna da može da naudi gospodinu Trampu zatvaranjem Ormuskog moreuza.

Teheran nije imao tu prednost tokom prethodnih pregovora, koji takođe nisu doneli proboj. Kada se iranske diplomate sastanu sa svojim američkim kolegama za pregovaračkim stolom u petak, imaće nove karte za igru.

Amerikanci, s druge strane, izgleda da su u manje-više istom položaju kao kada su prvi put seli na razgovore.

Jedno ključno pitanje u ovoj fazi je zašto je Iran odlučio da se odrekne Ormuskog moreuza baš u trenutku maksimalnog pritiska. Da li je režim krhkiji nego što izgleda?

Verovatnije je da odgovor leži u vrsti ustupaka i uveravanja ponuđenih Islamskoj Republici kao deo primirja. Ostaje da se vidi da li to uključuje sporazum o nivou do kog se uranijum može obogaćivati.

Ipak, Tramp je rekao da će iranski uranijum biti "savršeno zbrinut" u okviru sporazuma, iako nije precizirao kako. I, bez sumnje, sporazum o primirju je značajan.

To je prvi znak mogućeg kraja 39-dnevnog rata, i za sada, Tramp, takozvani "glavni posrednik u postizanju dogovora", deluje ohrabreno time što je oslobođen iranskog ekonomskog stega.

U februaru, američki zvaničnici su opisali iranski nuklearni sporazum, predat nakon razgovora u Ženevi, kao "švajcarski sir", s obzirom na to da je bio pun rupa.

Tramp bi, možda, sada želeo malo pažljivije da ispita svoju pobedu.

(Telegraf.rs)