"Rekli su da je tata krenuo za Temišvar i samo je nestao": Ćerka čoveka ubijenog kod srpske granice očajna

Izabela je sva uzbuđena na Uskrs čekala u Temišvaru dolazak svog oca Karolja. Trebalo je zajedno da provedu praznike. Njen tata je trebalo da stigne iz susedne Mađarske gde je godinama radio i stekao jednu malu kuću, koju je potom izdavao.

Kako se u Temišvaru nije pojavio, Izabela je počela da brine. Tata joj je rekao da će krenuti nazad na Veliki Petak, ali mu se od tad izgubio svaki trag. Nemoćna da ga pronađe, pozvala je stanare kojima je iznajmljivao deo kuće, a oni su joj rekli da je još pred zoru kombijem krenuo ka Temišvaru.

Preporučujemo

Prošla je cela subota, svanula je i uskršnja nedelja, ali Izabela svog oca nije pronašla. Bilo je jasno da mu se nešto strašno dogodilo.

Tada je počela da ga traži putem društvenih mreža, da se raspituje da li ga je neko video, čuo. Strahovala je. Kaže da je njen otac čovek velikog srca, koji je na smeštaj primio ljude iz Transilvanije i to ljude ne baš čiste i ugledne prošlosti.

"Moj otac je dugo radio u Mađarskoj, teške poslove. Tamo je u županiji Bač-Kiškun, u selu Časarteltešu, kupio kuću, a kako bi mu bilo lakše, uzeo je i nekoliko podstanara da žve u zadnjem delu kuće", priča Izabela.

Navodi da je jedan od podstanara, Atila, bio mladić koji je već robijao zbog narkotika.

"Moj tata je govorio kako svako zaslužuje rugu šansu, da ima prava da povrati dušu koju je izgubio... Ali kad je tata prestao da se javlja, kad mu mobilni više nije bio uključen, pozvala sam stanare. Atilina partnerka mi je rekla da je tata tri dana ranije ušao u crveni minibus, iz onih kompanija koji voze od vrata do vrata. Nije znala da mi kaže ime vozača, ni registraciju kombija. Rekla je da je otišao pre zore, oko 2,3 sata. Kaže da je čula da minibus staje, da se vrata otvaraju, a da vozilo potom odlazi", priča Izabela.

Navodi da joj je cela priča bila čudna i bila je uverena da je stanari lažu. Strah da se njenom tati nešto dogodilo postajao je sve jači. Nadala se da je živ, samo da možda beži od nečeg, da je povređen, možda opljačkan i negde bez svesti... Nije želela ništa drugo da pomišlja. Njen otac nikad nije nestajao, odlazio bilo gde da porodicu ne obavesti, nikad se nije dogodilo da će joj reći da dolazi i da se ne pojavi.

"Zamolila sam lokalnu policiju da obiđu područje, možda ga vide negde, ali ni to nije urodilo plodom", priča Izabela.

Narednog dana, dok je potraga još trajala, policija i meštani su uočili Atilu i njegovu partnerku u drugom selu.

"Ona je imala modrice po licu, ponašala se čudno, bilo je jasno da mora odmah u bolnicu", ispričala je Aleksandra, prijateljica Karolja, koji je dan kasnije pronađen mrtav i zakopan!

Aleksandra kaže da su Atila i njegova partnerka tada ispričali drugačiju verziju događaja. Kombi više nisu pominjali, već su rekli da su svo troje kidnaplovali nepoznati napadači sa fantomkama i da su ih brutalno tukli. Rekla je da su ona i Atila uspeli da pobegnu, ali da ne zna šta se dogodilo sa Karoljem.

U međuvremenu, u Časartoltu, kolege Karoljeva, njegov poslodavac i još jedan čovek transilvanskog porekla pridružili su se potrazi na zahtev porodice. Pronašli su jednog od stanara koji se tamo krio u kući, koji je takođe dao kontradiktornu priču o događajima, a zatim su pobegli. Obavestili su policiju da nešto nije u redu.

Iako ni Karolj M. ni nestali podstanar, Atila V., nisu bili na zvaničnoj, javnoj poternici policije, tajna istraga o navodnoj otmici je već bila u toku. 8. aprila, veliki broj policajaca je okupirao Karoljevu kuću u Časardolešu, blokirajući područje oko Košutove ulice 51, a istražitelji mesta zločina obučeni u bele kombinezone su pretraživali imanje, dok su istražitelji ispitivali svakog komšiju, tražeći svedoke.

"Kada smo videli istražitelje za mesta zločina, već smo znali da se ovde nešto loše dogodilo, tehničari u belim kombinezonima idu na scenu u filmovima samo ako je u pitanju krvavi zločin, a ne u slučaju običnog nestanka", rekao je jedan od komšija, Laslo Tot.

"Znam tačno o čemu pričam, jer se poslednji put ovakva sramota ovde dogodila pre dvadeset godina, kada je Editke N., tada 28-godišnjakinja, otrovana, a njen ubica je hteo da ukrade telo sa groblja jer se plašio da će biti uhvaćen tokom obdukcije nakon ekshumacije. Tada smo videli policajce u beloj odeći ovakve", rekao je Laslo.

Policija je zaista pronašla dokaze u kući da je Karolj ubijen. Prema saopštenju Policijske uprave županije Bač-Kiškun, dva muškarca osumnjičena za zločin su uhapšena i privedena, a njihovo ispitivanje i utvrđivanje odgovornosti su trenutno u toku.

"Znamo da je Karoljevo telo pronađeno u podrumu, zakopano ispod zemljanog poda. To je sramota, ježim se, Karolj je bio veliki čovek, dobrodušan. Ne znam zašto su ga ubili, šta je mogao da vidi, šta je mogao da zna, šta su mogli da žele od njega. Niko ne zaslužuje tako surovu smrt, oplakujemo ga zajedno sa njegovom porodicom", rekle su komšije.

(Telegraf.rs)