Ko može da proglasi pobedu ako se primirje u Iranu održi? I zašto baš to može biti KINA!

Dok se svet muči da shvati šta je, ako je išta, postignuto sporazumom o prekidu vatre koji su SAD i Iran objavili u utorak, jedna velika sila koja će pobediti bez obzira na sve jeste Kina.

Uticajnim posrednicima iz Pekinga pripisuju se zasluge za podsticanje Irana da pristane na prekid vatre, jačajući njegov status regionalnog posrednika. U strogo cenzurisanim domaćim kineskim medijima, dozvoljeno je da kruže tekstovi koji veličaju ulogu Kine kao "odraslog u sobi" u trenutku međunarodne krize.

Preporučujemo

Guancha, nacionalistički onlajn medij, objavio je u sredu izveštaj u kojem se razmatraju tekstovi iz "New York Times-a" i "Associated Press-a", u kojima se Kini pripisuje ključna uloga u postizanju sporazuma o primirju između Irana i SAD. U tekstu Guancha navodi se: "Zaključenje ovog primirja ne bi bilo moguće bez aktivnog posredovanja Kine, Pakistana i drugih zemalja."

Predsednik SAD, Donald Trump, rekao je za agenciju Agence France-Presse da veruje da je Kina privolela Iran da pristane na primirje. To potvrđuje izveštaje iranskih i pakistanskih zvaničnika da je Peking odigrao ključnu ulogu u pregovorima u poslednjem trenutku u Islamabadu.

Ipak, neki analitičari su skeptični u pogledu toga koliko je Kina zaista mogla da bude uticajna u tim kasnonoćnim razgovorima.

Sporazum, kako ga je prvobitno predstavio Teheran, toliko je povoljan za Iran da bi podsticanje režima da ga prihvati bilo kao "guranje otvorenih vrata", prema rečima jednog analitičara.

"Kada je reč o tome da li je Kina morala mnogo da utiče na Iran da pristane na privremeno primirje, i da li je Iran bio pod uticajem tog navodnog kineskog napora, važno je razjasniti na šta je Iran zapravo pristao", kaže Nikolas Lijal, viši istraživač u kompaniji Trends Research and Advisory iz Abu Dabija.

Deset tačaka iranskog plana za primirje, koje je Donald Tramp u početku predstavio kao "izvodljivu" osnovu za pregovore, bile su "maksimalističke i predstavljaju sve ranije iznete zahteve Irana iz prethodnih nedelja", rekao je Lajel.

"Sve to znači da Iran nije napravio nikakve stvarne ustupke pristajući da započne razgovore i s punim pravom može to da predstavi kao pravu političku pobedu pred bilo kojom publikom. Stoga je vrlo verovatno da kinesko učešće u procesu u kojem je Iran pristao na razgovore nije bilo toliko uticajno koliko neki pretpostavljaju, jer je u suštini bilo reč o guranju otvorenih vrata, imajući u vidu očigledno američko prihvatanje tih iranskih zahteva", dodaje.

Zvanično, Kina nije ni potvrdila ni demantovala izveštaje da je igrala aktivnu ulogu u pregovorima u Islamabadu. Na konferenciji za novinare u sredu, portparolka ministarstva spoljnih poslova Mao Ning izjavila je samo da je Kina "aktivno radila na promovisanju deeskalacije i okončanju svih neprijateljstava".

Ipak, Peking će biti zadovoljan što mu se pripisuje zasluga za posredovanje u krhkom mirovnom sporazumu koji je, čini se, povukao sukob u Iranu sa ivice velike eskalacije.

Pre nego što je Trampov drugi mandat u Beloj kući preokrenuo globalnu stabilnost i razbio regionalne saveze, Kina je gradila reputaciju posrednika na Bliskom istoku, posebno posredovanjem u iznenadnom zbližavanju između Saudijske Arabije i Irana 2023. godine.

Lideri rivalskih palestinskih frakcija potpisali su 2024. "Pekinšku deklaraciju" nakon razgovora u Kini, u kojoj su se saglasili da u budućnosti formiraju vladu nacionalnog jedinstva Palestine, u neodređenom vremenskom roku.

U skorije vreme, zvaničnici Kine i Pakistana - zemlje koja se u ovom konfliktu pojavila kao ključniji posrednik - objavili su plan od pet tačaka čiji je cilj postizanje primirja i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza.

"Svi ovi planovi su usmereni na izgradnju globalne slike kineske odgovornosti i umerenosti, umesto da budu usmereni na stvarno rešavanje sukoba na koje se odnose", rekao je Lajal.

Vilijam Jang, viši analitičar Međunarodne krizne grupe, rekao je da je bilo prethodnih pokušaja gde je Kina proglasila pobedu u nekim veoma lakim slučajevima.

"Ovaj put je sasvim drugačije jer mislim da Kina oseća da će kontinuirani poremećaji imati direktniji uticaj na njene osnovne interese", kaže.

"Na kraju krajeva, ako je Kina u stanju da osigura da koristi svoj uticaj i prednost nad Iranom da zaista pomogne u olakšavanju bilo kakvog oblika prekida vatre, videće da je to u njenom interesu", kaže Lajal, ali dodaje da će Peking biti oprezan u objavljivanju kakav je pritisak vršen ili nije vršen.

Stvarni diplomatski uticaj Kine u regionu je ograničen, iako raste. Kao najveći kupac iranske nafte, Kina je ekonomski važna za Teheran. Ali dve zemlje nemaju posebno dubok diplomatski odnos.

Song Bo, saradnik Centra za međunarodnu bezbednost i strategiju na Univerzitetu Tsinghua, rekao je da je Iran "izvan top 10" zemalja koje su važne Pekingu.

Analitičari su još skeptičniji prema ideji da bi Kina mogla da deluje kao garant bilo kakvog sporazuma o primirju na Bliskom istoku.

U sredu je iranski izaslanik Abdolreza Rahmani Fazli izjavio u Pekingu da se nada da će "velike zemlje poput Kine i Rusije" zajedno pomoći u garantovanju mira u regionu. Kina i Rusija jesu podržale Teheran tako što su uložile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN, koja je bila predložena pre primirja i imala je za cilj da natera ponovno otvaranje Ormuškog moreuza. Međutim, stvarno angažovanje resursa u konfliktu je mnogo veći zahtev.

"Kina nema direktan ulog ni sa jednom stranom na Bliskom istoku. Delovati kao garant primirja bilo bi izuzetno skupo diplomatsko angažovanje i ne mislim da bi Kina na to lako pristala", kaže Song.

"To jednostavno nije realno. Čak i ako bi Kina delovala kao garant, ona nema diplomatsku niti vojnu moć da zaista utiče ili kontroliše strane u sukobu", dodaje.

Nikolas Lijal je rekao da Kina nema kapacitet da proveri da li se uslovi primirja poštuju, niti je verovatno da može da uvede značajne kazne nekoj strani koja ih prekrši.

Sporazum o primirju nije samo propagandna pobeda za Kinu. Iako zemlja ima velike zalihe nafte, rizik od globalne recesije i naglog rasta cena fosilnih goriva i dalje predstavlja pretnju kineskoj ekonomiji, koja je u velikoj meri zavisna od izvoza.

"Ako je moguće upravljati ovim konfliktom, i kroz njegovo upravljanje spustiti cene nafte, onda je to i dalje veoma važno za Kinu", rekao je Song.

Sve najnovije informacije pratite u našem specijalnom blogu.

(Telegraf.rs)