Uživo Napeti pregovori SAD - Iran: Ima napretka, stiglo se do kritične faze - oko jedne stvari uporno bez dogovora!

Novinari Al Jazeere Arabic razgovarale su sa diplomatskim izvorom iz pakistanske vlade o pregovorima u Islamabadu. Izvor je naveo sledeće:

• Pregovori između SAD i Irana bili su direktni, uz učešće pakistanske strane.
• Pakistanska delegacija iznela je predlog o regulisanju plovidbe kroz Ormuski moreuz.
• Pakistanski predlog uključuje uspostavljanje zajedničkih patrola u tesnacu.

Između dve strane i dalje postoje nesuglasice, dok se mirovni pregovori privode kraju za večeras, navode iranski izvori.

Tasnim, poluzvanično glasilo iranske države, saopštio je da su ozbiljna neslaganja ostala prisutna i nakon završetka poslednje runde diskusija u Islamabadu.

U međuvremenu, zvanični nalog iranske vlade na mreži X (nekadašnji Tviter) objavio je da će se pregovori nastaviti "uprkos određenim preostalim razlikama".

Iranska revolucionarna garda upozorila je da će svaki prolazak vojnih brodova kroz Ormuski tesnac naići na "oštar odgovor".

Ovo upozorenje dolazi samo nekoliko sati nakon što je Centralna komanda SAD saopštila da su dva ratna broda američke mornarice prošla kroz ovaj strateški morski prolaz kako bi uklonila mine koje je, prema tvrdnjama Vašingtona, postavio Teheran.

Pregovori između SAD i Irana su ušli u svoj osmi sat, što su verovatno najduži pregovori do sada. Ono što sed čuje sa pakistanske strane, kako javlja Al Jazeera, jeste da oni i dalje insistiraju na većoj fleksibilnosti obeju strana. Prema izvorima sa kojima su razgovarali novinari te televizije, a koji se nalaze u samoj prostoriji, postignut je određeni napredak.

Kako saznaje Al Jazeera, pregovori će obuhvatiti više paralelnih koloseka: bezbednost, diplomatiju i ekonomiju. Još jedno pitanje koje se pominje u Vašingtonu je puštanje zatvorenika. Pakistanci rade na izgradnji mera poverenja u svim ovim oblastima.

Dok se razgovori u Pakistanu nastavljaju, predsednik SAD Donald Tramp obraća se medijima na travnjaku Bele kuće.

On kaže da „dobija mnogo izveštaja“ sa pregovora u Islamabadu, koji, prema njegovim rečima, traju već satima.

"Šta god da se desi, mi pobeđujemo", poručio je Tramp. "Potpuno smo porazili tu zemlju."

Tramp je upozorio i da bi Kina mogla da se suoči sa "velikim problemima" ukoliko bude isporučivala oružje Iranu.

Američki predsednik tvrdi da su iranske snage postavile mine u vodama Ormuskog moreuza, kao i da američke snage trenutno vrše njihovo uklanjanje.

On je istakao da su Sjedinjene Američke Države uništile iransku mornaricu i oko 150 plovila, dodajući da NATO nije pomogao u tim operacijama.

On je takođe izjavio da su SAD u "ozbiljnim razgovorima" sa Iranom i da će se tek videti ishod pregovora.

Američki i iranski pregovarački timovi započeli su novu rundu trilateralnih razgovora u Islamabadu, uz posredovanje pakistanskih zvaničnika, prenosi iranska poluzvanična novinska agencija Tasnim.

Međutim, u izveštaju se navodi da i dalje postoje značajni izazovi, uz ukazivanje na ono što je opisano kao "prekomerni zahtevi" SAD, što bi moglo da zakomplikuje napredak ka postizanju sporazuma.

"S obzirom na prekomerne zahteve SAD, čini se da je ovo poslednja šansa iranskog tima da postigne zajednički okvir u ovoj rundi razgovora", naveo je Tasnim bez iznošenja dodatnih detalja.

Skoro je 2 sata ujutru u Pakistanu. Evo trenutnog stanja:

Pregovori između SAD i Irana nastavljeni su u rano nedeljno jutro u Islamabadu, a delegacije su, prema iranskim medijima, upravo započele novu rundu razgovora.

Opšti ton i ishod pregovora ostali su uglavnom pozitivni, rekli su pakistanski izvori za CNN, ali i dalje postoji zastoj oko kontrole Ormuskog moreuza.

Izvor blizak teheranskom pregovaračkom timu ranije je izjavio za CNN da su SAD postavile "neprihvatljive zahteve" u vezi sa tesnacem i nekoliko drugih pitanja.

Ovi razgovori, uz posredovanje Pakistana, predstavljaju najviši nivo direktnih pregovora dve zemlje u poslednjih nekoliko decenija.

Iranska poluslužbena novinska agencija Tasnim potvrdila je da Sjedinjene Države i Iran razmenjuju poruke s ciljem "da postignu zajednički okvir za pregovore".

Agencija se pritom poziva na svog dopisnika iz glavnog grada Pakistana te navodi da napredak otežavaju "uobičajeni preterani zahtjevi" Vašingtona.

Iako su konsultacije u toku, Tasnim ističe da je "pitanje Ormuskog moreuza jedno od pitanja oko kojeg postoji ozbiljno neslaganje".

Izraelski premijer Benjamin Netanjagu izjavio je da Izrael pristaje na mirovne pregovore s Libanonom, ali pod uslovom razoružanja Hezbollaha i postizanja dugotrajnog mirovnog sporazuma.

Američka i iranska delegacija iskusile su "promene raspoloženja" tokom pregovora, navodi pakistanski izvor.

Timovi su se sastali na dva sata pre pauze, dok iranski državni mediji izveštavaju da se nastavak razgovora očekuje večeras ili sutra.

"Bilo je promena raspoloženja sa obe strane, a temperatura u prostoriji je rasla i padala tokom sastanka", rekao je pakistanski izvor za Reuters.

Ormuski moreuz, koji je presudan za uspeh pregovora, i dalje je jedna od glavnih tačaka "ozbiljnog neslaganja", prema navodima iranske poluzvanične novinske agencije Tasnim.

U prostoriji su bili prisutni:

Američka delegacija

• Potpredsednik SAD Džej Di Vens
• Specijalni izaslanik Stiv Vitkof
• Zet Donalda Trampa Džared Kušner

Iranska delegacija

• Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Galibaf
• Ministar spoljnih poslova Abas Arakči

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio je danas da je Izrael pokrenuo rat protiv Irana jer je bio "veoma blizu" razvoja nuklearnog oružja, poručivši da njegova zemlja želi "pravi mirovni sporazum sa Libanom koji će trajati generacijama".

Netanjahu je, kako navodi Tajms of Izrael, u video-obraćanju naciji izjavio da je odluka o pokretanju rata protiv Irana doneta u februaru, nakon procena da je Teheran bio na ivici razvoja nuklearnog oružja i sticanja kapaciteta za proizvodnju hiljada raketa.

Prema njegovim rečima, da Izrael nije izveo dva napada na Iran tokom protekle godine, Islamska Republika bi "već posedovala nuklearno oružje".

Netanjahu je naveo da su izraelske službe prošle godine raspolagale obaveštajnim podacima da Iran priprema pretvaranje obogaćenog uranijuma u nuklearno oružje.

"Onog trenutka kada smo dobili te informacije, preduzeli smo akciju", rekao je on.

Dodao je da su nekoliko meseci kasnije dobijeni novi podaci da Iran planira proširenje raketnog i nuklearnog programa, kao i njihovo premeštanje duboko pod zemlju.

"Uspeli smo da razbijemo njihov nuklearni program i njihov raketni program", rekao je Netanjahu.

Istakao je i da je Izrael doveo situaciju do toga da Iran više nema postrojenja za obogaćivanje uranijuma, kao i da su uništene desetine objekata Iranske revolucionarne garde.

Govoreći o borbi protiv iranskih posrednika, Netanjahu je istakao da je Izrael stvorio "bezbednosne zone" u Gazi, Siriji i Libanu.

"Obračunaćemo se s Hamasom u Gazi", naglasio je Netanjahu dodajući i da borba protiv Hezbolaha "još uvek nije gotova".

Netanjahu je tokom obraćanja rekao i da je Liban nekoliko puta tražio otpočinjanje direktnih mirovnih pregovora.

"Odobrio sam pregovore", rekao je izraelski premijer, dodajući da postoje dva uslova - razoružavanje Hezbolaha i pravi mirovni sporazum koji će trajati generacijama.

Netanjahu je prethodno izjavio da kampanja protiv Irana još nije završena, uprkos tome što su u dosadašnjem toku kampanje ostvarena "istorijska dostignuća".

On je dodai i da su su Iran i njegovi pomagači želeli da "zadave Izrael", ali da je umesto toga "Izrael zadavio njih", prenosi Tajms of Izrael.

"Udarili smo ih, ali još uvek imamo mnogo toga da uradimo", rekao je Netanjahu.

Prema njegovim rečima, većinu svog života proveo je radeći na tome da Iran ne napravi nuklearno naoružanje, uključujući i odobravanje tajnih operacija protiv Irana, ali da "svet to nije želeo da čuje".

Netanjahu je rekao da je Izrael "probio barijeru straha" napadom na Iran prošlog juna.

Izraelski premijer obratio se dok su u Pakistanu toku pregovori Sjedinjenih Američkih Država i Irana o okončanju rata na Bliskom istoku.

Katar će od sutra ponovo u potpunosti otvoriti pomorski saobraćaj za sve vrste plovila u dnevnom terminu, saopštilo je Ministarstvo saobraćaja te zemlje, uz napomenu da ostaju na snazi posebna pravila za ribarske brodove.

Ministarstvo saobraćaja Katara saopštilo je u objavi na društvenoj mreži X da će pomorski saobraćaj biti u potpunosti obnovljen od nedelje, 12. aprila 2026. godine, u vremenu od 6.00 do 18.00 časova po lokalnom vremenu.

Katarsko Ministarstvo je pozvalo sve učesnike u pomorskom saobraćaju da se strogo pridržavaju uputstava i da pre i tokom plovidbe provere ispravnost i dostupnost svih bezbednosnih i sigurnosnih uređaja na plovilima, kako bi se obezbedio najviši nivo bezbednosti na moru.

Kampanja protiv Irana još nije završena, uprkos tome što su u dosadašnjem toku kampanje ostvarena "istorijska dostignuća", izjavio je danas izraelski premijer Benjamin Netanjahu.

On je u video-obraćanju naciji rekao da su Iran i njegovi pomagači želeli da "zadave Izrael", ali da je umesto toga "Izrael zadavio njih", prenosi Tajms of Izrael.

"Udarili smo ih, ali još uvek imamo mnogo toga da uradimo", rekao je Netanjahu.

Prema njegovim rečima, većinu svog života proveo je radeći na tome da Iran ne napravi nuklearno naoružanje, uključujući i odobravanje tajnih operacija protiv Irana, ali da "svet to nije želeo da čuje".

Netanjahu je rekao da je Izrael "probio barijeru straha" napadom na Iran prošlog juna.

Papa Lav XIV uputio je danas apel svetskim liderima da okončaju, kako je naveo, "ludilo rata" i vrate se dijalogu, pregovorima i posredovanju, dok su američki i iranski zvaničnici istovremeno održali sastanak u Pakistanu u pokušaju okončanja šestonedeljnog sukoba.

Govoreći tokom posebnog molitvenog bdenja, papa je osudio upotrebu verskog jezika kao opravdanja za rat i upozorio na, kako je rekao, "iluziju svemoći" koja postaje sve nepredvidljivija, navodi Rojters.

"Zaustavite se! Vreme je za mir! Sedite za sto dijaloga i posredovanja, a ne za sto za kojim se planira novo naoružavanje", naglasio je papa Lax XIV.

On je, ujedno i kritikovao sukobe, pozivajući se na pisma dece iz ratnih zona koja, kako je naveo, opisuju "užas i nečovečnost".

Papa je podsetio i na protivljenje Katoličke crkve invaziji na Irak 2003. godine, citirajući apel pokojnog pape Jovana Pavla II upućenog četiri dana pre početka tog sukoba.

"Dosta idolopoklonstva prema sebi i novcu! Dosta demonstracije moći! Dosta rata!", istakao je papa.

On je ponovio i raniji stav da Bog odbacuje molitve lidera koji započinju ratove, osuđujući korišćenje hrišćanske retorike za opravdavanje sukoba.

"Ravnoteža u ljudskoj porodici ozbiljno je narušena. Čak se i sveto ime Boga uvlači u diskurse smrti", rekao je papa.

Pitanje Ormuskog moreuza i dalje je jedna od glavnih spornih tačaka u pregovorima Irana i Sjedinjenih Američkih Država u Islamabadu, objavila je danas iranska agencija Tasnim.

Prema navodima agencije, SAD se drže svojih "ekstravagantnih" zahteva u pregovorima, dok Iran insistira na očuvanju onoga što je postigao tokom rata protiv SAD i Izraela koji je počeo 28. februara.

Tasnim dodaje da će se pregovori nastaviti.

Al Džazira je prethodno prenela da je prva faza direktnih pregovora okončana, dok delegacije razmenjuju pisane predloge kako bi usaglasile stavove o postignutim dogovorima.

Dve delegacije trenutno razmenjuju tekstove, sa ciljem potvrđivanja saglasnosti o dogovorima postignutim tokom današnjih razgovora.

Izvori bliski iranskoj delegaciji naveli su da je njihovo učešće u pregovorima usledilo nakon odluke Sjedinjenih Američkih Država da oslobode zamrznutu iransku imovinu, što je bio jedan od zahteva Teherana u okviru plana od 10 tačaka.

"Prema informacijama koje je dopisniku državne televizije preneo izvor blizak pregovaračkom timu, još jedna runda razgovora verovatno će se održati večeras ili sutra", izvestio je iranski državni emiter IRIB.

Istovremeno, dopisnik iranske državne televizije iz Islamabada tvrdi da se ulažu poslednji napori da se premoste razlike između strana, optužujući Sjedinjene Američke Države da insistiraju na "prekomernim" zahtevima.

Iranska novinska agencija Tasnim javila je da Ormuski moreuz ostaje jedna od glavnih tačaka intenzivnog neslaganja, napominjući da Islamska Republika insistira na očuvanju svojih vojnih dostignuća.

Razgovori se smatraju ključnim za uspostavljanje okvira za deeskalaciju tenzija, u trenutku povećane geopolitičke nestabilnosti u širem regionu.

Očekuje se da će razgovori između SAD i Irana trajati duboko u noć, a možda se produžiti i na nedelju, rekao je pakistanski izvor za CNN.

Pregovori između SAD i Irana, uz posredovanje Pakistana, nastavljaju se danas u Islamabadu. Izvor je dodao da su u prostoriji prisutni i pakistanski premijer Šehbaz Šarif i načelnik generalštaba, feldmaršal Asim Munir.

Američki i iranski zvaničnici nastavili su u subotu uveče drugu rundu razgovora u Islamabadu nakon pauze, pri čemu obe strane imaju podršku tehničkih eksperata, izjavila su dva pakistanska zvaničnika.

Oni su dodali da najviše političko i vojno rukovodstvo Pakistana ohrabruje obe strane da reše svoje nesuglasice kako bi se osigurao trajan mir u regionu, kao i da razgovori napreduju.

Zvaničnici su govorili pod uslovom anonimnosti jer nisu ovlašćeni da daju izjave za medije. Odbili su da podele više detalja, uz napomenu da se nadaju rešenju kojim će obe strane biti zadovoljne (win-win solution).

U 22.21 po lokalnom vremenu u Islamabadu, trilateralni direktni razgovori i dalje su bili u toku, izjavio je visoki zvaničnik Bele kuće novinarima koji putuju sa potpredsednikom Džej Dijem Vensom.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio je danas da će Izrael nastaviti borbu protiv Irana i njegovih saveznika, uz oštre kritike na račun predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana.

"Izrael će pod mojim vođstvom nastaviti da se bori protiv iranskog terorističkog režima i njegovih posrednika", naveo je Netanjahu u objavi na društvenoj mreži X.

On je istovremeno kritikovao predsednika Turske Erdogana, optužujući ga da "ugađa" proiranskim pokretima, kao i da je odgovoran za "masakre" nad kurdskim stanovništvom.

Objava Netanjahua, prema ocenama izraelskih medija, dolazi kao reakcija na izveštaje iz Turske da tamošnji tužioci traže kazne zatvora u ukupnom trajanju do 4.596 godina za njega i druge izraelske zvaničnike.

Prema tim navodima, optužbe uključuju zločine protiv čovečnosti i genocid, kao i sprečavanje flotile "Sumud" da 2025. godine stigne do Pojasa Gaze.

Izrael zahteva razdvajanje pitanje Libana, odnosno libanskog fronta od pitanja Irana i okončanje nuklearnog programa Islamske Republike, javlja danas izraelski javni servis Kan pozivajući se na izvore.

Iako Izrael nije direktno uključen u pregovore u Pakistanu i, kako se navodi, ima sporednu ulogu, izraelska strana je Sjedinjenim Američkim Državama dostavila listu zahteva, navodi Kan.

Ti zahtevi, prema rečima izvora, uključuju iznošenje obogaćenog uranijuma iz Irana, demontažu postrojenja za obogaćivanje u Fordou, gašenje iranskog nuklearnog programa, kao i razdvajanje libanskog pitanja od iranskog konteksta.

Izraelski zvaničnici upozoravaju da je prekid vatre izuzetno krhak i najavljuju pripreme za mogući nastavak sukoba, dok se u Pakistanu vode direktni pregovori između Irana i Sjedinjenih Američkih Država.

Dok se u Pakistanu održava runda direktnih pregovora između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, Izrael se priprema za mogućnost povratka ratnim dejstvima ukoliko razgovori ne daju rezultate, dodaje Kan.

Prema rečima izraelskog izvora, američka strana deli stavove Izraela, dodajući da postoji nepoverenje u spremnost Irana na kompromis, zbog čega se razmatra mogućnost obnove sukoba i pre isteka dve nedelje dogovorenog prekida vatre.

Visoki bezbednosni zvaničnik izjavio je za Kan da je "sporazum o prekidu vatre izuzetno krhak" i dodao da u Izraelu "preovlađuje više pesimizma nego optimizma".

Portparol katarskog Ministarstva spoljnih poslova Madžed al Ansari izjavio je danas da su iranski napadi na zemlje u regionu Persijskog zaliva usporeni, ali da "nisu zaustavljeni".

Al Ansari je u intervjuu za Al Džaziru kazao da napadi na bilo koju zemlju zaliva predstavljaju napad na sve njih, i negirao je da Katar plaća Iranu da obustavi napade na njegovu teritoriju, prenosi Tajms of Izrael.

"Katar ne plaća u zamenu za zaustavljanje napada", rekao je Al Ansari.

Prema njegovim rečima, protivvazdušna odbrana Katara presreće iranske napade.

Al Ansari je kazao da je Iran napadao civilne i industrijske ciljeve, uprkos tvrdnji Irana da je gađao samo vojne objekte.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da su SAD "u potpunosti uništile" vojsku Irana, optužujući medije za širenje "lažnih vesti".

"Mediji koji šire lažne vesti su ludi ili jednostavno korumpirani. Sjedinjene Američke Države su u potpunosti uništile iransku vojsku, uključujući mornaricu i vazduhoplovstvo, i sve ostalo. Njihovo rukovodstvo je mrtvo", naveo je Tramp u objavi na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

Tramp je dodao da će Ormuski moreuz uskoro biti otvoren i da "prazni brodovi žure ka Sjedinjenim Američkim Državama da se ukrcaju".

"Ali, ako slušate lažne vesti, mi (SAD) gubimo", zaključio je Tramp.

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas da je u telefonskom razgovoru pozvao iranskog predsednika Masuda Pezeškijana da "iskoristi priliku" koju pružaju pregovori sa delegacijom Sjedinjenih Američkih Država u Islamabadu, kako bi se "otvorio put trajnoj deeskalaciji" sukoba.

Makron je u objavi na platformi X rekao da je tokom razgovora sa Pezeškijanom naglasio "potrebu da Iran što pre obnovi slobodu i bezbednost plovidbe u Ormuskom moreuzu".

"Razgovarao sam sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom. Pozvao sam ga da iskoristi priliku koju pružaju pregovori pokrenuti u Islamabadu kako bi otvorio put trajnoj deeskalaciji i zahtevnom sporazumu koji pruža čvrste garancije bezbednosti u regionu, uz učešće svih zainteresovanih zemalja", rekao je Makron.

On je rekao da je "naglasio potrebu da Iran brzo obnovi slobodu i bezbednost plovidbe u Ormuskom moreuzu", čemu je, prema Makronovim rečima, "Francuska spremna da doprinese".

"Naglasio sam važnost potpunog poštovanja primirja, uključujući i u Libanu. Francuska pruža punu podršku akcijama libanskih vlasti, koje su jedine legitimne da vrše suverenitet države i odlučuju o sudbini Libana", zaključio je Makron.

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei optužio je danas pojedine aktere u Sjedinjenim Američkim Državama da u javnom diskursu pozivaju na nasilje i čak ubistva iranskih pregovarača u slučaju neuspeha pregovora.

Bagei je, u objavi na društvenoj mreži X, naveo da, dok američki zvaničnici optužuju Iran za nedostatak "dobre volje" i za "iznudu", pojedini delovi američkog političkog i medijskog prostora, kako tvrdi, otvoreno preporučuju ubistvo iranskih pregovarača ukoliko pregovori propadnu.

"Da li to nije, u suštini, politički diskurs koji normalizuje iznudu kroz pretnje ili javno podsticanje terora, nasilja i ubistava?", upitao je Bagei.

On je ocenio da takvo javno podsticanje, kako je naveo, "državnog terorizma", moraju da osude svi strani relevantni akteri.

Prva runda pregovora između delegacija Sjedinjenih Američkih Država i Irana u Pakistanu završena je danas nakon nešto manje od dva sata, a očekuje se da naredna runda usledi nakon pauze za obrok, prenosi Al Džazira.

Kako se navodi, obe strane su tokom prve runde iznele svoje maksimalističke pozicije, a najveći napredak u razgovorima postignut je u vezi sa napadima Izraela na Liban, odmrzavanjem iranske imovine, i otvaranjem Ormuskog moreuza.

Snage Centralne komande SAD (CENTCOM) počele su 11. aprila sa stvaranjem uslova za čišćenje mina u Ormuskom moreuzu, dok su dva razarača američke mornarice sa vođenim projektilima sprovodila operacije.

Razarači USS Frank E. Peterson (DDG 121) i USS Michael Murphy (DDG 112) prošli su kroz Ormuski moreuz i operisali u Arapskom zalivu u sklopu šire misije čiji je cilj da se osigura da tesnac bude potpuno očišćen od pomorskih mina koje je prethodno postavila Iranska revolucionarna garda.

Predsednik SAD Donald Tramp u telefonskom intervjuu za NewsNation potvrdio je da su razgovori između SAD, Irana i Pakistana počeli, "mada ne zna koliko bi mogli biti uspešni".

Na pitanje kako će teći pregovori, Tramp je rekao: "Nemam pojma."

Američki predsednik je izjavio da će ubrzo znati da li smatra da Iran postupa u dobroj veri po pitanju okončanja rata.

Tramp je dodao da SAD znaju gde su postavljene mine u Ormuskom tesnacu i da vojska doprema opremu kako bi ih uklonila, dodajući da globalni transport nafte pronalazi alternative Ormuskom moreuzu.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan oglasio se o pregovorima sa SAD koji su počeli u Islamabadu.

"Visoka iranska delegacija koja je doputovala u Pakistan, svim svojim snagama, čuvar je interesa Irana i u tom istom duhu će hrabro pregovarati. U svakom slučaju, naša služba narodu neće prestati ni na trenutak, i kakav god bio ishod pregovora, vlada čvrsto stoji uz narod", izjavio je Masud Pezeškijan.

Kroz Ormuski moreuz danas je prošlo nekoliko brodova, među kojima su uglavnom kineski tankeri i trgovački brodovi za prevoz neupakovanog suvog tereta, pokazuju podaci o praćenju kretanja brodova na internet stranici MarineTraffic.

Kineski brod za suve terete prošao je kroz Ormuski moreuz posle ponoći, nakon što je krenuo iz iračke luke Um Kasr pre skoro mesec dana, prenosi CNN.

Dva kineska tankera za sirovu naftu, svaki sa kapacitetom od oko 300.000 tona, koji su prikazani kao natovareni, prošli su kroz moreuz kasnije danas a oba broda su plovila blizu iranske obale.

Tanker za tečni prirodni gas pod zastavom Bocvane uspeo je da stigne do Omanskog zaliva, nakon što se juče vratio posle neuspešnog pokušaja da prođe kroz Ormuski moreuz.

Kroz Ormuski moreuz i dalje prolazi mali procenat brodova u odnosu na normalan saobraćaj, koji je iznosio oko 100 brodova dnevno, a podaci o kretanju brodova pokazali su da su juče samo dva broda za rasute terete prošla kroz taj moreuz.

Iranska novinska agencija Tasnim danas je prenela da je na trilateralnim pregovorima u Islamabadu Iran "zadržao trenutne uslove za tranzit tankera kroz Ormuski moreuz", kao odgovor na kršenja sporazuma o prekidu vatre, za koje je naveo da predstavljaju izraelski napadi na proiranski militantni pokret Hezbolah u Libanu.

Iran je saopštio da brodovi mogu proći kroz moreuz samo uz njegovo odobrenje.

U Islamabadu se danas održavaju pregovori delegacija Sjedinjenih Američkih Država i Irana, koje predvode potpredsednik SAD Džej Di Vens i predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Kalibaf, uz posredovanje Pakistana, na kojima je jedna od tačaka o kojima se raspravlja i otvaranje Ormuskog moreuza.

Iranska delegacija izložila je posrednicima svoje crvene linije u mirovnim pregovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje se odnose na Ormuski moreuz, oslobađanje zamrznute imovine Irana, isplatu ratne odštete i primirje koje će se sprovoditi u celom regionu Bliskog istoka, prenosi danas iranska državna televizija.

Zahtevi Teherana, koji su preneti pakistanskom premijeru Šehbazu Šarifu, uključuju priznanje iranske vlasti nad Ormuskim moreuzom, gde Iran ima za cilj da naplaćuje tranzitne takse i kontroliše pristup, a u zahteve je uključeno i primirje u Libanu.

Francuski predsednik Emanuel Makron i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pozvali su danas sve strane da poštuju primirje na Bliskom istoku, kao i da Liban bude obuhvaćen prekidom vatre.

Makron je napisao na platformi X da je zajedno sa Erdoganom pozvao sve strane i na poštovanje slobodne plovidbe u Ormuskom moreuzu, kao i na postizanje trajnog diplomatskog rešenja za Bliski istok.

Istakao je da je sa Erdoganom razgovarao i o situaciji u Ukrajini, kao i o zajedničkim naporima u okviru "koalicije voljnih" za uspostavljanje pravednog i trajnog mira. "Naglasio sam da mir mora biti apsolutno u skladu sa principima Povelje Ujedinjenih nacija, kao i da se zasniva na snažnim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu", istakao je Makron. Naveo je da je sa Erdoganom razgovarao i o razvoju saradnje Francuske i Turske.

Američki predsednik Donald Tramp oglasio se danas na društvenoj mreži Truth Social.

- Ogroman broj potpuno praznih tankera za naftu, neki od najvećih bilo gde u svetu, kreću se, upravo sada, ka Sjedinjenim Državama da bi se utovarili najboljom i „najslađom“ naftom (i gasom!) bilo gde u svetu. Imamo više nafte nego sledeće dve najveće naftne ekonomije zajedno - i višeg je kvaliteta. Čekamo vas. Brz obrt! Predsednik DJT - napisao je Tramp.

Izjava dolazi u trenutku kada cene nafte osciliraju usred američko-izraelskog sukoba sa Iranom.

Referentna cena sirove nafte tipa Brent skočila je na više od 111 dolara po barelu ranije ove nedelje, pre nego što je pala za 15% na nešto ispod 92 dolara nakon što su SAD i Iran postigli uslovni dvonedeljni sporazum o prekidu vatre koji uključuje ponovno otvaranje Ormuskog moreuza.

Razgovor potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vensa i pakistanskog premijera Šehbaza Šarifa počeo je danas u Islamabadu, saopštili su Bela kuća i kancelarija pakistanskog premijera.

U razgovoru učestvuju i specijalni izaslanik Stiv Vitkof, kao i zet predsednika Donalda Trampa, Džared Kušner, preneo je Rojters.

Prema navodima Šarifove kancelarije, pakistanski premijer je izrazio nadu da će razgovori predstavljati "odskočnu dasku ka trajnom miru u regionu".

Tokom dana trebalo bi da uslede razgovori američkih pregovarača sa delegacijom Irana koju predvodi predsednik parlamenta te zemlje Mohamed Bager Kalibaf sa ciljem deeskalacije i mogućeg okončanja višenedeljnog rata, navode izvori.

Zvaničnik Bele kuće negirao je izveštaje da je Vašington pristao da odmrzne iransku imovinu.

Rojters je ranije objavio da su se SAD složile da oslobode zamrznutu iransku imovinu u Kataru i drugim stranim bankama, pozivajući se na visoko pozicionirani iranski izvor.

Palestinska militantna grupa Hamas saopštila je danas da podržava pregovore koji su usmereni na "potpun i sveobuhvatan kraj" američko-izraelskog rata protiv Irana.

U saopštenju je navedeno da grupa očekuje uspeh diplomatskih napora koje ulaže Pakistan, kao domaćin i sponzor razgovora, kao i drugih posredničkih zemalja, prenela je Al Džazira.

"Radujemo se uspehu napora koje ulažu Pakistan, sponzor ovih pregovora, i druge zemlje posrednice, u stvaranju nade za pozitivne ishode koji će ojačati stabilnost i negovati jedinstvo među arapskim i islamskim narodima", dodaje se u saopštenju.

SAD su pristale da oslobode zamrznutu iransku imovinu koja se nalazila u Kataru i drugim stranim bankama, prema novinskoj agenciji Rojters, pozivajući se na visoko pozicionirani iranski izvor.

Izvor, koji je želeo da bude imenovan zbog osetljivosti pitanja, pozdravio je taj potez kao znak "ozbiljnosti" u postizanju dogovora sa SAD u pregovorima u Islamabadu.

SAD nisu dale nikakve javne komentare o ovom pitanju.

Izvor je rekao Rojtersu da je odmrzavanje imovine "direktno povezano sa obezbeđivanjem bezbednog prolaza kroz Ormuski moreuz", što se očekuje da će biti ključno pitanje u pregovorima.

Pakistanski ministar spoljnih poslova Ishak Dar izjavio je da se Islamabad nada konstruktivnom angažovanju između Sjedinjenih Američkih Država i Irana tokom mirovnih pregovora koji se održavaju u Pakistanu.

Kako je navedeno u saopštenju tog ministarstva, Dar je istakao da Pakistan želi da doprinese stvaranju uslova za "trajno i izdržljivo rešenje sukoba", nakon što je američka delegacija doputovala u pakistansku prestonicu, preneo je Rojters.

Prema navodima, američku delegaciju predvode potpredsednik SAD Džej di Vens, specijalni izaslanici predsednika SAD Stiv Vitkof i Džared Kušner, koji su doputovali ranije danas u pakistansku prestonicu.

Iran gradi barikade i zemljane prepreke oko ključnog nuklearnog postrojenja u Isfahanu sa ciljem da oteža eventualne kopnene operacije Sjedinjenih Američkih Država ili Izraela radi zaplene zaliha visoko obogaćenog uranijuma, reklo je više bezbednosnih stručnjaka za britanski The Telegraph.

Prema satelitskim snimcima na koje se pozivaju analitičari, tri ulaza u tunelski kompleks u Isfahanu blokirana su zemljanim nasipima, ogradama i gomilama šuta. Izgradnja ovih prepreka, kako navode, počela je sredinom marta.

Stručnjaci ocenjuju da bi ove mere mogle da uspore eventualnu vojnu akciju i povećaju rizik za napadačke snage, dok istovremeno otežavaju i potencijalno izvlačenje nuklearnog materijala.

Izgradnja odbrambenih mera počela je 18. marta ili kasnije, objavio je Institut za nauku i međunarodnu bezbednost (ISIS) sa sedištem u Vašingtonu. Te mere bi odložile svaki napad i izložile trupe iranskoj raketnoj vatri, rekli su analitičari za Telegraph.

Smatra se da se najmanje polovina iranskih zaliha od 400 kg visoko obogaćenog uranijuma (VOU), ključnog sastojka za nuklearno oružje, nalazi u Isfahanu, jednom od tri glavna kompleksa pored Fordoa i Natanza.

Bilo kakva operacija preuzimanja uranijuma silom bila bi jedan od najzahtevnijih poduhvata u modernom ratovanju, a vojske bi morale da dolete do lokacije, uspostave perimetar i kopaju satima ili danima kako bi dobile pristup podzemnom objektu, tvrde bezbednosni eksperti.

Sara Burkhard, viša naučna saradnica u ISIS-u, izjavila je za Telegraph da bi blokade na putevima postavljene poslednjih nedelja bile jednostavne za uklanjanje, ali bi "dodale vreme i složenost" kopnenoj operaciji.

Prema njenim rečima, kopnena operacija bi zahtevala tešku opremu za pomeranje zemlje i avione za uklanjanje visoko obogaćenog uranijuma, koji bi trebalo podići pomoću kranova.

"Bio bi izvanredan poduhvat pokušati nešto ovako. Ali ako to ne urade, ostavili su iranski režim u posedu značajnih količina obogaćenog uranijuma", navela je ona.

Na satelitskim snimcima kompanije Erbas vidi se zemljani nasip širine dva metra i još jedan napravljen od neidentifikovanog materijala koji zaklanjaju najjužniji ulaz u tunel. Slične blokade pokrivaju srednji i severni tunel.

Navodi dolaze u trenutku pojačanih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana, dok pojedini zvaničnici ne isključuju mogućnost vojne eskalacije ukoliko ne dođe do diplomatskog rešenja.

Sjedinjene Američke Države tvrde da Iran nije u mogućnosti da u potpunosti otvori Ormuski moreuz za međunarodni brodski saobraćaj, jer ne može da locira sve mine koje je ranije postavio u tom području, niti ima kapacitet da ih ukloni, objavio je "Njujork tajms".

Prema navodima američkih zvaničnika, mine su postavljene u okviru iranskih aktivnosti u vezi sa pojačanim tenzijama i sukobom sa SAD i Izraelom, što je dovelo do ozbiljnog smanjenja pomorskog saobraćaja i rasta cena energenata na globalnom tržištu.

U izveštaju se navodi da je Iran koristio male čamce za postavljanje mina, ali da nije jasno da li su tačno zabeležene njihove lokacije, kao i da su se neke mine možda pomerile, što dodatno otežava njihovo uklanjanje.

Zbog toga, kako tvrde američki zvaničnici, Teheran nema brz operativni kapacitet da očisti plovni put.

Američka vojska je pokušala da ograniči iranske pomorske kapacitete, ali da potpuna neutralizacija malih plovila koja mogu da učestvuju u postavljanju mina "izuzetno otežana".

Iranska agencija Tasnim navela je da nije tačna informacija koju je preneo CNN da će razgovori između Irana i Sjedinjenih Američkih Država trajati nekoliko dana.

Prema informacijama dopisnika Tasnima iz Pakistana, trenutni plan predviđa da bi, ukoliko do razgovora dođe, pregovori mogli da traju jedan dan.

Takođe je navedeno da Iran u ovom trenutku procenjuje drugu stranu pre početka dijaloga, dok je raspored još uvek podložan promenama.

Eventualni razgovori mogli bi da počnu večeras, a za sada se razmatra format kratkog, jednodnevnog susreta.

Do inicijative za pregovore dolazi nakon posredovanja Pakistana i dogovora o dvonedeljnom prekidu vatre.

Iranski mediji navode i da Teheran nastupa sa izraženim nepoverenjem prema Vašingtonu i da u razgovore ulazi sa nizom zahteva, uključujući ukidanje sankcija i pitanja vezana za regionalnu bezbednost.

Iran i dalje raspolaže sa hiljadama balističkih raketa i zadržava mogućnost da iz podzemnih skladišta ponovo aktivira i rasporedi deo lansirnih sistema, naveli su američki zvaničnici upoznati sa procenama obaveštajnih službi Sjedinjenih Američkih Država, objavio je "Volstrit džornal".

Prema tim procenama, iranski raketni arsenal je tokom sukoba značajno smanjen, ali i dalje uključuje više od 1.000 raketa srednjeg dometa, dok se deo lansera nalazi oštećen, skriven ili potencijalno popravljiv u podzemnim kompleksima.

U izveštaju je navedeno da je više od polovine iranskih lansera balističkih raketa uništeno ili onesposobljeno, ali da Teheran i dalje može da "izvuče" deo sistema i da obnovi ograničene kapacitete.

Američki zvaničnici upozoravaju i da Iran može da pokuša da nadoknadi gubitke kroz proizvodnju ili nabavke od trećih zemalja.

Ministar odbrane SAD Pit Hegset ocenio je da je iranski raketni program "funkcionalno uništen", dok drugi američki vojni i obaveštajni izvori ističu da Iran i dalje ima sposobnost da povremeno izvodi raketne napade, iako u manjem obimu nego na početku sukoba.

Izraelski zvaničnici navode da je tokom rata oko dve trećine iranskih lansera van funkcije, ali da deo infrastrukture ostaje teško uništiv zbog duboko ukopanih postrojenja.

Oni procenjuju da Iran trenutno nema kapacitet za masovnu proizvodnju novih raketa, ali da može relativno brzo da obnovi deo arsenala.

Američki zvaničnici takođe upozoravaju da bi Iran mogao da koristi pauzu u sukobu za regeneraciju svojih snaga, dok se u Vašingtonu istovremeno vodi proces diplomatskih pregovora sa Teheranom u Islamabadu.

U izveštaju se ističe da Iran i dalje zadržava značajan broj dronova i krstarećih raketa, kao i da bi eventualna podrška iz Rusije ili drugih partnera mogla ubrzati obnovu njegovih vojnih kapaciteta.

Analitičari upozoravaju da, uprkos gubicima, Iran ostaje značajan regionalni akter čija raketna moć i dalje ima potencijal da utiče na bezbednost i stabilnost Bliskog istoka.

Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vens stigao je u Pakistan na mirovne pregovore sa Iranom, rekao je pakistanski izvor za Rojters.

Avion američke vlade sa visokim američkim zvaničnicima sleteo je ranije danas u Islamabad.

Prema navodima, američku delegaciju predvode specijalni izaslanici predsednika SAD Stiv Vitkof i Džared Kušner, koji su doputovali u pakistansku prestonicu kako bi učestvovali u razgovorima sa ciljem okončanja šestonedeljnog sukoba između Vašingtona i Teherana.

Pregovori u Islamabadu usledili su u trenutku kada se sukob već proširio na širi region Bliskog istoka.

Sjedinjene Američke Države i Iran trebalo bi da započnu razgovore sa ciljem deeskalacije i mogućeg okončanja višenedeljnog rata, navode izvori.

Analitičar sa Vol Strita izveo je nesvakidašnju misiju u Ormuskom moreuzu, opremljen kubanskim cigarama, nikotinskim kesicama i iznosom od 15.000 dolara u gotovini.

Analitičar, kojeg poslodavac "Citrini Research" vodi pod šifrom „Analitičar br. 3”, navodno je izbegao omanske bezbednosne službe i stupio u kontakt s iranskim krijumčarima kako bi unajmio brod za odlazak do tesnaca.

Cilj putovanja bio je iz prve ruke proveriti navodnu iransku blokadu Ormuza, kroz koji prolazi gotovo petina svetske nafte i gasa, što predstavlja direktnu pretnju globalnoj ekonomskoj stabilnosti.

Kako je to izvao, možete pročitati u odvojenoj vesti.

Grupa za praćenje interneta NetBloks saopštila je da prekid pristupa globalnom internetu u Iranu traje više od 1.000 sati.

Kako je Tajms of Izrael objavio na platformi X, iako domaći intranet u Iranu i dalje funkcioniše i omogućava korišćenje lokalnih aplikacija, bankarskih sistema i drugih servisa, pristup globalnom internetu ozbiljno je ograničen od početka februara.

NetBlocks, koji prati digitalnu infrastrukturu i prekide mreže širom sveta, ocenjuje da ovako dugotrajna restrikcija predstavlja jedno od najdužih ograničenja internet pristupa u poslednje vreme u toj zemlji.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da je njegova administracija podnela planove za izgradnju slavoluka u Vašingtonu, koji bi bio američka verzija pariske Trijumfalne kapije, a koju je opisao kao "najveću i najlepšu na svetu".

U objavi na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je naveo da je prezentacija projekta dostavljena Komisiji za likovne umetnosti.

Prema njegovim rečima, planirana kapija bi trebalo da postane "značajan novi simbol" u Vašingtonu i mesto u kome će, kako je naveo, "svi Amerikanci uživati dugi niz decenija".

Slavoluk visine oko 76 metara, širine 50 metara, sa postoljem od 7,5 metara i pozlaćenom bronzanom statuom Boginje slobode visokom 18 metara na vrhu, planiran je da bude postavljen u gradu Vašington na kružnom toku u podnožju Arlingtonskog memorijalnog mosta, tačno između Linkolnovog memorijala i Nacionalnog groblja Arlington, saznaje CNN iz izvora upoznatih sa planovima projekta.

Predviđeni objekat bi po dimenzijama bio ekvivalent zgradi od 16 do 20 spratova, čime bi postao najveći slavoluk na svetu.

Avion američke vlade sa visokim američkim zvaničnicima sleteo je u Islamabad, gde će učestvovati u mirovnim pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, potvrdila su dva pakistanska izvora, prenosi Rojters.

Prema navodima, američku delegaciju predvode specijalni izaslanici predsednika SAD Stiv Vitkof i Džared Kušner, koji su doputovali u pakistansku prestonicu kako bi učestvovali u razgovorima sa ciljem okončanja šestonedeljnog sukoba između Vašingtona i Teherana.

Pregovori u Islamabad usledili su u trenutku kada se sukob već proširio na širi region Bliskog istoka.

Sjedinjene Američke Države i Iran trebalo bi da započnu razgovore sa ciljem deeskalacije i mogućeg okončanja višenedeljnog rata, navode izvori.

Iranska delegacija za mirovne pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama, koju predvodi predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Kalibaf stigla je u petak u Islamabad, prenosi iranska agencija Tasnim.

U iranskom pregovaračkom timu su i ministar spoljnih poslova Abas Arakči, sekretar odbrane Ali Akbar Ahmadijan, guverner Centralne banke Abdolnaser Hemati i neki članovi parlamenta.

Tasnim navodi da će razgovori sa američkim pregovaračkim timom, koga predvodi potpredsednik SAD Džej Di Vens, početi ako druga strana prihvati iranske uslove za početak pregovora.

U američkom pregovaračkom timu su i specijalni izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa, Stiv Vitkof i Trampov zet Džared Kušner.

Američki mediji javili su prethodno da je Džej Di Vens poleteo iz SAD prema Islamabadu.

Iranska delegacija za mirovne pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama, koju predvodi predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Kalibaf stigla je u petak u Islamabad, prenosi iranska agencija Tasnim.

U iranskom pregovaračkom timu su i ministar spoljnih poslova Abas Arakči, sekretar odbrane Ali Akbar Ahmadijan, guverner Centralne banke Abdolnaser Hemati i neki članovi parlamenta.

Tasnim navodi da će razgovori sa američkim pregovaračkim timom, koga predvodi potpredsednik SAD Džej Di Vens, početi ako druga strana prihvati iranske uslove za početak pregovora.

U američkom pregovaračkom timu su i specijalni izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa, Stiv Vitkof i Trampov zet Džared Kušner.

Američki mediji javili su prethodno da je Džej Di Vens poleteo iz SAD prema Islamabadu.

Američke obaveštajne službe procenjuju da Kina razmatra isporuku sistema protivvazdušne odbrane Iranu u narednim nedeljama, kao i da Iran možda koristi primirje kao priliku za obnavljanje određenih sistema naoružanja uz pomoć ključnih stranih partnera, prenosi CNN, pozivajući se na izvore.

Kako su navela tri neimenovana izvora upoznata sa obaveštajnim procenama, reč je o prenosivim raketnim sistemima zemlja –vazduh (MANPADS), koji su predstavljali pretnju niskoletećim američkim vojnim avionima tokom petonedeljnog rata u Iranu i mogli bi ponovo da se pojave u slučaju obnove sukoba.

Isporuka PNPAD-ova Iranu označila bi eskalaciju kineske podrške toj zemlji otkako su SAD i Izrael pokrenuli zajedničku vojnu kampanju u februaru.

Kineske kompanije su nastavile da prodaju Irancima sankcionisanu tehnologiju dvostruke namene koja im omogućava da nastave da proizvode oružje i unapređuju svoje navigacione sisteme, rekli su izvori, ali bi direktan transfer sistema naoružanja predstavljao novi nivo pomoći.

Dva izvora su za CNN rekla da postoje naznake da Peking radi na usmeravanju pošiljki preko trećih zemalja kako bi prikrio njihovo pravo poreklo.

Izvori su naveli da bi kineska strana takođe mogla da tvrdi da su sistemi PVO odbrambene, a ne ofanzivne prirode, što razlikuje njihovu podršku od ruske. Moskva je pružala podršku iranskom režimu tokom celog rata u vidu razmene obaveštajnih podataka, što je pomoglo Iranu da proaktivno cilja američke trupe i sredstva na Bliskom istoku, podseća američki TV kanal.

Jedan od dobro upućenih izvora rekao je da Kina ne vidi nikakav strateški značaj u otvorenom ulasku u sukob i pokušaju da zaštiti Iran od SAD i Izraela. Umesto toga, Peking pokušava da se pozicionira kao kontinuirani prijatelj Irana, od čije nafte u velikoj meri zavisi, dok ostaje spolja neutralan.

Kineska ambasada u Vašingtonu odbacila je ove tvrdnje, navodeći da Kina "nikada nije isporučivala oružje nijednoj strani u sukobu".

"Kao odgovorna velika zemlja, Kina dosledno ispunjava svoje međunarodne obaveze. Pozivamo američku stranu da se uzdrži od iznošenja neosnovanih optužbi, zlonamernog povezivanja i bavljenja senzacionalizmom. Nadamo se da će relevantne strane učiniti više kako bi pomogle u deeskalaciji tenzija", naveo je portparol kineske ambasade.

Ranije ove nedelje, on je za CNN rekao da je Peking, od početka rata između SAD, Izraela i Irana, "radio na tome da pomogne u postizanju prekida vatre i okončanju sukoba".

Ovo dolazi u trenutku krhkog primirja između Sjedinjenih Američkih Država i Irana i uoči najavljenog sastanka predsednika SAD Donalda Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga u Pekingu početkom sledećeg meseca, navodi CNN.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da nije potreban "rezervni plan" ukoliko mirovni pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana u Pakistanu ne budu uspešni.

"Ne treba vam rezervni plan. Vojska je poražena. Njihova vojska je nestala. Degradirali smo skoro sve. Imaju vrlo malo raketa. Imaju vrlo malo proizvodnih kapaciteta. Snažno smo ih udarili", rekao je Tramp novinarima u Vašingtonu, uoči puta za Šarlotsvil u Virdžiniji, prenosi američki portal Hil.

Na pitanje da li će današnji razgovori biti jedina prilika da se posreduje u okončanju rata, Tramp je rekao: "Ne znam, ne mogu vam reći. Moram da vidim šta će se desiti sutra".

On je rekao da potpredsedniku SAD Džej Di Vensu želi "sreću" u pregovorima i da je pred njim "veliki zadatak".

Američki predsednik je takođe rekao da će Ormuski moreuz, ključna ruta za transport nafte, biti otvoren "sa ili bez" Irana i poručio da neće dozvoliti naplatu prolaska brodovima.

Uprkos tome, kroz moreuz trenutno prolazi mali broj brodova, što održava visoke cene nafte.

"Mislim da će se sve brzo završiti, a ako ne, završićemo to na drugi način", poručio je Tramp.

Potpredsednik SAD Džej Di Vens otputovao je u Pakistan zajedno sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Stivom Vitkofom i Trampovim zetom Džaredom Kušnerom, gde bi trebalo da razgovaraju o trajnom sporazumu sa Iranom nakon dvonedeljnog primirja postignutog ranije ove nedelje.

Primirje je, međutim, već dovedeno u pitanje zbog različitih tumačenja, uključujući pitanje da li sukob Izraela sa Hezbolahom u Libanu treba da bude obuhvaćen sporazumom. Dok Iran i pakistanski zvaničnici smatraju da jeste, Izrael i američka administracija tvrde suprotno.

Mirovni pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana počinju ovog vikenda u Islamabadu.

Razgovori će biti održani u pakistanskoj prestonici uz pojačane mere bezbednosti, zbog čega su vlasti proglasile dvodnevni državni praznik i ispraznile ulice grada, preneo je CNN.

Američku delegaciju predvodi potpredsednik SAD Džej Di Vens, zajedno sa specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom i zetom američkog predsednika, Džaredom Kušnerom, dok će iransku stranu predvoditi predsednik parlamenta Mohamed Bager Kalibaf, uz ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija i druge visoke zvaničnike.

Glavne teme pregovora biće iranski nuklearni program, sudbina sankcija i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, ključnog plovnog puta za globalno tržište nafte, koji je Iran poslednjih nedelja praktično zatvorio.

Predsednik SAD-a Donald Tramp rekao je da je ključni cilj sporazuma sprečavanje Irana da poseduje nuklearno oružje.

Pregovore dodatno komplikuje situacija u Libanu.

Izrael je nedavno izveo masovne vazdušne napade u toj zemlji u kojima je, prema podacima libanskog Ministarstva zdravlja, poginulo najmanje 303 ljudi, dok je više od 1.000 ranjeno.

Iran tvrdi da primirje obuhvata i Liban, dok Izrael i SAD to negiraju.

Stotine brodova i dalje su blokirane u Persijskom zalivu zbog ograničenog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, što dodatno destabilizuje globalno tržište nafte, ističu stručnjaci.

Očekuje se da će sastanak u Islamabadu biti prvi u nizu intenzivnih pregovora o dugoročnom sporazumu za okončanje sukoba.