Šok izborna anketa u Mađarskoj: Glasači Viktora Orbana i Petera Mađara o Rusiji, Ukrajini i EU

Nakon godina neprestanog napadanja EU od strane njihovog nacionalističkog, neliberalnog premijera, velika većina mađarskih glasača podržava članstvo u bloku, a većina – uključujući mnoge glasače Viktora Orbana – sada želi novi pristup Briselu. Nekoliko dana pre izbora na kojima Orban, koji je dosledno prikazivao EU kao neprijatelja mađarskog naroda, rizikuje da bude svrgnut nakon 16 godina na vlasti, anketa je pokazala ogromnu želju za rekalibracijom odnosa zemlje sa blokom, prenosi Guardian.

Istraživanje, koje je sproveo tink-tenk Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), pokazalo je da 77% glasača podržava članstvo u EU; tri četvrtine ispitanika „veruje” bloku; a 68% želi barem određeni stepen promene u angažmanu Mađarske u EU.

Preporučujemo

Orban se borio sa Briselom – koji je suspendovao milijarde evra finansiranja – oko širokog spektra politika uključujući pravosuđe, migracije, prava LGBTQ+ osoba i pomoć Ukrajini, koju je, zajedno sa sankcijama Rusiji, dosledno blokirao. Lideri EU su se uglavnom uzdržavali od komentarisanja nedeljnog glasanja kako bi izbegli optužbe da pokušavaju da utiču na njega, ali Orbanov status krajnje desničarske ikone u Evropi i šire čini ove izbore najvažnijim za blok ove godine.

Iako je želja za promenom bila najjača (91%) među pristalicama Petera Mađara, izazivača desnog centra čija stranka Tisa (Tisza) vodi ispred Orbanovog Fidesa sa dvocifrenom razlikom u nedavnim anketama, skoro polovina (45%) glasača Fidesa takođe je želela „resetovanje“. Većina glasača Fidesa takođe je izjavila da podržava nastavak članstva Mađarske u EU (65%) i da „veruje“ bloku (64%), dok je velika manjina (43%, u poređenju sa 66% u celokupnoj populaciji) čak podržala ulazak Mađarske u evrozonu.

Foto: Tanjug/AP

Istraživanje je otkrilo „drugačiju Mađarsku od one koju Orban prodaje Evropi i svojim prijateljima širom sveta”, sugerišući da bi sledeća vlada imala mandat da zauzme „veoma drugačiji pristup” odnosima sa EU, rekli su autori. „Anketa pokazuje da većina Mađara ne deli mišljenje svog premijera o EU kao neprijatelju, niti se dosledno slaže sa njegovim drugim preferencijama i zamerkama,” rekli su istraživači ECFR-a Piotr Buras i Pawel Zerka.

Međutim, anketa sugeriše da su domaća pitanja, a ne EU, ključni faktor za mnoge glasače. Upitani da navedu glavni razlog za svoj izbor glasanja, 40% glasača Tise reklo je „želja za promenom”; 27% glasača Fidesa reklo je „mir i bezbednost”. Upitani da izaberu sa liste najvažnijih problema sa kojima se Mađarska suočava, većina glasača Tise opredelila se za korupciju i upravljanje (31%), javne usluge (18%) i troškove života i inflaciju (17%). Glasači Fidesa izabrali su energetsku bezbednost (22%) i troškove života i inflaciju (20%).

Foto: Tanjug/AP

Istraživanje, sprovedeno između 26. marta i 1. aprila, takođe je pokazalo da, iako Orbanov borbeni i remetilački pristup odnosima sa EU nije uspeo da mobiliše njegove glasače, njegova anti-ukrajinska retorika izgleda da je imala veći efekat. Glasači Tise se jasno razlikuju od pristalica Fidesa u pogledu Ukrajine kao prvenstveno mađarskog „partnera”, a ne „protivnika”, pokazala je anketa – ali dele skepticizam potonjih u vezi sa budućom finansijskom pomoći Kijevu i nastojanjima Ukrajine da se pridruži EU.

Iako većina (57%) glasača Tise kaže da bi želela „veoma drugačiji pristup” ratu u Ukrajini od onog koji ima sadašnja vlada, anketa je pokazala da to ne znači da se radikalno razlikuju od glasača Fidesa u pogledu specifičnih politika. Glasači Fidesa, na primer, u velikoj većini odbacuju (85%) dalju finansijsku podršku Kijevu, ali su glasači Tise podeljeni (48% za; 45% protiv). Slično tome, 83% pristalica Fidesa protivi se članstvu Ukrajine u EU, dok su glasači Tise podeljeni 50%-40%.

Foto: Tanjug/AP

Kada je reč o percepciji Rusije, glasači oba tabora radikalno su se razlikovali, pri čemu samo 6% glasača Fidesa doživljava Moskvu kao protivnika u poređenju sa 40% glasača Tise. Slične duboke podele bile su očigledne i po drugim pitanjima spoljne politike.

Uzimajući sve u obzir, autori su rekli da, iako se može očekivati da će Budimpešta – ako Tisa pobedi – biti kooperativnija prema Briselu, postoje granice koliko konstruktivan partner u spoljnoj politici Mađarska može postati, posebno u vezi sa Ukrajinom. „Partneri Mađarske u EU bili bi mudri da ne očekuju potpunu promenu kursa u spoljnoj politici. Stare navike se teško menjaju [što se tiče Ukrajine] s obzirom na njihov potencijal za podelu među glasačima Tise i generalno negativno mišljenje među Mađarima”, rekli su. Autori su takođe upozorili da bi promena vlasti pre svega zahtevala da se „prvo dovede u red Mađarska sopstvena kuća”, pa bi evropski lideri trebalo da „rade sa novom vladom na uspostavljanju novog normalnog stanja”.

(Guardian)