Rusi su besni, kruži priča o tihom ultimatumu: "To je praktično nemoguće!"

Ukrajina je u poslednje dve i po nedelje dronovima napala ruske naftne terminale na Baltičkom moru najmanje šest puta - luku Ust-Luga zapadno od Sankt Peterburga i onu u Primorsku na severnoj obali Finskog zaliva. Ukrajinci su poslednji put napali u utorak uveče. Cilj napada je da spreče Rusiju da profitira od povećanih globalnih cena nafte.

Rat s Ukrajinom prisutniji je u ruskim medijima nego ikad, piše nemački Spiegel. Očigledno, gotovo nitko u Rusiji nije očekivao da će ih Ukrajinci moći tako snažno gađati. Od Harkova u Ukrajini, i pogođenog područja oko Sankt Peterburga, nekadašnje Lenjingradske oblasti, ima 1450 kilometara.

Preporučujemo

Iako Rusi obično ćute o razmerama štete u napadima, ovaj put su procurile vesti da je u Ust-Lugi do kraja marta navodno izgorelo najmanje desetak velikih rezervoara nafte, a pogođena su i dva mola za utovar. U Primorsku je pogođeno najmanje sedam rezervoara, prenosi Jutarnji.

Smatra se da su napadi samo u poslednjoj nedelji marta smanjili ruski kapacitet izvoza nafte za 20 odsto.

Laura Solanko, ekonomista iz Finske, rekla je za Reuters da Rusi sada imaju "dnevne gubitke prihoda od preko 70 do 75 miliona dolara".

Predsednik Rusije Vladimir Putin takođe je nedavno na sednici vlade priznao da ekonomija slabi - ruski BDP pao je za više od dva odsto u januaru.

Tihi ultimatum

Ruski vojni stručnjaci ne veruju da su njihove baltičke luke gađali ukrajinski dronovi. Za takvu udaljenost od gotovo 1.500 kilometara dron bi uz eksploziv morao da nosi i do 100 kilograma goriva, a to je praktično nemoguće, izračunao je ruski vojni stručnjak Vladimir Popov. Uveren je da se mnogi borbeni dronovi lansiraju ne iz Ukrajine, već iz baltičkih država.

Nedeljama ruske televizijske stanice i novine podstiču sumnje da Ukrajina koristi vazdušni prostor baltičkih država za napade dronovima - uz prećutno odobrenje vlada u Vilnjusu, Rigi i Talinu, prenosi Spiegel. Vlade baltičkih zemlja to poriču.

Nakon napada na Ust-Lugu u utorak, rusko ministarstvo spoljnih poslova objavilo je da je Rusija "upozorila" baltičke države: "Ako ne razumeju, dobiće odgovor".

Moskovske novine to su nazvale tihim ultimatumom.

"Baltičke su zemlje u hibridnom ratu s nama više od četiri godine", napisao je Moskovski Komsomol. Ako Talin namerno stavlja svoj vazdušni prostor na raspolaganje ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom za njegov "teroristički rat" protiv Rusije, postaće "direktni učesnik u borbama" - uz odgovarajuće posledice. Proruski propagandisti iz estonskog kanala NarwaNews tvrde da su dronovi leteli u rojevima iz estonskog pograničnog grada Narve prema Lenjingradskoj regiji. Drugi prokremaljski blogeri navode da su dronovi mogli biti ispaljeni s drugih lokacija u Estoniji ili Letoniji. Ljuti su zbog čestih ukrajinskih napada na Rusiju: nisu to očekivali.

"Sravniti Kijev"

"Još uvek nosimo bele rukavice i vodimo se neviđenim humanizmom", ogorčena je televizijska voditeljka i blogerka Julija Vitjazeva.

"Ovo nije normalno. Statistika naših gubitaka govori sama za sebe. Ne možete gadove pobediti pristojnošću. Morate udariti. Punom snagom. Harkov, Kijev, pa čak i Odesa moraju bukvalno biti sravnjeni sa zemljom", rekla je Vitjazeva.

Zabrinutost Nemaca izaziva i to što se nedavno na društvenim mrežama pojavila "Narodna Republika Narva" - s zastavom, grbom i novo iscrtanim granicama. Narva je najistočniji grad Estonije, neposredno na ruskoj granici. Čak 95 odsto od 54.000 stanovnika Narve pripada ruskoj manjini.

Činjenica da se upravo sada stvara Narodna Republika Narva svakako je razlog za zabrinutost, kaže nemački stručnjak za bezbedno Niko Lange.

Narvu u svakom trenutku mogu iskoristiti proruske snage za podsticanje teza o tome kako Estonci ugrožavaju Ruse. A nakon toga sledi poziv Rusiji upomoć. Estonija je zatvorila većinu ruskih propagandnih medijskih kanala, ali zamenili su ih mediji poput NarvaNewsa. Oni i dalje napadaju Estoniju kao zemlju koja ugnjetava pripadnike ruske manjine, progoni rusku kulturu i ubija Ruse.

Te priče onda šire veliki ruski mediji. Na taj način Rusija u baltičkim državama stvara resurse potrebne za rasplamsavanje sukoba sa komšijama, piše Spiegel.

(Telegraf.rs)