Kakvu to igru igra Si Đinping? Pozvao Putina u Peking par dana posle planirane Trampove posete

Ruski predsednik Vladimir Putin i Si Đinping, predsednik Kine, sastaće se sledećeg meseca, saopštio je Kremlj, dok lideri nastoje da ojačaju svoje odnose usred rata u Iranu.

Ruski izvori navode da će sastanak biti tokom nedelje koja počinje 18. maja, samo nekoliko dana nakon što se očekuje da Donald Tramp, predsednik SAD, takođe poseti Peking radi odloženog samita sa Si Đinpingom.

Preporučujemo

Moskva je obećala da će povećati isporuke energije Kini pre sastanka kako bi "nadoknadila" kineske nestašice energije, dok je pomorski saobraćaj kroz Hormuški moreuz i dalje otežan zbog rata u Iranu.

Samit Tramp - Si posmatra se kao pokušaj resetovanja odnosa između SAD i Kine, prenosi britanski The Telegraph.

Međutim, kontinuirana američka blokada Ormuskog moreuza rizikuje dodatno pogoršanje njihovih odnosa. Kina se u velikoj meri oslanja na ovaj moreuz za isporuke nafte, pri čemu čak 40 odsto njenog uvoza dolazi tim putem.

Si je u utorak dao svoje prve javne komentare o ratu, uz prikrivenu kritiku Trampa, nakon što je američka mornarica zaustavila kineski tanker. Rekao je da svet ne može da rizikuje povratak "zakonu džungle".

Peking je takođe nazvao američku vojnu operaciju "opasnom i neodgovornom".

Vang Ji, ministar spoljnih poslova Kine, pozvao je svog pakistanskog kolegu da "očuva teško stečeni zamah" nakon što su pregovori između SAD i Irana u Islamabadu tokom vikenda propali bez postizanja sporazuma.

Poslednjih nedelja Peking je preuzeo aktivniju ulogu u diplomatiji kako bi primirje dogovoreno između Irana, Izraela i SAD postalo trajno. Smatra se da su kineski zvaničnici izvršili pritisak na svoje iranske kolege da pristanu na dvonedeljno primirje sa Amerikancima.

Pristup ovoj ruti, kojom prolazi petina svetskih energetskih isporuka, prvobitno je bio ograničen od strane Irana, ali je sada podložan američkoj blokadi usmerenoj na smanjenje prihoda Teherana od nafte.

Do sada je Kina javno zauzimala neutralan stav o ratu u Iranu, pažljivo balansirajući svoje veze sa Teheranom i upravljajući tenzijama sa Vašingtonom.

Ali iza kulisa, izveštaji ukazuju da Peking pomaže Teheranu, bliskom savezniku Moskve, u njegovom ratu sa SAD i Izraelom.

"Fajnenšel tajms", pozivajući se na procurele dokumente, naveo je da je Iran tajno koristio kineski špijunski satelit za ciljanje američkih baza na Bliskom istoku. Američke obaveštajne službe takođe su ukazivale na to da Kina priprema pošiljku oružja Iranu.

Tramp je u intervjuu emitovanom u sredu rekao da je zamolio Sija da ne isporučuje oružje Teheranu, a da je Si odgovorio rekavši da to ne čini.

"Čuo sam da Kina daje oružje, mislim to se vidi svuda u Iranu", rekao je Tramp. "I napisao sam mu pismo tražeći od njega da to ne radi, a on mi je napisao pismo u kojem je rekao da u suštini to ne radi".

U objavi na svojoj platformi kasnije je Tramp dodao da je "Kina veoma srećna što trajno otvaram Ormuski moreuz".

Predsednik SAD je takođe potvrdio da i dalje planira da poseti sledećeg meseca. "Predsednik Si će me čvrsto zagrliti kada stignem tamo za nekoliko nedelja", rekao je. "Pametno i veoma dobro sarađujemo!".

Dve najmoćnije svetske ekonomije pokušavale su da obnove odnose, a planirana poseta Trampa za četiri nedelje trebalo bi da bude ključni trenutak u tim naporima.

Nije sigurno kako će američki predsednik biti dočekan ako njegova blokada izvoza iranske nafte kroz Ormuski moreuz i dalje traje.

Kineski ministar spoljnih poslova opisao je to kao "ciljanu blokadu" koja "će samo pogoršati konfrontaciju, eskalirati tenzije u okviru već krhkog primirja i dodatno ugroziti bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz".

Zadržavanje Kine na strani moglo bi biti ključno za Trampovo obećanje da će okončati rat u Iranu.

Decenijama je Peking delovao kao važna spasilačka linija za Teheran, kupujući najveći deo njegovog izvoza nafte, isporučujući oružje i štiteći Islamsku Republiku od međunarodne izolacije.

Uticaj Sija na Irance mogao bi se iskoristiti da ih se podstakne da budu fleksibilniji u svom odbijanju da prihvate američke zahteve u vezi sa svojim nuklearnim i balističkim raketnim programima.

Ali se takođe smatra ključnim da SAD spreče Peking da sklopi jače saveze sa Rusijom, jer Tramp ima za cilj da okonča dugotrajni rat u Ukrajini.

Odnosi između Kine i Rusije su se produbili poslednjih godina, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu početkom 2022. godine. Si je u sredu rekao da su "stabilnost" i "izvesnost" odnosa Kine i Rusije postale posebno vredne.

Zapadni zvaničnici tvrde da Putin ne bi mogao da nastavi svoju invaziju u petu godinu bez ekonomske podrške Kine.

Umesto toga, Rusija je iskoristila blokadu Ormuskog moreuza. Njen ministar spoljnih poslova tvrdi da bi Moskva i Peking trebalo tešnje da sarađuju kako bi prevazišli svaki poremećaj na globalnim energetskim tržištima.

"Hvala Bogu, Kina i Rusija imaju sve mogućnosti, uključujući one koje su već u upotrebi, rezervne kapacitete i planirane kapacitete, da izbegnu zavisnost od takvih agresivnih poteza, koji potkopavaju globalnu ekonomiju. Rusija, naravno, može da nadoknadi nedostatak resursa sa kojim se suočavaju i Kina i druge zemlje koje su zainteresovane da sarađuju sa nama na ravnopravnoj i obostrano korisnoj osnovi", rekao Sergej Lavrov, ruski šef diplomatije u sredu tokom posete Pekingu.

(Telegraf.rs)