Misterija oko "mrtvih naučnika" mnogo toga otkriva o Americi: I ništa dobro nije

Predsednik SAD Donald Tramp podstakao je grozničavu zabrinutost oko niza američkih naučnika koji su umrli ili nestali, a bili su povezani sa ključnim, tajnim istraživanjima na samom vrhu američkih kapaciteta koji toj zemlji obezbeđuju prednost u globalnom nadmetanju velikih sila.

Smrti i potencijalne posledice bilo kakve veze između njih su "prilično ozbiljne stvari", rekao je Tramp, iako se nada da je sve to "slučajnost". U svakom slučaju, Bela kuća istražuje, a Tramp je rekao da će znati više za nekoliko dana.

Preporučujemo

Nije izneo nove dokaze niti je uspostavio bilo kakvu potvrđenu vezu između tih slučajeva. Osim što su sada privukli pažnju Bele kuće, ništa se suštinski nije promenilo u javnom razumevanju ovih događaja.

Ono što su njegove izjave uradile jeste da su podigle labavo sastavljenu, ali brzo šireću internet naraciju na nivo predsedničke zabrinutosti: ideju da nepoznata, skrivena kampanja cilja američke visoko pozicionirane istraživače povezane sa odbranom i naprednom naukom, piše Newsweek.

Razlika između te dve stvarnosti - s jedne strane uporno odsustvo dokaza koji bi povezali ove tragedije, a s druge rastući osećaj da se u njima krije obrazac - prilično je indikativna za američku javnu svest koja je možda "previše onlajn".

Ali to takođe otkriva i vrlo stvarnu anksioznost.

Obrazac bez dokaza i dalje ima snažan uticaj

Trenutni talas spekulacija zasniva se na skupu slučajeva koji se uveliko razlikuju po okolnostima, geografiji i uzroku smrti, kako je navedeno u javnim izveštajima o njima.

Osumnjičeni je izveden pred sud za ubistvo astrofizičara Kalteha, Karla Grilmera, u februaru u njegovom domu u Lianu, Kalifornija. Navodni ubica je uhvaćen na licu mesta i tražen je i zbog drugih optužbi, uključujući krađu automobila i provalu. Već je ranije imao problema sa policijom i sudstvom zbog vatrenog oružja. Motiv je nejasan, što stvara prostor za teorije...

Ali činjenice, kako je poznato, ne ukazuju na nešto zlokobnije od tipičnog, iako tragičnog, nasilnog zločina.

Drugi incidenti takođe ostaju nerešeni ili samo delimično objašnjeni, poput nestanka penzionisanog generala vazduhoplovstva Vilijama MekKaslanda u Novom Meksiku, gde su istražitelji objavili vremenske okvire, ali ne i definitivne zaključke. MekKasland je imao "medicinske probleme" zbog kojih je kancelarija šerifa okruga Bernalilo bila "zabrinuta za njegovu bezbednost".

Kancelarija je kasnije naglasila da je on u opasnosti, ali da "neće objavljivati medicinske detalje niti spekulisati o njegovom mentalnom stanju".

Ovi i drugi slučajevi imaju zajedničku, ali veoma široku nit, po tome što uključuju ono što je Tramp opisao kao "veoma važne ljude" u svojim oblastima. Ali, pored praznina u razumevanju šta se dogodilo u svakom slučaju, postoji malo vezivnog tkiva.

To je kolaž: jedno rešeno ubistvo, jedna nestala osoba, nekoliko smrtnih slučajeva sa ograničenim javnim detaljima i šačica slučajeva koji su još uvek pod istragom.

Primamljiva pretpostavka je da se ovo mora povezati, skok koji odražava ljudsku sklonost ka kognitivnoj pristrasnosti, a instinkt je pojačan fragmentiranim medijskim ekosistemom koji nagrađuje sintezu umesto verifikacije, posebno na društvenim mrežama, piše Newsweek.

Kada se profesije poput "istraživača fuzije", "astrofizičara" ili "naučnika povezanog sa odbranom" pojave u naslovima, njihova deskriptivna funkcija se pretvara u narativni lepak, povezujući nepovezane događaje u nešto što se oseća kao koordinisana pretnja.

Vlasti nisu potvrdile nikakvu koordinisanu kampanju usmerenu na naučnike, a zvanična saopštenja su ostala oprezna i ograničenog obima, što se ogleda u priznavanju zabrinutosti na internetu od strane Bele kuće, a da ih nije podržala.

U normalnim okolnostima, takva uzdržanost bi se tumačila kao odgovorna. U trenutnom okruženju hiperskepticizma prema institucijama i elitama, ona se često tumači kao izbegavanje. To je dinamika koja se intenzivira, navodi list.

Javno poverenje u institucije je opalo u više oblasti poslednjih godina, trend dokumentovan u anketama kao što su dugogodišnje studije poverenja istraživačkog centra Pju, koje pokazuju poverenje u saveznu vladu blizu istorijski najnižih nivoa.

Kada poverenje erodira do tog stepena, odsustvo informacija ne stvara prirodnu neutralnost koju podrazumeva, barem intelektualno.

Umesto toga, stvara vakuum koji spekulacije tražeći pažnju radosno žure da popune, a koji naš moderni medijski ciklus – sa svojim algoritmima, podelom prihoda od oglasa i narcisoidnim influenserima – nagrađuje uticajem i bogatstvom.

Brza eskalacija narativa o "mrtvim naučnicima" ilustruje kako moderni tokovi informacija daju prednost koherentnosti u odnosu na potvrdu, pri čemu digitalne platforme podstiču agregaciju različitih incidenata u jedinstvenu priču sa visokim ulogom. Rezultat svega ovoga je povratna sprega. Zvaničnici zadržavaju nepotpune ili osetljive informacije kako bi izbegli pogrešno prikazivanje. Taj oprez se tumači kao prikrivanje.

Percepcija prikrivanja povećava potražnju za alternativnim objašnjenjima, koja se zatim pojačavaju putem društvenih medija. Dok se pojave konkretnije činjenice, narativ je već ojačao.

Strah šta se krije iza svega

Čak i ako se ovi slučajevi na kraju pokažu kao nepovezani, emocionalna snaga narativa, izvan same "klikabilnosti" na društvenim mrežama, ukazuje na dublju, realističnu zabrinutost među građanima u svetu koji se menja i povremeno deluje haotično.

Da li Sjedinjene Američke Države i dalje mogu da zaštite ljude i sisteme koji čine osnovu njihove tehnološke i vojne prednosti u svetu u kojem brutalna logika moći zamenjuje institucionalni, pravilima zasnovan poredak?

Istaknutost oblasti poput fuzijskih istraživanja, vazduhoplovstva i naprednih materijala u ovim pričama dodiruje dugogodišnje zabrinutosti o strateškoj konkurenciji, posebno u kontekstu rivala kao što su Kina i Rusija, koje ulažu velike resurse u slične oblasti, ističe se u analizi Newsweek-a.

Kada naučnik nestane ili bude ubijen - čak i ako se kasnije ispostavi da je slučaj imao jasno kriminalno objašnjenje, kao što je bio slučaj sa ubistvom Nuna Loureira, fizičara sa MIT-a, to i dalje može biti uvučeno u širu onlajn naraciju zbog oblasti i profila žrtve.

To postavlja oštra pitanja nacionalne bezbednosti o ranjivosti na najvišem nivou ekspertize, u trenutku kada su Sjedinjene Države toliko uložile u jedinstveno znanje tih briljantnih umova, čija su dostignuća preduslov američke hegemonije.

Strahovi u vezi sa preminulim naučnicima možda nisu tačni u svojim specifičnostima, ali su ukorenjeni u činjenici da je snaga sistema koji štite kritični kadar važnija nego ikada. Zbog toga niz nepovezanih incidenata može delovati kao dokaz sistemskog sloma, čak i kada takav slom nije dokazan.

Nadmašivanje dokaza

Misterija "mrtvih naučnika" može se i dalje razvijati; moguće je da buduće istrage otkriju veze koje trenutno nisu vidljive. Ali za sada, zabrinutost nadmašuje dokaze.

Opšta erozija poverenja u vladu i njene institucije je ono što koordinaciju ovih događaja čini verovatnom. Zabrinutost zbog sposobnosti Amerike da brani svoju bezbednost i status u svetu je pojačava.

Ako se taj jaz u poverenju nastavi, slični narativi će neizbežno nastaviti da se formiraju, oko različitih incidenata, različitih profesija, različitih strahova.

Osim ako vlasti ne mogu da obnove dovoljno kredibiliteta ili se strukture podsticaja vođene pažnjom ne promene u digitalnim medijima, malo je toga što bi sprečilo da nepovezani događaji, gotovo trenutno, prerastu u jezive priče o sistemskoj katastrofi.

(Telegraf.rs)