IZBORI U BUGARSKOJ: Da li će proruski kandidat odneti pobedu i zatresti EU?

Bugari su danas, u nedelju, 19. aprila izašli na birališta na osmim parlamentarnim izborima u poslednjih pet godina, a ubedljivi favorit, proruski bivši predsednik Rumen Radev, obećava suzbijanje korupcije i prekid spirale slabih, kratkovečnih vlada.

Radev, evroskeptični bivši borbeni pilot koji se protivi vojnoj pomoći Ukrajini u ratu protiv Moskve, povukao se sa mesta predsednika u januaru kako bi se kandidovao na izborima. Ovi izbori dolaze nakon masovnih protesta koji su u decembru primorali prethodnu vladu na odlazak.

Preporučujemo

Vešta kampanja na društvenim mrežama, značajna finansijska sredstva i obećanje stabilnosti povećali su podršku Radevu gde su glasači umorni od stalnih prevremenih izbora i male grupe veterana političara koje javnost vidi kao korumpirane.

"Konačno nam je potreban put ka demokratskoj, modernoj evropskoj Bugarskoj", rekao je Radev nakon glasanja u Sofiji.

"Potreban nam je naš veoma snažan program u parlamentu kako bismo podržali građane Bugarske da što pre izađu iz ove veoma teške situacije", dodao je.

Povodom odnosa sa Moskvom, on je izjavio: "Nadam se da ćemo razviti praktične odnose sa Rusijom zasnovane na uzajamnom poštovanju i ravnopravnom tretmanu."

Bugarska se brzo razvijala od pada komunizma 1989. godine, a Evropskoj uniji se pridružila 2007. Životni vek je naglo porastao, nezaposlenost je najniža u EU, a ekonomija ima veće mehanizme zaštite otkad se zemlja pridružila evrozoni u januaru.

Međutim, Bugarska po mnogim parametrima zaostaje za drugim zemljama EU, a korupcija ostaje endemska, uključujući i izbore gde je kupovina glasova česta pojava.

Troškovi života postali su posebno važno pitanje otkako je Bugarska, članica NATO-a, usvojila evro. Prethodna vlada je pala usred protesta protiv novog budžeta koji je predviđao povećanje poreza i doprinosa za socijalno osiguranje. To, kao i nedavna politička kriza, glasačima deluju jednako važno kao i pozivi Radeva na poboljšanje odnosa sa Moskvom ili nastavak protoka ruske nafte i gasa ka Evropi.

"Političari moraju da se ujedine i donose odluke – a ne da imaju stalne konflikte i svađe, idući sa jednih izbora na druge, a da ništa ne urade", rekao je Bogomil Bardarski, 72-godišnji metalac koji je glasao u prestonici Sofiji.

Ankete javnog mnjenja u petak su pokazale da Radevova "Progresivna Bugarska" uživa podršku od oko 35 odsto, što je porast u odnosu na prošli mesec. Ako se to potvrdi, to bi bio jedan od najjačih rezultata pojedinačne partije u poslednjih nekoliko godina, mada i dalje nedovoljno za apsolutnu parlamentarnu većinu.

Biračka mesta se zatvaraju u 20:00 časova, izlazne ankete se očekuju odmah po zatvaranju, dok bi preliminarni rezultati mogli biti poznati kasnije u nedelju ili ponedeljak.

Interesovanje birača je poraslo. Anketa agencije "Alfa Research" predviđa izlaznost od oko 60 odsto, što je skoro duplo više u odnosu na 34 odsto zabeleženih u junu 2024. godine.

Ove brojke naglašavaju frustraciju dugogodišnjom dominacijom partije GERB, koju vodi bivši premijer Bojko Borisov (koja je trenutno druga sa oko 18 odsto), i Pokreta za prava i slobode, čiji je lider Deljan Peevski pod sankcijama SAD i Velike Britanije zbog korupcije.

Jedan od mogućih koalicionih partnera je proevropska koalicija "Nastavljamo promene – Demokratska Bugarska" (PP-DB), koja takođe zagovara neophodnost reformi.

Kritičari kažu da Radev snosi deo odgovornosti za kontroverzne odluke privremenih vlada koje je imenovao tokom svog predsedničkog mandata od 2016. godine. To uključuje i gasni ugovor iz 2023. između turske državne kompanije "Botaš" i bugarskog "Bulgargaza", koji je doveo do gubitaka i pokretanja istrage.

"Država se praktično raspada", rekao je IT stručnjak Evgenij Šoh (50), koji je takođe glasao u Sofiji.

(Telegraf.rs/Yahoo)