ZABRINJAVAJUĆE Amerika se sve više udaljava od ostatka sveta: Rat u Iranu to ubrzava

Rat u Iranu šteti američkom uticaju širom sveta i zaoštrava napetosti sa zemljama koje je već uzdrmao drugi mandat predsednika Donalda Trampa!

Reč je o slabljenju moći koje bi moglo biti teško preokrenuti, dok američki suparnici poput Kine koriste situaciju, navodi se u analizi portala Politico, koju prenosimo.

Preporučujemo

Od Bangladeša do Slovenije, racionalizacija goriva ograničila je promet, što frustrira svetske vođe koji se nose s posledicama rata koji nisu želeli.

U zemljama s većinski muslimanskim stanovništvom medijski prostor preplavljuju antiamerički narativi, često uz prećutno odobrenje vlasti. Čak su i američki saveznici u NATO ograničili svoju pomoć SAD, a neki od njih ističu da se Trampova administracija nije savetovala s njima pre pokretanja sukoba s Iranom.

Čini se da rat ubrzava ono što neki vide kao razilaženje Amerike s većim delom planete otkako se Tramp vratio u Belu kuću i počeo na haotičan način da demonstrira američku ekonomsku i vojnu moć, uključujući i carine.

"Mnogima je već dosta haosa koji je rat izazvao i plaše se mogućih ekonomskih posledica, ali nisam primetio značajnije proteste kao odgovor", rekao je jedan azijski diplomata sa sedištem u Vašingonu, koji je želeo da ostane anoniman zbog osetljivosti teme.

"Ako razumnija osoba postane sledeći predsednik, slika SAD bi mogla da se popravi. Ipak, za kreatore politika ovo otvara neka teška dugoročna pitanja o savezništvu: koliko daleko možemo ići u usklađivanju sa SAD i šta bi trebalo da učinimo ako više ne možemo da se oslonimo na njih?".

Kao najnoviji znak distanciranja stranih sila, kanadski premijer Mark Karni u videoporuci objavljenoj u nedelju opisao je ekonomske veze svoje zemlje sa SAD kao "slabosti" koje treba ispraviti.

"Moramo se pobrinuti sami za sebe jer se ne možemo osloniti na jednog stranog partnera", poručio je Karni, koji je sve kritičniji prema Trampu, delom i zbog njegovih pretnji Grenlandu.

"Ne možemo kontrolisati poremećaje koji dolaze od naših suseda. Ne možemo zasnivati svoju budućnost na nadi da će to iznenada prestati".

Neki bivši američki zvaničnici kažu kako Trampovo neprestano kolebanje oko toga šta želi da postigne u Iranu ne uliva poverenje.

"Saveznici ne znaju u šta da veruju, protivnici ne znaju čega da se boje, a njegov vlastiti kabinet ne zna koja mu je strategija ili kakve su mu namere", rekao je Tomas Rajt, bivši dužnosnik Saveta za nacionalnu sigurnost u administraciji Džozefa Bajdena zadužen za dugoročnu strategiju.

"Dugoročna prognoza nije kobna, ali pitanje je šta će Kina, Rusija, Severna Koreja i Iran preduzeti u sledeće dve godine i devet meseci ako se ovaj trend nastavi".

Na pitanje za komentar, Ana Keli, portparolka Bele kuće, izjavila je da je Trampov pristup "Amerika na prvom mestu" rezultirao boljim trgovinskim sporazumima, poboljšanim partnerstvima u borbi protiv trgovine drogom i povećanim izdvajanjima saveznika za obranu.

"Svetske vođe 47 godina govore o pretnji koju predstavlja Iran, ali niko se nije usudio da se suoči sa tom pretnjom", rekla je Keli i dodala:

"Kada svi naši ciljevi budu ispunjeni, uključujući trajnu eliminaciju iranske nuklearne pretnje, ceo svet će biti sigurniji, stabilniji i prosperitetniji".

Rastu napetosti zbog cena energije

Otkako su SAD i Izrael 28. februara pokrenuli rat s Iranom, globalni energetski sektor pretrpeo je težak udarac zbog zatvaranja Ormuskog moreuza i iranskih napada na energetska postrojenja na Bliskom istoku.

SAD, koji je već bio najveći svetski proizvođač nafte i gasa, kratkoročno je ojačao svoj uticaj na energetskim tržištima, ali ti dobici mogli bi da budu kratkog veka. Azijske zemlje, najizloženije nestabilnim cenama energije - od kojih su neke naredile rad od kuće ili zaustavile izvoz kako bi sačuvale gorivo - obećale su ubrzanje postavljanja postrojenja za obnovljivu energiju i ponovno pokrenutanje nuklearnih elektrana.

Evropa, poučena lekcijom iz ruske invazije na Ukrajinu, želi da izbegne zavisnost o jednom dobavljaču energije. Umesto toga, planira da proširi programe energetske iskorišćenosti i obnovljivih izvora, kao i uvesti više električnih vozila.

Zemlje koje žele da ograniče šokove prouzrokovane fosilnim gorivima, poput nestašica i naglih skokova cena - što je sve dovelo do pogubnih scenarija stagflacije sa sporim rastom i rastućim troškovima - počele su da smatraju nužnim alternative poput solarne energije, baterija i električnih vozila.

Mnoge bi se mogle okrenuti Kini, koja kontroliše veliku većinu lanca ezanih za solarnu energiju. Peking proizvodi električna vozila po sniženim cenama i kontroliše većinu minerala potrebnih za čistu energiju i baterije.

"Cilj ovde nije samo preživeti ovaj šok. Cilj je iskoristiti ovaj period neizvesnosti kako bismo izgradili temelje za trajniju stabilnost", rekao je prošle nedelje predsednik Azijske razvojne banke Masato Kanda na događaju Saveta za spoljne poslove u Vašingtonu.

Portparol Ministarstva energetike Ben Ditrih uputio jena komentare ministra energetike Krisa Rajta u nedeljnom gostovanju na CNN. Rajt je kritikovao delotvornost subvencija za promovisanje obnovljive energije i rekao da će SAD zadržati svoj uticaj preko nafte i gasa.

"Mi smo neto izvoznik nafte u svet i daleko najveći svetski neto izvoznik prirodnog gasa", rekao je.

Pukotine u savezima

Pritisak na američka vojna savezništva postao je nemoguće ignorisati kako se rat nastavlja. U prethodnim ratovima u regiji američki  predsednici su uspevali da okupe čak i one koji nisu želeli oko zajedničkog cilja. To uključuje i Trampovu administraciju, koja je prošle godine tražila pomoć u obrani izraelskih gradova i civilne infrastrukture u regiji od iranskih napada.

Ovaj put, prema rečima dvojice diplomata iz evropskih zemalja, Trampova administracija nije unapred obavestila ni svoje najbliže saveznike, niti im je jasno iznela svoje zahteve. To je ostavilo posledice.

Kao odgovor na zatvaranje moreuza, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska sazvale su nekoliko sastanaka s desetinama savezničkih država, ali bez SAD, kako bi osmislile plan za održavanje morauza otvorenim nakon završetka rata.

Evropska inicijativa biće usmerena na sprovođenje obrambenih operacija radi zaštite komercijalnog prometa u moreuzu, ali vreme i snage koje će biti uključene još su u fazi planiranja. To se događa u trenutku dok Evropska unija istražuje načine za jačanje mehanizma kolektivne obrane bloka, člana 42.7, u potezu koji se može smatrati odgovorom na pretnje Trampove administracije da će silom zauzeti Grenland.

Ipak, američki obrambeni odnosi duboko su ukorenjeni širom sveta i teško ih je raskinuti. Tramp je više puta pretio da će neke od njih raskinuti, uključujući i napuštanje NATO, ali nije preduzeo ozbiljne korake u tom smeru.

Mnoge zemlje, iako frustrirane Trampom, i dalje žele američku vojnu moć na svojoj strani. U ponedeljak su SAD i Filipini započeli velike vojne vežbe, u koje se očekuje da će se uključiti Japan i Kanada, a koje služe kao upozorenje Kini.

Na Bliskom istoku američki napadi na Iran izazvali su podeljene reakcije. Izrael je čvrst partner u borbi protiv Irana i čini se odlučnim da oslabi Islamsku Republiku što je više moguće ako već ne može direktno da sruši režim. Dok su zalivske zemlje pokušale odvratiti SAD od prvih napada na Iran, mnoge su sada besne zbog iranskih osvetničkih udara na njihovom tlu.

Ujedinjeni Arapski Emirati sve više staju na stranu ratnih napora predvođenih SAD, iako su spomenuli mogućnost da će im trebati finansijska pomoć Vašingtona.

Diplomatski neuspesi

Rat u Iranu takođe je naštetio ugledu i uticaju Amerike u zemljama gde se američki napori za jačanje odnosa suočavaju sa snažnom konkurencijom. U delu depeše Stejt departmenta od četvrtka, američke diplomate u ambasadi u ambasadi u Dušanbeu u Tadžikistanu upozorili su da je "sukob u Iranu doveo do pojave postojanog antiameričkog narativa u tadžikistanskom medijskom okruženju, koje je pod snažnim ograničenjima, dok strani akteri produbljuju svoj utjecaj, a lokalni mediji jure za klikovima i spoljnim finansiranjem".

"Naši konkurenti troše resurse kako bi osigurali narativnu dominaciju u zemlji koja se nalazi na raskrsnici Kine, Avganistana, Rusije i Irana".

Slične depeše koje su poslale američke diplomate u Bahreinu, Indoneziji i Azerbajdžanu, a koje je Politico ranije objavio, takođe su opisale širenje antiameričkih poruka i upozorile da su u nekim slučajevima ugrožene američke sigurnosne i diplomatske veze.

Na zahtev za komentar, portparol Stejt departmenta Tomi Pigot podelio je standardnu izjavu koju je već koristio:

"Potezi predsednika Trampa čine Sjedinjene Države, buduće generacije i ceo svet sigurnijim jer sprečavaju iranski režim da se domogne nuklearnog oružja. To je stvarnost i cela administracija je u potpunosti usklađena u tom naporu".

Trampovi potezi u Iranu produbili su otuđenost koju su osetili neki američki saveznici kada je pokrenuo "Odbor za mir", telo zamišljeno da pomogne u sprovođenju sporazuma između Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze, ali za koje su kritičari posumnjali da je osmišljeno kako bi zamenilo Ujedinjene nacije.

Mađarska i Bugarska bile su jedine dve članice EU koje su se formalno pridružile odboru do njegovog pokretanja u februaru. Ostale zemlje EU držale su se po strani, poslavši samo posmatrače, a Belgija je u ponedeljak naglasila svoje oklevanje. Portparol belgijskog Ministarstva spoljnih poslova David Jordens rekao je da njegova zemlja ne namerava da donira  sredstva putem "Odbora za mir".

Ipak, Trampove pristalice tvrde da će se sve trenutne poteškoće proizašle iz postupaka američkog predsednika u Iranu dugoročno isplatiti.

Aleksander Grej, koji je služio kao visoki zvaničnik Saveza za nacionalnu sigurnost u Trampovom prvom mandatu, rekao je da će odluka da se sada krene na Iran i njegove destabilizirajuće aktivnosti "doneti korist budućim predsednicima".

(Telegraf.rs)