Andrej je jedini Ukrajinac čiji telefonski poziv može da utiša rusku artiljeriju

Na opasnom putu ka liniji fronta, izuztno je malo Ukrajinaca koji bi mogli da ubede Ruse da prekinu dejstva i utišau artiljeriju.

Ali dok Andrej Pasternak odvažno korača ka žestokim borbama, izložen minobacačkoj vatri, on to uspeva jednim telefonskim pozivom.

Preporučujemo

"Zaustavite borbu, imamo posao da obavimo", poručuje svom ruskom sagovorniku, prenosi britanski The Telegraph.

U roku od nekoliko minuta, bombe prestaju da padaju, a Pasternak se oprezno približava Rusima koji ga čekaju na pregovorima koji će na kraju omogućiti povratak 175 ukrajinskih ratnih zarobljenika i sedam zarobljenih civila njihovim porodicama na vreme za Uskrs.

Andrej Pasternak je jedan od male grupe ukrajinskih pregovarača uključenih u direktne razgovore sa ruskim protivnicima, pri čemu rizikuju sopstvene živote.

Za razliku od svojih kolega koji učestvuju u visokoprofilnim pregovorima o prekidu vatre iz udobnosti luksuznih hotela, Pasternak mora da prolazi kroz zone smrti prepune dronova kako bi vratio ratne zarobljenike.

Malo se zna detalje o procesu koji stoji iza razmena, koje uključuju direktne razgovore između ukrajinskih i ruskih zvaničnika, kao i pomoć stranih vlada, poput Sjedinjenih Američkih Država ili zemalja Bliskog istoka.

Ali u retkom intervjuu za jedan zapadni medij, Pasternak je otkrio kako je komunicirao sa ruskim komandantima putem tekstualnih poruka pre nego što bi organizovao privremene prekide vatre kako bi se sastali na liniji fronta i omogućili razmenu.

Kao šef zajedničkog centra Službe bezbednosti Ukrajine za potragu i oslobađanje ratnih zarobljenika, bio je u jedinstvenoj poziciji da ispriča ovu priču.

"Može se koristiti aplikacije za razmenu poruka, kao što je WhatsApp ili slično", rekao je, opisujući svoje interakcije sa ruskim sagovornicima.

"Ali može biti i susret licem u lice na mestu borbenog sukoba".

Takvi sastanci su opasni, jer zvaničnici obe strane moraju da putuju kroz velike zone pogibija preplavljene dronovima, artiljerijom i drugim smrtonosnim oružjem.

Pasternak je rekao da bi pregovori mogli da se održe bilo gde: Donjeck na istoku, Herson na jugu ili Černigov na severu.

Iako njegove kolege nisu uspele da obezbede šire primirje, on je u stanju da posreduje u mini-prekidima vatre, ili "tihom režimu od 500 metara", kako bi vodio razgovore.

Foto: Security Service of Ukraine

To je jedno područje gde su ukrajinski zvaničnici imali izvesnog uspeha u suočavanju sa svojim često lukavim i obmanjujućim ruskim kolegama.

Mesec dana pre nego što su 182 zatvorenika vraćena kući na vreme za pravoslavni Uskrs, Pasternakov tim je video kako su obe strane razmenile po 500 vojnika u dvodnevnoj razmeni zarobljenika. Ali snalaženje u ovim džepovima mira nije uvek glatko.

"Obično reagujemo tako što ne donosimo velike bombe ili tešku artiljeriju u to područje, ali to može biti drugo oružje, poput lakog oružja", objasnio je gospodin Pasternak.

"Jednom prilikom smo bili pod minobacačkom vatrom, ali ruska strana je to videla i pozvala da se to zaustavi".

Nije neuobičajeno da ukrajinski pregovarači u Pasternakovom timu koriste porodice ruskih ratnih zarobljenika kako bi započeli razgovore.

"Povezujemo se sa načelnicima ruskih oružanih snaga jer im rođaci ruskih vojnika šalju poruke da moraju da komuniciraju sa nama", rekao je Pasternak.

"A onda se ove razmene sa ruskim vojskama dešavaju licem u lice na prvoj liniji fronta, gde takođe možemo da komuniciramo i razgovaramo o još jednoj razmeni".

Ali kako se Pasternak oseća u vezi sa održavanjem pozitivnih odnosa sa Rusima kako bi se omogućile ove razmene?

"Na svakom sastanku koji zakažem, kažem svom neprijatelju da nismo prijatelji", odgovorio je.

"Mi samo radimo svoj posao. Ovde smo samo da vratimo naše ljude... kraj priče".

U februaru je predsednik Volodimir Zelenski otkrio da je oko 7.000 Ukrajinaca zarobljeno u Rusiji, dok Ukrajina drži oko 4.000 ratnih zarobljenika. Verovatno je da se broj značajno povećao otkako je ukrajinski predsednik otkrio ove podatke.

Dmitro Lubinec, ukrajinski ombudsman za ljudska prava, rekao je da su se vojnici vratili kući u lošem zdravstvenom stanju nakon najnovije razmene zarobljenika, ili su povređeni i izloženi psihološkom stresu.

Ali vojnici nisu jedini Ukrajinci koje Pasternak i njegov tim pokušavaju da vrate. Kijev tvrdi da je oko 20.000 dece prisilno odvedeno iz zemlje i ilegalno poslato u Rusiju ili Belorusiju.

"Veoma je važno da vratimo svu ovu decu. Naravno, to je zato što ruske vlasti, ruska vojska žele da uzmu ovu decu i učine ih Rusima“, rekao je Pasternak.

Ali proces nije tako lak kao posredovanje u razmeni čovek za čoveka sa neprijateljem.

Međunarodni krivični sud (MKS) je 2023. godine izdao naloge za hapšenje Vladimira Putina i Marije Ljvove-Belove, njegove zagovornice za prava dece, zbog navodnih ratnih zločina u kojima je Rusija prisilno odvela ukrajinsku decu.

Pre objave, onlajn baze podataka o usvajanju Rusije bile su prepune oglasa za ukrajinsku decu.

"Nisu krili svoja lica, nisu krili gde se nalaze", rekao je Pasternak. "Ali nakon što je MKS izneo svoju odluku, sve je to prestalo".

Od tog trenutka, Ukrajini je postalo teže da traži i identifikuje otetu decu koja su data na usvajanje u Rusiji.

Ranije verzije mirovnih predloga koje su sastavili američki i ruski zvaničnici uključivale su izuzeća za navodne ratne zločine počinjene tokom sukoba.

Ukrajina i njeni evropski saveznici su vredno radili na uklanjanju ove klauzule. Na pitanje da li su uspeli, Pasternak je odgovorio: "Ne mogu vam dati tačan odgovor, ali to zavisi od Rusije".

(Telegraf.rs)