Tramp ima spisak "loših" članica NATO, zna se kako planira da ih kazni? Ovo zemlje su mu se najviše zamerile

Bela kuća je navodno razvila nešto slično listi "nestašnih i dobrih" zemalja članica NATO-a, dok administracija predsednika Donalda Trampa traži načine da kazni saveznike koji su odbili da podrže rat u Iranu, prenosi Politico.

Napor, na kojem su zvaničnici radili pre posete šefa NATO-a Marka Rutea Vašingtonu ovog meseca, uključuje pregled doprinosa članica alijansi i njihovo rangiranje u nivoe, prema rečima trojice evropskih diplomata i jednog američkog zvaničnika odbrane upoznatog sa planom.

Preporučujemo

To je najnoviji znak da predsednik Donald Tramp planira da ispuni svoje pretnje saveznicima koji ne postupaju u skladu sa njegovim zahtevima. To je ujedno i nova tačka pritiska na sve zategnutiji savez, koji je već uzdrman Trampovim potezima - od njegovog zalaganja za pripajanje Grenlanda do upozorenja o potpunom povlačenju iz saveza.

Ministar odbrane Pit Hegset izneo je ovu opštu ideju još u decembru.

"Saveznici koji se pokažu i preuzmu odgovornost, poput Izraela, Južne Koreje, Poljske, sve više Nemačke, baltičkih zemalja i drugih, imaće našu posebnu naklonost", rekao je.

"Saveznici koji i dalje ne ispunjavaju svoj deo obaveza u kolektivnoj odbrani suočiće se sa posledicama", naveo je Hegset.

Jedan od diplomata rekao je da lista izgleda odražava taj koncept.

"Bela kuća ima spisak ‘dobrih i loših’, pa pretpostavljam da je razmišljanje slično", rekao je taj sagovornik za Politico.

Administracija zasad drži detalje u tajnosti dok razmatra opcije, prema rečima izvora. Zvaničnici su dali malo objašnjenja o tome kakve bi tačno bile nagrade ili posledice.

"Ne deluje da imaju vrlo konkretne ideje… kada je reč o kažnjavanju ‘loših’ saveznika", rekao je drugi evropski zvaničnik, koji je, kao i ostali, želeo da ostane anoniman zbog osetljivosti diplomatskih tema.

"Premeštanje trupa je jedna opcija, ali to uglavnom kažnjava SAD, zar ne?", dodao je.

Bela kuća je jasno pokazala svoje nezadovoljstvo saveznicima.

"Iako su Sjedinjene Države uvek bile tu za naše takozvane saveznike, zemlje koje štitimo sa hiljadama vojnika nisu bile uz nas tokom Operacije ‘Epski bes’", izjavila je portparolka Bele kuće Ana Keli, misleći na naziv operacije koji koristi Pentagon.

"Predsednik Tramp je jasno izneo svoje stavove o toj nepravednoj dinamici i, kao što je rekao, Sjedinjene Države će to zapamtiti", dodala je.

NATO nije odgovorio na zahtev za komentar.

Malo je drugih alternativa za premeštanje američkih trupa iz Evrope, pa bi svaki potencijalni plan verovatno podrazumevao njihovo premeštanje iz jedne zemlje u drugu. Čak i tada, takva promena mogla bi da bude skupa i da oduzme mnogo vremena.

Nije jasno koje zemlje spadaju u koju kategoriju niti da li je Rute upoznat sa tim naporima. Ali Rumuni i Poljaci mogli bi da budu među najvećim dobitnicima, jer su obe zemlje i dalje u dobrim odnosima sa predsednikom i rado bi prihvatile više američkih trupa.

Poljska vlada, koja je među najvećim potrošačima za odbranu u NATO-u, već snosi gotovo sve troškove za oko 10.000 američkih vojnika stacioniranih tamo. Takođe, nedavno proširena vazduhoplovna baza Mihail Kogalniceanu u Rumuniji - koju je ta zemlja omogućila SAD da koriste tokom vazdušne kampanje u Iranu - ima kapacitet za dodatne američke snage.

Hegset je prvobitno koristio termin "uzorni saveznik" kako bi označio NATO partnere koji su povećali izdvajanja za odbranu u skladu sa ciljem od 5 odsto koji zagovara Tramp. Zvaničnici su se na taj koncept pozvali i u Nacionalnoj strategiji odbrane objavljenoj u januaru.

Ministarstvo odbrane "davaće prioritet saradnji i angažmanu sa uzornim saveznicima koji ispunjavaju svoj deo obaveza u kolektivnoj odbrani", saopštio je Pentagon.

"Na taj način osnažićemo te saveznike dok preuzimaju veću ulogu u odbrani naših zajedničkih interesa, a istovremeno ćemo ojačati podsticaje za ostale saveznike da učine svoj deo."

Prema rečima dvojice evropskih zvaničnika upoznatih sa planom, ovaj koncept bi mogao dati SAD mogućnost da smanje raspoređivanje trupa, zajedničke vojne vežbe ili prodaju oružja državama koje se smatraju "lošim" saveznicima, i da te resurse preusmere ka "dobrim" saveznicima.

Hegset je takođe koristio izraz "uzorni saveznik" na sastancima sa članicama NATO-a, prema navodima trećeg diplomate.

Ovakav pristup bi Trampu pružio dodatne alate da pravi razliku između članica koje su podržale američke akcije protiv Irana – poput okončanja blokade Ormuskog moreuza i omogućavanja korišćenja baza – i onih koje to nisu učinile.

Dok su Španija i saveznici poput Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske odbili ili odlagali američke zahteve za pomoć, Rumunija i nekoliko manjih zemalja dozvolile su SAD da koriste njihove vazdušne baze. Bugarska je takođe tiho podržala američku logistiku na Bliskom istoku.

Španija je već bila u problemu sa Trampovom administracijom zbog odbijanja da se uskladi sa ciljem NATO-a o izdvajanjima za odbranu od 5 odsto BDP-a, koji je bio tema samita saveza u Hagu prošle godine. Međutim, zvaničnici su pohvalili baltičke zemlje poput Litvanije, Letonije, Estonije i Poljske, koje su dosledno među liderima u savezu po visini vojnih izdvajanja.

"Predsednik Tramp je s pravom jasno stavio do znanja da očekuje od saveznika i partnera da pojačaju svoje napore i pomognu u obezbeđivanju ovog ključnog morskog prolaza na Bliskom istoku", rekao je šef Pentagona za politiku Elbridž Kolbi saveznicima u NATO-u ovog meseca tokom virtuelnog sastanka ministara odbrane, kojem Hegset nije prisustvovao.

Međutim, postoji malo presedana za ovakve poteze kažnjavanja saveznika, a takve ideje već nailaze na otpor u američkom Kongresu.

"Nije korisno kada američki lideri govore s prezirom o našim savezima", rekao je senator Rodžer Viker (republikanac iz Misisipija) u utorak pre saslušanja o američkim snagama u Indo-Pacifiku.

"Moramo biti jasni u vezi sa brojnim političkim, strateškim i moralnim koristima koje ta zemlja ima od svojih saveza", istakao je Viker, prenosi Politico.

I neki bivši zvaničnici sumnjaju da Trampova administracija ima kapaciteta da upravlja još jednom egzistencijalnom krizom u savezu.

"Tramp i njegov tim su zauzeti pokušajima da se izvuku iz sopstvenog problema koji su sami stvorili", rekao je Džoel Linainmaki, bivši finski zvaničnik koji je radio na pristupanju zemlje NATO-u 2023. godine.

"Verovatno administracija nema dovoljno kapaciteta da otvori još jedan neprijateljski front sa Evropom sve dok rat traje", kaže on.

(Telegraf.rs)