Zašto je Trampova omiljena taktika neuspešna u slučaju Irana: Ko će na Ormuzu "polomiti zube"?

Predsednik SAD Donald Tramp okrenuo se pomorskim blokadama kako bi izvršio pritisak na vlade Venecuele, Kube, a sada i Irana da ispune njegove zahteve. Međutim, njegova omiljena taktika suočava se sa veoma drugačijom realnošću na Bliskom istoku nego na Karibima.

Za razliku od Kube ili Venecuele, Iran je blokirao ključnu trgovinsku rutu za isporuku energije, što znači da što duže traje zastoj, to će više globalna ekonomija patiti.

Preporučujemo

Teheran takođe predstavlja veću vojnu pretnju od ta dva protivnika na američkom kontinentu i zahteva stalno vojno prisustvo daleko od obala SAD.

Iranski uticaj nad Ormuskim moreuzom daje mu moć tokom nestabilnog primirja, jer bi rastući ekonomski rizici – posebno više cene goriva u SAD u izbornoj godini – mogli da primoraju republikanskog predsednika da okonča blokadu iranskih luka i obale, kažu stručnjaci.

"Sada je zaista pitanje koja zemlja, SAD ili Iran, ima veću toleranciju na bol", rekao je Maks But, vojni istoričar i viši saradnik za studije nacionalne bezbednosti u Savetu za spoljne odnose.

Zašto je slučaj Irana drugačiji u odnosu na druge blokade

Efikasnost Trampove upotrebe najmoćnije mornarice na svetu kako bi blokirao trgovinu sankcionisanom iranskom naftom i drugom robom i dalje je predmet rasprave. Ipak, jasno je da se pritisak pojačava kako rat odmiče.

Američka vojska je u četvrtak saopštila da je zaplenila još jedan tanker povezan sa krijumčarenjem iranske nafte, dan nakon što je iranska paravojna Revolucionarna garda preuzela kontrolu nad dva plovila u ključnom plovnom putu.

Tramp je takođe objavio da je naredio američkoj vojsci da "puca i ubija" iranske male čamce koji postavljaju morske mine u moreuzu.

Ali situacija sa Iranom nije potpuno uporediva sa onim što se dešava u američkim operacijama protiv Venecuele i Kube.

Neki stručnjaci smatraju da je Trampov uspeh u Venecueli verovatno više imao veze sa američkom vojnom akcijom u kojoj je uhvaćen lider Nikolas Maduro, nego sa američkim ratnim brodovima koji zaplenjuju sankcionisane tankere kako bi se sprovela kontrola SAD nad južnoameričkom državom.

Američki naftni embargo na Kubu, u međuvremenu, izazvao je najtežu ekonomsku krizu na ostrvu u poslednjih nekoliko decenija. Iako su američki i kubanski zvaničnici nedavno održali retke razgovore na ostrvu, finansijsko gušenje nije uspelo da dovede do cilja Trampove administracije - promene vlasti.

"Mislim da je uspeh misije u Venecueli verovatno ohrabrio predsednika", rekao je Tod Hantli, direktor programa za nacionalno bezbednosno pravo na Univerzitetu Džordžtaun.

To, međutim, ne znači da su situacije u Venecueli i Iranu slične - geografski, vojno ili politički.

"Postoje neke velike razlike", rekao je Hantli, penzionisani mornarički kapetan i pravni savetnik.

Dok je blokada protiv Irana zadala ozbiljan udarac njegovoj ekonomiji, uključujući zaustavljanje teretnih brodova koji su uvozili razne zalihe, zemlja i dalje uspeva da preveze deo svoje sankcionisane nafte, navode kompanije za praćenje brodova.

Iran je odbacio Trampove zahteve da ponovo otvori Ormuski moreuz, kroz koji normalno prolazi 20% svetske nafte, i ove nedelje ponovo puca na brodove. Zastoji u isporukama kroz moreuz doveli su do naglog rasta cena goriva daleko izvan regiona i povećali troškove hrane i širokog spektra drugih proizvoda, stvarajući politički problem za Trampa pred novembarske izbore.

"Blokade su obično samo jedan alat u okviru šireg mehanizma koji se koristi u sukobu", rekao je Salvatore Merkohlijano, profesor pomorske istorije na Univerzitetu Kempbel u Severnoj Karolini.

"Mogu biti važne. Ali to je samo jedan element. I ne mislim da će to biti dovoljno da ubedi Irance", dodaje.

Efikasnost američke blokade dovedena u pitanje

Admiral Bred Kuper, šef američke Centralne komande, tvrdio je prošle nedelje da "nijedan brod nije izbegao američke snage". Komanda koja nadgleda Bliski istok saopštila je da je do četvrtka usmerila 33 broda da se okrenu ili vrate u luku.

Međutim, grupe koje se bave trgovačkim brodarstvom izražavaju skepticizam.

Lloyd’s List Intelligence navodi da "stalan tok plovila iz senke" i dalje prolazi kroz Persijski zaliv i iz njega, uključujući 11 tankera sa iranskim teretom koji su napustili Omanski zaliv, van moreuza, od 13. aprila.

Pomorska obaveštajna firma Windward navodi da iranski saobraćaj i dalje teče "putem obmane".

Iranski brodovi imaju više načina da zaobiđu blokadu, uključujući lažiranje podataka o lokaciji ili plovidbu kroz teritorijalne vode Pakistana, rekao je Merkohlijano. On je takođe napomenuo da je sama količina pomorskog saobraćaja koji vojska mora da kontroliše veliki izazov.

Blokade zahtevaju strpljenje da bi bile efikasne

Poslednji put kada su SAD sprovele blokadu sličnu onoj usmerenoj protiv iranskih brodova bilo je tokom administracije Džona F. Kenedija početkom 1960-ih, protiv Kube, rekao je Hantli.

"I to se tada čak nije ni zvalo blokada. Nazivali smo to karantin", rekao je.

Neke pomorske blokade kroz istoriju imale su efekta, poput britanske blokade Nemačke tokom Prvog svetskog rata.

"Ali to su uglavnom dugoročni efekti, dok Tramp traži kratkoročne i brze rezultate", navodi But, vojni istoričar.

On smatra da je Tramp verovatno video blokadu sankcionisanih naftnih tankera povezanih sa Venecuelom kao ključan faktor uspeha promena vlasti u toj zemlji. Međutim, But kaže da je to više imalo veze sa američkim uklanjanjem Madura i naknadnom saradnjom njegove potpredsednice, Delsi Rodrigez, koja je sada vršilac dužnosti predsednika.

"Takve Desli Rodrigez nema ni u Kubi ni u Iranu. Mislim da ga je uspeh u Venecueli naveo na pogrešan zaključak, da se taj model može primeniti svuda. On to vidi kao veliki uspeh uz mali trošak. A zapravo, radi se o potpuno jedinstvenom sklopu okolnosti", smatra But.

(Telegraf.rs)